Одржано вече поезије у знак сећања на хакима Низамија на Филолошком факултету Универзитета у Београду

150

Центар за персијске студије у сарадњи са асоцијацијом Алумни Филолошког факултета Београдског универзитета и Културним центром Амбасаде Исламске Републике Иран у Србији у понедељак, 6. марта 2023. године одржао је вече поезије у знак сећања на хакима Низамија, чувеног персијског песника.

Одржана је и изложба слика и минијатура везаних за дела хакима Низамија. Ову свечаност су отворили саветник за културу и директор Културног центра Амбасаде Исламске Републике Иран у Србији Амир Пурпезешк и Саид Сафари, професор персијског језика Универзитета у Београду, док је пет студената персијског језика говорило о Низамијевој поезији.

Овај програм је одржан у два дела. Први део је био посвећен предавању о Низамијевој књижевној личности и представљању његових дела и књига, док је у другом делу програма одржана радионица калиграфије по мотивима Низамијевих стихова, где су студенти учили да читају Низамијеву поезију и при том вежбају њихово писање калиграфским писмом.

Пет студената персијског језика је на посебан начин представило значајно дело Низамија, збирку „Панђ Ганђ“ односно „Хамсе Низами“ (код нас превођено и као „Пентада“): Невена Станковић о првој поеми из ове збирке „Махзан ал-Асрар“, Јоана Миловановић о поеми „Хосро и Ширин“, Ана Пашкаш о песми „Лејла и Маџнун“, Милица Стојановић о „Седам принцеза“, а Андријана Димитријевић о „Књизи о Искендеру“.

Саид Сафари, професор персијског језика, такође је дао објашњења о овим делима и њиховим важним карактеристикама у сваком одељку.

На крају првог дела, Амир Пурпеузешк, саветник за културу Ирана, сумирао је представљени материјал и навео да су пет великих иранских песника, а то су Фердоси, Низами, Са’ди, Хафез и Мевлана, главни стубови и темељи брилијантне персијске књижевности. Истовремено док је Фердоси јачао персијски језик епском поезијом, персијска књижевност и поезија своје богатство дугују и Низамију. Пурпезешк је такође указао на значај Низамијевих дела из угла Хегела, истакнутог немачког филозофа, који их у својој подели сврстава у категорију љубавног епа. Такође, Пурпезешк концепт љубави сматра једном од најистакнутијих тема Низамијевих песама и дела, која је суштина живота и изазива развој индивидуалне духовности и моралних врлина, те покреће друштво ка миру и спокоју.

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.