Бесплатнa настава персијског језика на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду почели су у суботу, 7. новембра 2026. године, уз присуство 14 студената језика, a након активности Културног центра Амбасаде Исламске Републике Иран у Србији.
Ова акција, која је предузета на званичан захтев Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, а у сарадњи са Амбасадом и Културним центром Исламске Републике Иран, представља корак ка оживљавању наставе персијског језика у једном од најважнијих академских центара хуманистичких наука у Србији и проширењу научне и културне сарадње између две земље.
На почетку програма, ученицима језика приказан је кратак снимак на српском језику, у којем су ранији студенти персијског језика на Универзитету у Београду представили иранску културу и цивилизацију, историју и карактеристике персијског језика, структуру овог језика и неке језичке сличности између персијског и српског језика. Коришћење искустава некадашњих студената персијског језика у овом снимку пружило је прилику новим ученицима језика да сазнају о потенцијалу и атракцијама учења персијског језика од људи који су већ кренули овим образовним путем.
Овом приликом, Мохамад Хосеин Наими, културни саветник Амбасаде Исламске Републике Иран у Србији, захвалио се декану Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и званичницима овог научног центра на пружању основе за оживљавање наставе персијског језика, као и на напорима да прошире научне и културне односе између две земље.
У свом обраћању, осврћући се на историјску и цивилизацијску позадину Ирана, г. Наими је представио персијски као један од живих језика са богатим књижевним и културним наслеђем у свету и навео да је персијски, поред своје комуникативне улоге, био носилац важног дела иранске мисли, културе, мудрости и духовног наслеђа кроз векове.
Позивајући се на древност персијског језика и његов истакнути положај у историји светске књижевности, саветник за културу је представио неке од великих личности персијске књижевности, укључујући Садија, Хафеза и Румија, и напоменуо да су дела ових великих личности превазишла географске и језичке границе и постала део културног и духовног наслеђа човечанства.
У том контексту, позивајући се на хуману поруку Садијеве чувене песме „Сви људи су удови једног тела“, указао је на глобалну славу ове песме и њену везу са хуманим и културним идеалима Уједињених нација, и рекао да концепти попут емпатије, алтруизма и људске солидарности дуго имају истакнуто место у персијској књижевности.
У другом делу свог излагања, Наими је представио културно-саветодавне активности Исламске Републике Иран у Србији и оценио образовање и развој персијског језика једном од најважнијих мисија овог културног представништва.
Осврћући се на скоро три деценије културно-саветодавних образовних активности у Србији, навео је да су ови напори имали вредне резултате током протеклих година, тако да је велики број ученика језика са претходних курсева, након завршетка образовних фаза и стицања потребних вештина, постао наставни кадар персијског језика у овој земљи.
Саветник за културу је такође напоменуо да су неки други дипломци персијског језика, пошто су постигли напредни ниво, били у могућности да преводе персијска дела и књиге на српски језик, и на тај начин играју ефикасну улогу у упознавању српске јавности са иранском књижевношћу и културом.
Позивајући се на ова успешна искуства, нагласио је новим ученицима језика да учење персијског, као и сваког другог језика, захтева труд, истрајност и вежбање, али уз интересовање и истрајност, може им отворити нове хоризонте.
Наими је позвао ученике да следе овај пут са мотивацијом и самопоуздањем, без бриге о почетним тешкоћама у учењу језика, и додао је да је искуство претходних ученика језика показало да и они могу постати наставници, преводиоци и истраживачи персијског језика и књижевности у будућности и допринети развоју међусобног разумевања између култура Ирана и Србије.
Почетак овог курса, након више од деценије паузе, резултат је заједничке сарадње Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Културног центра Амбасаде Исламске Републике Иран у Србији, и може бити почетак нове фазе образовних, књижевних и академских активности у области увођења персијског језика и културе на северу Србије.
Након церемоније, присутнима је приказан још један кратки снимак који представља земљу Иран, њене природне и културне атракције, а посебно Персијски залив, уз националну иранску музику. Овај програм је пружио прилику ученицима језика да се упознају са персијским језиком, као и са аспектима иранске географије, историје, културе и цивилизацијског идентитета.
Након приказивања снимка, Амир Али Натаџ, предавач персијског језика, започео је прву сесију обуке представљањем персијског писма и подучавањем како се оно пише и изговара, а ученици су направили прве кораке ка учењу овог језика.
Почетак овог бесплатног курса са учешћем 14 полазника вредан је корак на путу проширења наставе персијског језика и књижевности у српским академским срединама, и нада да ће његов наставак пружити основу за неговање нове генерације персијских ученика, преводилаца и истраживача заинтересованих за иранску културу и цивилизацију.