Сећање на Незамија Ганџавија

песничко вече у част великана персијске поезије

51

У организацији Културног центра Амбасаде Ирана у Београду, у присуству многобројних званица, културних делатника, студената и љубитеља иранске књижевности, у библиотеци града Београда 9. марта 2022. године одржан је скуп у част великана персијске поезије, Незамија Ганџавија. Књижевни скуп који је реализован у сарадњи са Центром за персијске студије Филолошког факултета Универзитета у Табризу, Фондацијом Сади, Међународним комитетом за обележавање сећања на Хакима Незамија и Организацијом за исламску културу и комуникације, говорили су Њ.Е. Рашид Хасан Пур, амбасадор Исламске Републике, господин Амир Пур-Пезешк, аташе за културу Амбасаде Ирана, др Саид Сафари, професор персијског језика на Филолошком факултету у Београду и три студента овог факултета. Скупу се, такође, видео поруком обратио др Ебрахим Егбали са Универзитета у Табризу, врсни познавалац Незамијевог дела.

Саид Сафари, професор персијског језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду, дао је кратак приказ песникове биографије и његовог најважнијег дела „Пет ризница“ (Хамсе). Он је у свом говору поставио три питања – ко је Незами и у ком периоду је живео; по чему се одликује његова поезија, и којој земљи припада. „Незами је један од најистакнутијих класичних песника персијске књижевности. Постоје четири класична песника иранске књижевности, то су Фердуси, Сади, Хафез и Руми, и несумњиво да и Незами припада овој групи. Његова ужа поетска специјалност било је писање романтичних месневија“. У наставку свог излагања Сафари се осврнуо на друге карактеристике Незамијевог стваралаштва међу којима је издвојио његову иновативност у методи писања романтичних поема и њихове моралне, правне и филозофске поруке, као и увид у различите научне дисциплине тог времена (тумачење Кур’ана, математика, астрономија, алхемија, медицина), а које је Незами користио у својој поезији. На питање којој земљи и уопште географској области припада Незами, др Сафари је рекао да иако Незами није ограничен географским границама и да је песник чије се моралне и хуманистичке поруке односе на цео свет, он се, ипак, може сматрати припадником културе и књижевности чији припадници, чак и након скоро девет стотина година, могу да читају његова дела и уживају у њима. Отуда, без сумње, Незами припада подручју персијског језика и књижевности, и сфери иранске културе.

У наставку програма г. Пур-Пезешк, аташе за културу, захвалио се на присуству љубитељима иранске књижевности и рекао: „Заједно са Румијем, Фердосијем, Хафезом и Садијем, Незами представља један од пет стубова персијске књижевности и језика“.

„Незамијева личност и његов утицај на оријенталну књижевност и поезију је такав да је о томе писао и велики немачки филозоф Хегел у расправи о естетици и уметности четврте књиге серије предавања где у подели на песничке врсте (епска, лирска и драмска) говори о Незамију као песнику романтичног, љубавног епа“, додао је  г. Пур-Пезешк.

„Велике личности попут Незамија нису омеђене географским и политичким границама;  отуда, Хаким Незами, ирански песник, говорник персијског језика, рођен и умро у Азербејџану, не припада само Ирану и Азербејџану и простору иранске културе и цивилизације, већ и целом човечанству“, закључио је г. Пур-Пезешк.

Скупу се обратио и амбасадор Исламске Републике Иран, г. Рашид Хасанпур, који је, између осталог, рекао: „Велика је част и задовољство што имамо прилику да у Библиотеци града Београда прославимо осамсто осамдесет година од рођења мудраца Џемалудина Абу Мухамеда Елијаса, познатог као Незами Ганџави, једног од песника и великана персијског језика. Исламска Република Иран прогласила је 21. есфанд (12. март) националним даном мудраца Незамија Ганџавија.

Указавши на Хамсу или Пет ризница као најважније дело које је написано у форми пет спевова и сматра се за једно од најважнијих дела иранске лирске књижевности, г. Хасанпур је истакао:

„Верске, моралне, људске и друштвене теме садржане у Незамијевим делима увелико превазилазе националне, етничке, временске и просторне границе и дају му глобални статус. Велике и истакнуте личности не уклапају се у временска и просторна ограничења, већ припадају свим временима и местима. Његове песме, које се убрајају у корпус грандиозног људског наслеђа буде наду и обећавајуће су; оне надахњују мир и позивају на једнакост, љубав, великодушност, помирење, јединство, међусобно разумевање, суживот, богоштовље, хуманизам, толеранцију, заједништво, избегавање непријатељства, сукоба и неслоге. Одрастао је и стасао у окриљу иранске и исламске цивилизације, културе и књижевности и представља потпуни одраз њених моралних и људских аспеката. Зато је церемонија обележавања дана Хакима Незамија Ганџавија уједно и церемонија обележавања и промоције ових вредности“.

Скупу се обратио и др Ебрахим Егбали, врсни познавалац Незамијевог дела и професор на Универзитету у Табризу, чији је говор преношен путем виде снимка. Захваливши се на прилици да се обрати присутнима на овом скупу, др Егбали је рекао: „Прегледом Незамијевих дела међу којима је најважнија „Хамса“ („Петорка“), чињеница која се највише истиче јесте пажња која је у њој посвећена величини Ирана. Када је реч о томе, изражавању те љубави и наклоности према Ирану, Незами има један циљ, а то је жеља да свету укаже на иранске врлине. Управо зато Незами није национална, већ глобална личност“, рекао је др Егбали.

У наставку програма, студенти персијског језика Универзитета у Београду који су учествовали и у припреми публикације посвећене Незамију, представили су три дела овог песника. Драгана Стевановић је говорила о „Ризници тајни“, Ивана Миловановић је представила поему „Хосро и Ширин“, а Богдан Гаврић „Ескандар-наму“.

Поводом књижевног скупа одржаног у част Незамија у Библиотеци је постављена изложба слика и минијатура, и присутнима подељена брошура „Великани персијског језика и књижевности – Незами Ганџави“.

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.