fbpx

Обраћање лидера исламске револуције Ирана ајатолаха Хаменеија поводом Међународног дана Кудса

237

Лидер исламске револуције Ирана, ајатолах Сејед Али Хаменеи, у петак 7. маја, поводом обележавања ‎Међународног дана Кудса одржао је говор који преносимо у целости.‎

У име Алаха, Милостивог, Самилосног,‎

Хвала Алаху Господару светова и нека је салават и селам на Мухамеда (с.а.в.а), Печата посланства и ‎најчаснијег створења и на његову чисту породицу и одабране асхабе и оне који их следе у добру до ‎Судњег дана.‎

Питање Палестине још увек је најважније и највеће горуће питање исламског умета. Стратегије ‎неправедног и злочиначког режима удаљиле су један народ од његове куће, домовине, земље и ‎предака, и на то место поставиле терористички и страни режим.‎

Има ли ишта слабије и неоснованије од испразне логике оснивања ционистичког режима? Европљани су на ‎основу својих тврдњи, учинили неправду Јеврејима у годинама Другог светског рата, те се за њих треба ‎осветити прогнанством једног народа на Западу Азије и страшним масакрима у њиховој земљи. То је ‎логика на коју се ослањају западне државе у својој безусловној и лудачкој подршци ционистичком режиму. ‎Тиме су оповргнули све своје лажне тврдње о људским правима и демократији. Та смешна и трагична прича ‎траје већ више од седамдесет година, а свако мало додају јој се нове странице.‎

Ционисти су отету Палестину од првог дана претворили у терористичку базу. Израел није држава, већ ‎терористичка база против палестинског народа и других муслиманских народа. Борба против тог злочиначког ‎режима је борба против неправде и тероризма; што је дужност свих.‎

Важно је напоменути да, иако је окупаторска влада основана 1948. године, први кораци према отимању ‎те осетљиве тачке у исламском региону започели су годинама пре тога. Тих година Запад се активно ‎мешао у питања исламских земаља како би на власт довео секуларизам, радикални и слепи национализам и ‎како би на власт поставио тиранске владе, предане Западу или њихове марионете. Проучавање догађаја ‎тих година у Ирану, Турској и арапским земљама од Западне Азије до Северне Африке обзнањује горку ‎истину да су слабост и подељеност у исламском умету били увод у катастрофу отимања Палестине. Тај ‎ударац је исламском умету нанесен од стране арогантног света.‎

Поучно је то да су у том времену, оба кампа – и капитализам и комунизам – стигли до заједничког ‎деловања. Енглеска је креирала првобитну заверу и пратила њено извршење, ционистички капиталисти на себе ‎су преузели њено спровођење новцем и оружјем, а Совјетски Савез била је прва држава која је признала ‎оснивање илегалне владе и тамо послала велики број Јевреја.‎

Окупаторски режим је производ стања у исламском свету с једне стране, и те завере, напада и агресије ‎Европе с друге стране.‎

Данас стање у свету није као тих дана – то увек треба имати на уму. Данас је однос моћи промењен у ‎корист исламског света. Различита политичка и друштвена дешавања у Европи и Америци показала су слабости и ‎дубоке поделе у систему и управљању, као и у моралу Запада наспрам остатка света. Дешавања ‎током избора у Америци и испит који је осрамотио самозадовољне и арогантне лидере, као и неуспешно ‎суочавање с пандемијом коронавируса у Америци и Европи и срамни детаљи везани за њега, као и недавни ‎политички и друштвени немири у најважнијим европским земљама показатељи су декаденције кампа ‎Запада.‎

С друге стране, јачање снага отпора на најосетљивијим исламским територијама, јачање одбрамбених и ‎офанзивних капацитета, јачање самосвесности, мотивације и наде муслиманских народа, раст наклона ‎према исламским и кур’анским паролама, научни напредак, јачање тражења независности и ‎самодовољности међу народима су благословљени показатељи који наговештавају бољу будућност.‎

У тој благословљеној будућности, сарадња муслиманских земаља мора бити главни и основни циљ, а то се ‎не чини толико недостижним. Осовина те сарадње је Палестина у значењу целе државе и судбина Кудси ‎Шерифа. То је истина која је упутила срце рахметли Имама Хомеинија испуњено светлошћу да одреди ‎Међународни дан Кудса посљедњег петка месеца Рамазана.‎

Сарадња муслимана на осовини Кудса је ноћна мора ционистичког непријатеља и њихових америчких и ‎европских помагача. Неуспешни план под називом „Споразум столећа“, а затим покушаји за ‎нормализацијом односа неколико слабих арапских влада с окупаторским режимом, узалудни су покушаји ‎бега од те ноћне море.‎

Ја са сигурношћу тврдим да ти покушаји неће доживети успех – силазна путања непријатељског ционистичког ‎режима је почела и на њој неће бити заустављања.‎

Два важна фактора су одлучујућа за будућност. Прво и важније је наставак отпора унутар палестинских ‎територија и јачање линије џихада и шехадета, и друго, светска подршка муслиманских народа и влада на ‎цијелом свету палестинским борцима.‎

Сви – званичници, интелектуалци, верска улема, странке и групе, часна омладина и друге скупине – морамо ‎пронаћи своје место у том глобалном кретању и одиграти своју улогу. То је оно што поништава ‎непријатељске сплетке и за ово Божије обећање „Зар они сплетке желе?! Па, они који не вјерују, они падају ‎у сплетке!“ ствара пример у посљедњем времену (Ахиру Земан). „А Алах чини шта хоће, али већина људи ‎не зна“.‎

