fbpx

14. април – Дан Атара Нишапурија

143

Дан 14. април у Ирану се обележава као Дан Атара Нишапурија.

Абу Хамид бин Абу Бакр Ибрахим (перс. ابو حامد بن ابوبکر ابراهیم; Нишапур, око 1145 − Нишапур, око 1221), познатији по својим књижевним псеудонимима Феридудин (перс.: فرید الدین) и Атар (перс.: عطار, аттар значи апотекар) био је персијски песник, теоретичар суфизма и хагиограф. Остварио је огроман и трајан утицај на персијску поезију и суфизам.

Информације о Атаровом животу су малобројне и штуре. Помиње се само код два своја савременика, Авфија и Тусија. Ипак, извори потврђују да је био из Нишапура, великог града средњевековног Хорасана (данас се налази на североистоку Ирана).

Атар је, вероватно, био син успешног хемичара и стекао је одлично образовање из разних области. Његова дела нам говоре мало о његовом животу, али нам сведоче да се бавио апотекарством и лично бринуо о веома великом броју муштерија. Људи којима је помагао у апотеци су му поверавали своје недаће и то је Атара дубоко погађало. На крају је напустио своју апотеку и много путовао – у Багдад, Басру, Куфу, Меку, Медину, Дамаск, Харазм, Туркестан и Индију. На својим пропутовањима се упознавао са суфијским шејховима да би по повратку у родни град промовисао идеје суфизма.

Атар је један од најпознатијих мистичких песника Ирана. Његова дела била су инспирација Румију и многим другим песницима. Неколико музичара има албуме или песме назване исто као и најпознатије Атарово дело, „Говор птица“, а у себи такође садрже и теме просветљења. Треба поменути да је албум џез басисте Дејва Холанда написан као метафора његовог сопственог просветљења. Амерички хеви-метал бенд има такође албум насловљен „Говор птица“ и који се бави изузетно езотеричким темама, често у метафорама летења, унутрашње визије, уништења себе и јединства са космосом. Аргентински писац Хорхе Луис Борхес помиње заплет „Говора птица“ у једној својој причи названој „Приступ ел-Мутасиму“. Рукописи Атарових дела који су на наше просторе стигли посредством Османлија и данас се чувају у јавним и приватним библиотекама широм бивше Југославије. Атарово најпознатије дело „Говор птица“, гностичка поема о путовању птица ка Симоргу, путовању душе у светост Божанске присутности, преведено је и на наш језик и доживело је неколико издања. У Србији је Културни центар И.Р. Ирана је 2011. године објавио препев овог дела који је на превод Ахмеда Ананде препевао Слободан Ђуровић.

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.