У понедељак, 10. фебруара, вече уочи Дана победе Исламске револуције у Ирану који се обележава као Дан државности Исламске Републике Иран, у галерији Библиотеке града Београда отворена је изложба иранске калиграфије. Изложбу организује Удружење грађана „Култура ћирилице“ у сарадњи са Културним центром Амбасаде И. Р. Иран у Београду, а уз подршку Министарства културе Републике Србије. Гост изложбе је истакнути ирански мајстор калиграфије и професор на Техеранском универзитету Мохсен Ебрахими.
Отварању изложбе присуствовао је новоименовани амбасадор Ирана у Србији Њ. Е. Рашид Хасанпур, амасадори Норвешке, Русије, Туниса и Либије, аташе за културу Амбасаде Мађарске, бројни универзитетски професори, студенти, уметници и љубитељи иранске културе.
У име Амбасаде Ирана присутне је поздравио аташе за културу и директор Културног центра Амбасаде Ирана у Србији Махди Ширази, рекавши: „Вечерас је за ирански народ велика ноћ, јер вечерас обележавамо четрдесет прву годишњицу од победе Исламске револуције Ирана. Срећни смо што ове важне ноћи можемо да представимо један значајан део иранске уметности.“
Ширази је даље истакао да одржавање културних догађаја у сарадњи са владом Републике Србије, као што су недеља иранског филма, културне и уметничке изложбе, превођење и објављивање књига, постављање статуа прослављених личности двеју држава и још много тога, указује на добре културне односе између две земље. Стална културна размена између земаља доводи до продубљивања односа и пријатељства и међу њеним људима, јер култура је основа међународних односа.
Говорећи о иранској калиграфији Ширази је истакао њену важност у иранској култури и уметности, при чему је изложио историју и развој ове гране уметности: „Калиграфија је одувек уживала посебан значај код муслимана, јер је у основи сматрана материјализацијом речи саме исламске објаве, односно откровења. Иранска калиграфија је део исламске калиграфије која се постепено формирала у Ирану и региону под утицајем иранске културе – земљама Централне Азије, Авганистана и Индијског потконтинента.“
„У Ирану од почетка ислама па до петог века било распрострањено куфско писмо, а Иранци су га користили за писање Часног Кур’ана, натписе и у украшавање џамија и историјских споменика. Од друге половине осмог века по хиџри, благодарећи укусу и склоностима Иранаца јавља се ново писмо познато као наста’лик. Крајем сафавидске ере, негде почетком једанаестог века по хиџри, јавља се писмо звано сломљени наста’лик. Оно што је познато као ирански стил калиграфије измишљено је и коришћено углавном за писање нерелигиозних текстова као што су песничке збирке, префињена уметничка дела или за потребе званичне коресподенције. Такође у Ирану за потребе преписивања Кур’ана, Посланикових и изрека светих имама, као и за написе на џамијама и верским школама, више су се користила писма солс и насх која су била више актуелна код Арапа. Иранци су, међутим, и код ових писама развили своје посебне стилове. Од тада до данас измишљена су писма сломљени наста’лик, мо’ала и тзв. калиграфско сликарство“, додао је Ширази.
Говорећи о Мо’ала писму које је и тема ове изложбе, он је рекао: „Порекло мо’ала писма суштински се приписује светој личности имама Алија ибн Аби Талибу (а.с.), првог калиграфа с почетка ислама и првог стварног писара Часног Кур’ана, која се појавила посредством његове благословљене личности.
Након појаве сломљеног наста’лика, од чега је прошло пет векова, у Ирану није измишљено ниједно калиграфско писмо све до нашег времена када се десио велики, за њене оквире, безмало историјски догађај, када је она обогаћена новим писмом по имену мо’ала, што у преводу значи узвишен, писмом које је створио познати савремени ирански калиграф професор Хамид Аџами и које је 2000. године и званично регистровано у Ирану, а такође, током изложбе у Музеју Лувр у Француској, регистровано је и у седишту Организације УНЕСКО у Паризу.
Ова ново писмо има јединствене визуелне карактеристике, од којих је најистакнутији његов облик који је близак духу савременог човека, и широка примена у архитектури и фрагментарном исписивању (персијском и арапском) и погодно је за стварање врсних дела калиграфског сликарства. Упадљива висина слова и чврстоћа праћена грациозношћу и љупкошћу и осећај који из њега зрачи су друге његове карактеристике. Тај осећај који из њега избија омогућује да речи, иако веће него у другим стиловима, могу да сачувају своју пропорцију.
Мо’ала писмо је наишло на добар пријем не само код љубитеља и поклоника калиграфије у Ирану, већ и земљама Европе и Блиског истока, међу којима је и значајан број оних који настоје да га науче.“
„Као што сам раније напоменуо, ова изложба приказује дела господина Ебрахимија, истакнутог иранског уметника који је студент мајстора Аџамија, иноватора мо’ала писма“, закључио је Ширази.
Након тога присутнима се обратио председник Удружења грађана „Култура ћирилице“ г. Иван Стратимировић, који је рекао: „Поносни смо што смо у сарадњи с Културним центром И. Р. Иран у прилици да српској јавности и публици представимо један од најважнијих стилова иранске калиграфије. Ближи поглед на представљене радове и технике коришћене за њихову израду, заједно са њиховим естетским аспектом, дочаравају присуство древне иранске културе и традиције.“
Захваливши се Министарству културе Републике Србије и Библиотеци града Београда на пруженој подршци, Стратимировић је додао: „Овом изложбом свим поклоницима уметности, калиграфима, студентима и љубитељима писане речи пружила се прилика да уживају у лепоти калиграфије која има древне културне корене, која може послужити као инспирација српским уметницима и која може дубље повезати и учврстити везе између уметника двеју земаља.“
Петодневну изложбу иранске калиграфије у Библиотеци града Београда прате радионице госта из Ирана, професора Мохсена Ебрахимија које су слободне за све заинтересоване.
