fbpx

Obraćanje lidera islamske revolucije Irana ajatolaha Hameneija povodom Međunarodnog dana Kudsa

738

Lider islamske revolucije Irana, ajatolah Sejed Ali Hamenei, u petak 7. maja, povodom obeležavanja ‎Međunarodnog dana Kudsa održao je govor koji prenosimo u celosti.‎

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog,‎

Hvala Allahu Gospodaru svetova i neka je salavat i selam na Muhameda (s.a.v.a), Pečata poslanstva i ‎najčasnijeg stvorenja i na njegovu čistu porodicu i odabrane ashabe i one koji ih slede u dobru do ‎Sudnjeg dana.‎

Pitanje Palestine još uvek je najvažnije i najveće goruće pitanje islamskog umeta. Strategije ‎nepravednog i zločinačkog režima udaljile su jedan narod od njegove kuće, domovine, zemlje i ‎predaka, i na to mesto postavile teroristički i strani režim.‎

Ima li išta slabije i neosnovanije od isprazne logike osnivanja cionističkog režima? Evropljani su na ‎osnovu svojih tvrdnji, učinili nepravdu Jevrejima u godinama Drugog svetskog rata, te se za njih treba ‎osvetiti prognanstvom jednog naroda na Zapadu Azije i strašnim masakrima u njihovoj zemlji. To je ‎logika na koju se oslanjaju zapadne države u svojoj bezuslovnoj i ludačkoj podršci cionističkom režimu. ‎Time su opovrgnuli sve svoje lažne tvrdnje o ljudskim pravima i demokratiji. Ta smešna i tragična priča ‎traje već više od sedamdeset godina, a svako malo dodaju joj se nove stranice.‎

Cionisti su otetu Palestinu od prvog dana pretvorili u terorističku bazu. Izrael nije država, već ‎teroristička baza protiv palestinskog naroda i drugih muslimanskih naroda. Borba protiv tog zločinačkog ‎režima je borba protiv nepravde i terorizma; što je dužnost svih.‎

Važno je napomenuti da, iako je okupatorska vlada osnovana 1948. godine, prvi koraci prema otimanju ‎te osetljive tačke u islamskom regionu započeli su godinama pre toga. Tih godina Zapad se aktivno ‎mešao u pitanja islamskih zemalja kako bi na vlast doveo sekularizam, radikalni i slepi nacionalizam i ‎kako bi na vlast postavio tiranske vlade, predane Zapadu ili njihove marionete. Proučavanje događaja ‎tih godina u Iranu, Turskoj i arapskim zemljama od Zapadne Azije do Severne Afrike obznanjuje gorku ‎istinu da su slabost i podeljenost u islamskom umetu bili uvod u katastrofu otimanja Palestine. Taj ‎udarac je islamskom umetu nanesen od strane arogantnog sveta.‎

Poučno je to da su u tom vremenu, oba kampa – i kapitalizam i komunizam – stigli do zajedničkog ‎delovanja. Engleska je kreirala prvobitnu zaveru i pratila njeno izvršenje, cionistički kapitalisti na sebe ‎su preuzeli njeno sprovođenje novcem i oružjem, a Sovjetski Savez bila je prva država koja je priznala ‎osnivanje ilegalne vlade i tamo poslala veliki broj Jevreja.‎

Okupatorski režim je proizvod stanja u islamskom svetu s jedne strane, i te zavere, napada i agresije ‎Evrope s druge strane.‎

Danas stanje u svetu nije kao tih dana – to uvek treba imati na umu. Danas je odnos moći promenjen u ‎korist islamskog sveta. Različita politička i društvena dešavanja u Evropi i Americi pokazala su slabosti i ‎duboke podele u sistemu i upravljanju, kao i u moralu Zapada naspram ostatka sveta. Dešavanja ‎tokom izbora u Americi i ispit koji je osramotio samozadovoljne i arogantne lidere, kao i neuspešno ‎suočavanje s pandemijom koronavirusa u Americi i Evropi i sramni detalji vezani za njega, kao i nedavni ‎politički i društveni nemiri u najvažnijim evropskim zemljama pokazatelji su dekadencije kampa ‎Zapada.‎

S druge strane, jačanje snaga otpora na najosetljivijim islamskim teritorijama, jačanje odbrambenih i ‎ofanzivnih kapaciteta, jačanje samosvesnosti, motivacije i nade muslimanskih naroda, rast naklona ‎prema islamskim i kur’anskim parolama, naučni napredak, jačanje traženja nezavisnosti i ‎samodovoljnosti među narodima su blagoslovljeni pokazatelji koji nagoveštavaju bolju budućnost.‎

