Отворен Центар за персијске студије на Филолошком факултету у Београду

174

Уз подршку Културног центра амбасаде Ирана на Филолошком факултету Универзитета у ‎Београду у петак 15. марта 2019. године свечано је отворен Центар за персијске студије. ‎Свечаном отварању присуствовали су амбасадор И.Р. Ирана у Србији Њ. Е. Хосеин Мола ‎Абдолахи, директор Културног центра амбасаде Ирана Махди Ширази, заменик директора ‎сектора за образовање и истраживање Фондације „Са’ади“ из Ирана др Резаморад Сахраи и ‎декан Филолошког факултета др Љиљана Марковић, као и бројни званичници и студенти овог ‎факултета.‎

На почетку церемоније др Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета Универзитета у ‎Београду, изразила је захвалност на труду уложеном у оснивање Центра за персијске студије. ‎Она је истакла да је последњих година персијски језик заузео посебно место на овом факултету, ‎те да је стога руководство факултета било одлучно у намери да ради на унапређењу наставе ‎персијског језика, што и доказује отварање Центра за персијске студије у сарадњи са Амбасадом ‎и Културном центром амбасаде Ирана у Београду, као и са Фондацијом „Са’ади“ из Ирана. Она је ‎даље указала на активности научних и истраживачких центара за стране језика који постоје на ‎Филолошком факултету, укључујући и пројекат „Пут свиле“ који је тренутно актуелан у оквиру ‎Центра за студије Азије, додајући да је у плану и отварање катедре за персијски језик у ‎догледној будућности. До тада ће Центар за персијске студије бити задужен за научна ‎истраживања и образовне програме везане за иранску културу, рекла је др Марковић, и ‎изразила наду да ће овај корак у многоме допринети приближавању књижевности и културе ‎Ирана како студентима, тако и широј јавности.‎

У наставку програма присутнима се обратио амбасадор Ирана г. Хосеин Мола Абдолахи, који је ‎захвалио званичницима, професорима, истраживачима, студентима Београдског универзитета и ‎свима који су допринели отварању Центра за персијске студије на Филолошком факултету у ‎Београду, а нарочито др Марковић и особљу Филолошког факултета, будући да је тиме ‎направљен значајан корак у унапређењу научне, културне и истраживачке сарадње између ‎двају земаља.‎

Амбасадор је такође изразио посебну захвалност професору др Радету Божовићу, некадашњем ‎декану Филолошког факултета и председнику Друштва српско-иранског пријатељства, за ‎несебичну духовну подршку, директору Културног центра Ирана Мехдију Ширазију за труд и ‎напоре уложене у опремање просторија Центра за персијске студије, као и Фондацији „Са’ади“ ‎за подршку приликом оснивања Центра.‎

Осврћући се на све интензивнију културну сарадњу између Србије и Ирана, амбасадор је истакао ‎да јачање културног препознавања између два народа представља солидан темељ ‎консолидације и развоја односа између две земље у свим областима од заједничког интереса. ‎Он је описао отварање Центра за персијске студије као један од најефикаснијих корака ка ‎међусобном разумевању двају земаља, додајући да ће Центар, поред тога што ће обезбеђивати ‎да значајни ресурси и извори иранске књижевности и културе буду лакше доступни наставном ‎особљу и студентима, кроз разноврсне програме и сусрете такође доприносити промовисању ‎заједничког културног и општег разумевања између двају земаља.‎

Амбасадор је даље говорио о иранској књижевности и култури, и о персијском језику који је ‎један од најпознатијих светских језика. Богатство персијске књижевности, културе и ‎цивилизације учинило је персијски језик једним од најутицајнијих језика света у промовисању ‎културе и цивилизацијских вредности човечанства, рекао је он и скренуо пажњу на песнике ‎попут Хафиза, Са’адија, Фердосија, Хајама, Румија и других великана персијске књижевности ‎који су стекли светску славу захваљујући непревазиђеним делима која обилују вредним ‎етичким, филозофским, мистичким и верским поукама.‎

Након амбасадора Ирана присутнима се обратио и др Резаморад Сахраи, заменик директора ‎сектора за образовање и истраживање Фондације „Са’ади“ из Ирана, који је такође истакао ‎значај изучавања персијског језика, додајући да Фондација „Са’ади“ наставу и развој персијског ‎језика посматра са научне тачке гледишта, те је стога била и биће спремна да пружи ‎безрезервну подршку будућим активностима Центра за изучавање персијског језика на ‎Филолошком факултету у Београду. Он је додао да персијски језик са својом хиљадугодишњом ‎ризницом књижевности представља средство за ширење иранске културе, те је стога у фокусу ‎истраживача у области културе и књижевности, изразивши наду да ће активности Центра за ‎персијске студије на Београдском универзитету бити темељ за даље истраживачке и образовне ‎активности језика, књижевности и културе Ирана у Србији. Он је на крају захвалио амбасади и ‎Културном центру Ирана, као и професору др Саиду Сафарију који ће водити Центар, на подршци и ‎труду који су уложили да би овај пројекат заживео.‎

На крају програма присутнима је представљен нови уџбеник за почетни ниво учења персијског ‎језика „Први корак“ у преводу на српски језик.‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.

دستاوردهای چهل ساله انقلاب اسلامی در جمهوری اسلامی ایران
Fourty Years' Achievements of the Islamic Revolution in Iran
Четрдесетогодишња достигнућа Исламске револуције у Ирану