Ес-селаму алејкум ве рахметулахи ве берекатуху.‎

‎ ‎

У наставку бих волео говорити арапској омладини на њиховом језику:‎

У име Алаха, Милостивог, Самилосног.‎

Селам свим арапским слободарима, нарочито омладини и селам отпорном народу Палестине, Кудса и ‎уједињеним групама у џамији Ал-Акса.‎

Селам шехидима отпора и бројним борцима отпора који су положили своје животе на том путу, посебно ‎шехиду шејху Ахмеду Јасину и шехиду Сеједу Абасу Мусавију, шехиду Фатхију Шекакију, шехиду Имаду ‎Мугнијеу, шехиду Абдулазизу Рентисију, шехиду Абу Мехдију Ал-Мухандису и на крају, истакнутој личности ‎шехида отпора, шехиду Касиму Солејманију. Сви они су након свог живота оставили још већи и благословенији ‎траг на атмосферу отпора.‎

Борба Палестинаца и чиста крв шехида отпора успели су завијорити ту благословену заставу и стотину пута ‎повећати моћ унутрашње борбе Палестинаца. Палестински младић некада се бранио бацајући камење, а ‎данас одговара испаљујући прецизне ракете према непријатељу.‎

Палестина и Кудс се у Часном Кур’ану називају светом земљом. Већ деценијама та чиста земља се ‎налази под окупацијом најнечистијег и најзлобнијег дела човечанства, демона који масакрирају часне ‎људе, а затим то бесрамно признају. Расиста који више од седамдесет година муче власнике земље ‎убиствима, пљачкањем и затварањем. Али, хвала Алаху, нису успели сломити њихову вољу.‎

Палестина је жива и наставља борбу а уз Божију помоћ, на крају ће успети победити злог непријатеља. Свети ‎Кудс и цела Палестина припадају свом народу и њему ће се и вратити, ако Бог да, и то није тешко за Алаха.‎

У случају Палестине, све муслиманске владе и народи имају дужности и одговорности, али основа борбе су ‎сами Палестинци који су данас унутар земље и изван ње око четрнаест милиона особа. Јединство и ‎одлучност тог народа успеће да направи сјајан посао. Данас је јединство највеће оружје Палестинаца.‎

Непријатељи палестинског јединства су ционистички режим и Америка, и још неке политичке силе. Али, ако се не ‎буде ломило јединство изнутра у самој Палестини, спољашњи непријатељ неће успети учинити ништа. Осовина ‎тог јединства мора бити унутрашња борба – џихад и неповерење према непријатељима. Главни ‎непријатељи Палестинаца, дакле Америка, Енглеска и зли ционисти не смију бити ослонац палестинске политике.‎

Палестинци, што у Гази, што у Кудсу и Западној обали, што на територијама из 1948. године, што у избегличким ‎камповима – сви они чине једну целину и требају следити стратегију повезаности. Сваки део мора бранити ‎други део, и за време притиска користити друга расположива средства.‎

Нада у победу данас је већа нека икада. Односи снага драматично су се променили у корист ‎Палестинаца. Ционистички непријатељ сваке године све више слаби. Војска која се назива „непобедивом ‎војском“ данас је након искуства 33-дневног рата у Либану, 22-дневног и 8-дневног рата у Гази ‎постала „војска која никада неће видети победу“.‎

Њихова политичка ситуација, у којој су била неизбежна четири круга избора у две године, њихова сигурносна ‎ситуација која узастопно доживљава поразе, и све већа жеља Јевреја да преокрену миграцију, предмет су ‎огромног скандала тог режима пуног неоснованих тврдњи.‎

Континуирани покушај уз помоћ Америке да се нормализују односи с неколико арапских земаља, још ‎један је показатељ слабости тог режима. Наравно, ни то му неће помоћи. Пре неколико десетина година, ‎он је успоставио односе с Египтом. Од тог дана ционистички режим је постао рањивији и слабији. Међутим, ‎да ли ће односи са неколико слабих и понижених земаља успети да му помогну? Наравно, ни те земље ‎неће имати користи од тих односа. Ционистички непријатељ одузеће им имовину и земљу, и међу њима раширити ‎зло и несигурност.‎

Свакако, та истина не сме довести до заборава тешке дужности других наспрам тог покрета. Муслимански ‎и хришћански учењаци морају прогласити нормализацију односа харамом и забрањеним, а интелектуалци и ‎слободари свима требају објашњавати посљедице те издаје – који је мач у леђа Палестини.‎

Наспрам тренда опадања режима, повећање способности фронта отпора наговештава светлу ‎будућност, као и повећање одбрамбене и војне моћи, самодостатност у изградњи ефикасног оружја, ‎самопоуздање бораца, растућа самосвест омладине, ширење отпора широм државе Палестине и изван ње, ‎посљедњи устанак омладине у одбрани џамије Ал-Акса и истовремени одраз борбе и потлачености ‎палестинског народа у јавном мњењу многих делова света.‎

Логика палестинске борбе, коју је Исламска Република забележила у документима УН-а, прогресивна је и ‎атрактивна логика; палестински борци могу одржати референдум за све главне палестинске становнике.‎

Референдум ће одредити политички систем земље, а на њему ће суделовати кључни становници свих етничких ‎група и религија, укључујући палестинске избеглице. Тај политички систем вратиће расељене у земљу и одредити ‎судбину насељених странаца.‎

Овај захтев се темељи на устаљеној демократији која је прихваћена у свету и чију напредност нико не ‎може поткопати. Палестински борци морају наставити своју легитимну и моралну борбу против ‎узурпаторског режима све док не буде присиљен прихватити овај захтев.‎

У име Алаха, напредујте и знајте да ће „Алах сигурно помоћи ономе помаже Његову веру.“‎

Ес-селаму алејкум ве рахметулах!‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.