U toj blagoslovljenoj budućnosti, saradnja muslimanskih zemalja mora biti glavni i osnovni cilj, a to se ‎ne čini toliko nedostižnim. Osovina te saradnje je Palestina u značenju cele države i sudbina Kudsi ‎Šerifa. To je istina koja je uputila srce rahmetli Imama Homeinija ispunjeno svetlošću da odredi ‎Međunarodni dan Kudsa posljednjeg petka meseca Ramazana.‎

Saradnja muslimana na osovini Kudsa je noćna mora cionističkog neprijatelja i njihovih američkih i ‎evropskih pomagača. Neuspešni plan pod nazivom „Sporazum stoleća“, a zatim pokušaji za ‎normalizacijom odnosa nekoliko slabih arapskih vlada s okupatorskim režimom, uzaludni su pokušaji ‎bega od te noćne more.‎

Ja sa sigurnošću tvrdim da ti pokušaji neće doživeti uspeh – silazna putanja neprijateljskog cionističkog ‎režima je počela i na njoj neće biti zaustavljanja.‎

Dva važna faktora su odlučujuća za budućnost. Prvo i važnije je nastavak otpora unutar palestinskih ‎teritorija i jačanje linije džihada i šehadeta, i drugo, svetska podrška muslimanskih naroda i vlada na ‎cijelom svetu palestinskim borcima.‎

Svi – zvaničnici, intelektualci, verska ulema, stranke i grupe, časna omladina i druge skupine – moramo ‎pronaći svoje mesto u tom globalnom kretanju i odigrati svoju ulogu. To je ono što poništava ‎neprijateljske spletke i za ovo Božije obećanje „Zar oni spletke žele?! Pa, oni koji ne vjeruju, oni padaju ‎u spletke!“ stvara primer u posljednjem vremenu (Ahiru Zeman). „A Allah čini šta hoće, ali većina ljudi ‎ne zna“.‎

Es-selamu alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu.‎

‎ ‎

U nastavku bih voleo govoriti arapskoj omladini na njihovom jeziku:‎

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog.‎

Selam svim arapskim slobodarima, naročito omladini i selam otpornom narodu Palestine, Kudsa i ‎ujedinjenim grupama u džamiji Al-Aksa.‎

Selam šehidima otpora i brojnim borcima otpora koji su položili svoje živote na tom putu, posebno ‎šehidu šejhu Ahmedu Jasinu i šehidu Sejedu Abasu Musaviju, šehidu Fathiju Šekakiju, šehidu Imadu ‎Mugnijeu, šehidu Abdulazizu Rentisiju, šehidu Abu Mehdiju Al-Muhandisu i na kraju, istaknutoj ličnosti ‎šehida otpora, šehidu Kasimu Solejmaniju. Svi oni su nakon svog života ostavili još veći i blagosloveniji ‎trag na atmosferu otpora.‎

Borba Palestinaca i čista krv šehida otpora uspeli su zavijoriti tu blagoslovenu zastavu i stotinu puta ‎povećati moć unutrašnje borbe Palestinaca. Palestinski mladić nekada se branio bacajući kamenje, a ‎danas odgovara ispaljujući precizne rakete prema neprijatelju.‎

Palestina i Kuds se u Časnom Kur’anu nazivaju svetom zemljom. Već decenijama ta čista zemlja se ‎nalazi pod okupacijom najnečistijeg i najzlobnijeg dela čovečanstva, demona koji masakriraju časne ‎ljude, a zatim to besramno priznaju. Rasista koji više od sedamdeset godina muče vlasnike zemlje ‎ubistvima, pljačkanjem i zatvaranjem. Ali, hvala Allahu, nisu uspeli slomiti njihovu volju.‎

Palestina je živa i nastavlja borbu a uz Božiju pomoć, na kraju će uspeti pobediti zlog neprijatelja. Sveti ‎Kuds i cela Palestina pripadaju svom narodu i njemu će se i vratiti, ako Bog da, i to nije teško za Allaha.‎

U slučaju Palestine, sve muslimanske vlade i narodi imaju dužnosti i odgovornosti, ali osnova borbe su ‎sami Palestinci koji su danas unutar zemlje i izvan nje oko četrnaest miliona osoba. Jedinstvo i ‎odlučnost tog naroda uspeće da napravi sjajan posao. Danas je jedinstvo najveće oružje Palestinaca.‎

