Уз подршку Културног центра амбасаде Ирана на Филолошком факултету Универзитета у Београду у петак 15. марта 2019. године свечано је отворен Центар за персијске студије. Свечаном отварању присуствовали су амбасадор И.Р. Ирана у Србији Њ. Е. Хосеин Мола Абдолахи, директор Културног центра амбасаде Ирана Махди Ширази, заменик директора сектора за образовање и истраживање Фондације „Са’ади“ из Ирана др Резаморад Сахраи и декан Филолошког факултета др Љиљана Марковић, као и бројни званичници и студенти овог факултета.
На почетку церемоније др Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета Универзитета у Београду, изразила је захвалност на труду уложеном у оснивање Центра за персијске студије. Она је истакла да је последњих година персијски језик заузео посебно место на овом факултету, те да је стога руководство факултета било одлучно у намери да ради на унапређењу наставе персијског језика, што и доказује отварање Центра за персијске студије у сарадњи са Амбасадом и Културном центром амбасаде Ирана у Београду, као и са Фондацијом „Са’ади“ из Ирана. Она је даље указала на активности научних и истраживачких центара за стране језика који постоје на Филолошком факултету, укључујући и пројекат „Пут свиле“ који је тренутно актуелан у оквиру Центра за студије Азије, додајући да је у плану и отварање катедре за персијски језик у догледној будућности. До тада ће Центар за персијске студије бити задужен за научна истраживања и образовне програме везане за иранску културу, рекла је др Марковић, и изразила наду да ће овај корак у многоме допринети приближавању књижевности и културе Ирана како студентима, тако и широј јавности.
У наставку програма присутнима се обратио амбасадор Ирана г. Хосеин Мола Абдолахи, који је захвалио званичницима, професорима, истраживачима, студентима Београдског универзитета и свима који су допринели отварању Центра за персијске студије на Филолошком факултету у Београду, а нарочито др Марковић и особљу Филолошког факултета, будући да је тиме направљен значајан корак у унапређењу научне, културне и истраживачке сарадње између двају земаља.
Амбасадор је такође изразио посебну захвалност професору др Радету Божовићу, некадашњем декану Филолошког факултета и председнику Друштва српско-иранског пријатељства, за несебичну духовну подршку, директору Културног центра Ирана Мехдију Ширазију за труд и напоре уложене у опремање просторија Центра за персијске студије, као и Фондацији „Са’ади“ за подршку приликом оснивања Центра.
Осврћући се на све интензивнију културну сарадњу између Србије и Ирана, амбасадор је истакао да јачање културног препознавања између два народа представља солидан темељ консолидације и развоја односа између две земље у свим областима од заједничког интереса. Он је описао отварање Центра за персијске студије као један од најефикаснијих корака ка међусобном разумевању двају земаља, додајући да ће Центар, поред тога што ће обезбеђивати да значајни ресурси и извори иранске књижевности и културе буду лакше доступни наставном особљу и студентима, кроз разноврсне програме и сусрете такође доприносити промовисању заједничког културног и општег разумевања између двају земаља.
Амбасадор је даље говорио о иранској књижевности и култури, и о персијском језику који је један од најпознатијих светских језика. Богатство персијске књижевности, културе и цивилизације учинило је персијски језик једним од најутицајнијих језика света у промовисању културе и цивилизацијских вредности човечанства, рекао је он и скренуо пажњу на песнике попут Хафиза, Са’адија, Фердосија, Хајама, Румија и других великана персијске књижевности који су стекли светску славу захваљујући непревазиђеним делима која обилују вредним етичким, филозофским, мистичким и верским поукама.
Након амбасадора Ирана присутнима се обратио и др Резаморад Сахраи, заменик директора сектора за образовање и истраживање Фондације „Са’ади“ из Ирана, који је такође истакао значај изучавања персијског језика, додајући да Фондација „Са’ади“ наставу и развој персијског језика посматра са научне тачке гледишта, те је стога била и биће спремна да пружи безрезервну подршку будућим активностима Центра за изучавање персијског језика на Филолошком факултету у Београду. Он је додао да персијски језик са својом хиљадугодишњом ризницом књижевности представља средство за ширење иранске културе, те је стога у фокусу истраживача у области културе и књижевности, изразивши наду да ће активности Центра за персијске студије на Београдском универзитету бити темељ за даље истраживачке и образовне активности језика, књижевности и културе Ирана у Србији. Он је на крају захвалио амбасади и Културном центру Ирана, као и професору др Саиду Сафарију који ће водити Центар, на подршци и труду који су уложили да би овај пројекат заживео.
На крају програма присутнима је представљен нови уџбеник за почетни ниво учења персијског језика „Први корак“ у преводу на српски језик.