У Народном музеју Србије од 20. до 26. маја 2022. године одржана је 22. Међународна смотра археолошког филма на којој се, већ традиционално, представљају и документарна остварења из Ирана.
Свечаном отварању 22. Међународне смотре археолошког филма присуствовали су директорка Народног музеја мр Бојана Борић Брешковић, кустос Народног музеја и директорка смотре Ивана Минић, заменик министра културе Станковић, директор Италијанског културног центра и аташе за културу и директор Културног центра Амбасаде Исламске Републике Иран у Србији Амир Пурпезешк.
Директорка Народног музеја Србије је на отварању смотре истакла: „Филмови које ће публика имати прилике да види углавном су новости и репортаже али и образовни филмови који представљају важна открића, изузетна достигнућа прошлости из различитих цивилизацијских периода, а као и претходних година одликује их висок научни квалитет, али и инспиративан приступ културној баштини, омогућавајући не само стручњацима него и свима онима које привлаче старе цивилизације и културе да се упознају са најновијим археолошким истраживањима код нас и у свету.“
Смотра је једина манифестација ове врсте у Србији и од самог почетка замишљена је као ревија најновијих остварења у продукцији документарног филма, а Београд је један од ретких европских градова чија културна јавност има прилике да се упозна са најновијим филмским пројекцијама из области археологије и сродних научних дисциплина. Циљ и намера са којом се Међународна смотра одржава у Народном музеју Србије јесте да се грађани и на овај начин заинтересују за очување културне баштине и активније укључе у заштиту наслеђа.
Ове године на фестивалу је приказано 30 филмова из 9 земаља: Четири филма из Италије, пет филмова из Шпаније, три филма из Русије, два филма из Грчке, по један филм из Немачке, Хрватске, Ирана и Белгије, и 12 филмова из Србије.
Као представник Ирана, а у сарадњи са Генералном дирекцијом за културну сарадњу и Иранце у иностранству и Документарним филмским центром Ирана, учествовао је филм „Спаљени град“ (Shahr-e Sukhte) редитеља Насера Пујеша, преведен на српски језик и титлован од стране Културног центра Ирана у Београду. Филм документује ископавања на археолошком налазишту у покрајини Систан и Балучистан на југоистоку Ирана. Урбани комплекс изграђен од блатних цигли настао је у бронзаном добу, око 3200. п. н. е. захваљујући добром географском положају и трговачким рутама које су се протезале Иранском висоравни. Главни делови града укључују монументално, стамбено и индустријско подручје, и гробље. Развијао се у четири периода до око 1800. п. н. е. када је напуштен због нагле промене хидролошких услова у систанском басену Хамун-е Хелманда. Спаљени град уврштен је 2014. на Унескову лситу Светске баштине.