Neprijatelji palestinskog jedinstva su cionistički režim i Amerika, i još neke političke sile. Ali, ako se ne ‎bude lomilo jedinstvo iznutra u samoj Palestini, spoljašnji neprijatelj neće uspeti učiniti ništa. Osovina ‎tog jedinstva mora biti unutrašnja borba – džihad i nepoverenje prema neprijateljima. Glavni ‎neprijatelji Palestinaca, dakle Amerika, Engleska i zli cionisti ne smiju biti oslonac palestinske politike.‎

Palestinci, što u Gazi, što u Kudsu i Zapadnoj obali, što na teritorijama iz 1948. godine, što u izbegličkim ‎kampovima – svi oni čine jednu celinu i trebaju slediti strategiju povezanosti. Svaki deo mora braniti ‎drugi deo, i za vreme pritiska koristiti druga raspoloživa sredstva.‎

Nada u pobedu danas je veća neka ikada. Odnosi snaga dramatično su se promenili u korist ‎Palestinaca. Cionistički neprijatelj svake godine sve više slabi. Vojska koja se naziva „nepobedivom ‎vojskom“ danas je nakon iskustva 33-dnevnog rata u Libanu, 22-dnevnog i 8-dnevnog rata u Gazi ‎postala „vojska koja nikada neće videti pobedu“.‎

Njihova politička situacija, u kojoj su bila neizbežna četiri kruga izbora u dve godine, njihova sigurnosna ‎situacija koja uzastopno doživljava poraze, i sve veća želja Jevreja da preokrenu migraciju, predmet su ‎ogromnog skandala tog režima punog neosnovanih tvrdnji.‎

Kontinuirani pokušaj uz pomoć Amerike da se normalizuju odnosi s nekoliko arapskih zemalja, još ‎jedan je pokazatelj slabosti tog režima. Naravno, ni to mu neće pomoći. Pre nekoliko desetina godina, ‎on je uspostavio odnose s Egiptom. Od tog dana cionistički režim je postao ranjiviji i slabiji. Međutim, ‎da li će odnosi sa nekoliko slabih i poniženih zemalja uspeti da mu pomognu? Naravno, ni te zemlje ‎neće imati koristi od tih odnosa. Cionistički neprijatelj oduzeće im imovinu i zemlju, i među njima raširiti ‎zlo i nesigurnost.‎

Svakako, ta istina ne sme dovesti do zaborava teške dužnosti drugih naspram tog pokreta. Muslimanski ‎i hrišćanski učenjaci moraju proglasiti normalizaciju odnosa haramom i zabranjenim, a intelektualci i ‎slobodari svima trebaju objašnjavati posljedice te izdaje – koji je mač u leđa Palestini.‎

Naspram trenda opadanja režima, povećanje sposobnosti fronta otpora nagoveštava svetlu ‎budućnost, kao i povećanje odbrambene i vojne moći, samodostatnost u izgradnji efikasnog oružja, ‎samopouzdanje boraca, rastuća samosvest omladine, širenje otpora širom države Palestine i izvan nje, ‎posljednji ustanak omladine u odbrani džamije Al-Aksa i istovremeni odraz borbe i potlačenosti ‎palestinskog naroda u javnom mnjenju mnogih delova sveta.‎

Logika palestinske borbe, koju je Islamska Republika zabeležila u dokumentima UN-a, progresivna je i ‎atraktivna logika; palestinski borci mogu održati referendum za sve glavne palestinske stanovnike.‎

Referendum će odrediti politički sistem zemlje, a na njemu će sudelovati ključni stanovnici svih etničkih ‎grupa i religija, uključujući palestinske izbeglice. Taj politički sistem vratiće raseljene u zemlju i odrediti ‎sudbinu naseljenih stranaca.‎

Ovaj zahtev se temelji na ustaljenoj demokratiji koja je prihvaćena u svetu i čiju naprednost niko ne ‎može potkopati. Palestinski borci moraju nastaviti svoju legitimnu i moralnu borbu protiv ‎uzurpatorskog režima sve dok ne bude prisiljen prihvatiti ovaj zahtev.‎

U ime Allaha, napredujte i znajte da će „Allah sigurno pomoći onome pomaže Njegovu veru.“‎

Es-selamu alejkum ve rahmetullah!‎

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.