fbpx

Обележен национални Дан Фердосија, Дан Хајама и Дан персијског језика у Библиотеци града Београда

107

У Библиотеци града Београда 16. маја обележен је национални Дан Фердосија, Дан очувања персијског језика и Дан Омара Хајама. Вече поезије ова два иранска песника организовао је Центар за персијске студије Универзитета у Београду уз подршку и учешће Културног центра Амбасаде Ирана и Фондације Са’ди у Србији. Током програма којем су присуствовали амбасадор Исламске Републике Иран у Србији Рашид Хасанпур, аташе за културу Амбасаде Амир Пурпезешк, велики број студената персијског језика Универзитета у Београду, као и заинтересованих за персијски језик и књижевност, представљени су животи и дела ова два светски позната иранска песника.

У свом обраћању амбасадор Ирана Рашид Хасанпур назвао је Фердосија великим песником са универзалним порукама за све узрасте, племена и нације, који није само понос персијског језика и књижевности, већ је испунио и универзалну мисију у своме спеву Шахнаме. Као што је Фердоси створио Шахнаму, тако је Шахнама заувек овековечила историју.

Проф. др Саид Сафари, професор персијског језика на Универзитету у Београду, истакао је да се у свету може наћи све мање језика чији се говорници позивају на изворе и текстове од пре десет векова и добро их читају и разумеју. Персијски је изузетак. И дан-данас говорник персијског језика или особа која је научила персијски може да прочита књигу „Шахнаме“ Хакима Фердосија, једно од највећих књижевних дела Ирана и света, које је настало пре десет векова. Још увек су свеже њене епске песме и фасцинантне приче и још увек се с лакоћом могу читати и уживати у њима, без потребе за речником. Међутим, за већину језика, директан и непосредан приступ древним текстовима је веома тежак и ово је јединствена привлачност персијског језика.

Александар Драговић, преводилац приче о Рустему и Сухрабу из спева „Шахнаме“, осврнуо се на питање упоредног проучавања српских и иранских митова и епова. Осврћући се на формирање иранских митова, приметио је њихов утицај на формирање других митова различитих нација и култура, а затим упоредио два епска симбола митова два народа, лик Марка Краљевића и Рустема. Он је упоредио „Шахнаму“ са српском епском поезијом и истакао бројне сличности и поједине разлике.

Након програма, емитовано је обраћање др Рухолаха Хадија, професора персијског језика на Универзитету у Техерану, у виду видео поруке. У свом говору, др Хади је разматрао питање разума и правде као две важне тачке „Шахнаме“.

Потом су студенти персијског језика са Филолошког факултета Универзитета у Београду, Јулијана Еугениј, Љубица Трзин и Данин Вујичин, читали своје есеје о „Шахнами“, анализиравши приче о Рустему и Сухрабу и о Рустуму и Есфандијару.

У оквиру панела о Омару Хајаму, најпре је Јована Миловановић, студенткиња персијског језика и директорка Алумнија Филолошког факултета Универзитета у Београду, представила Хајама и његова дела, а затим је госпођа Жана Акопџанијан, преводилац Хајамових рубаија, прочитала неколико рубаија на велико задовољство публике.

На крају програма, аташе за културу и директор Културног центра Амбасаде Ирана Амир Пурпезешк, захваливши се великом броју љубитеља персијског језика и књижевности на присуству, указао је на дугу историју наставе персијског језика у Србији и рекао: „Током протеклих неколико деценија многи наставници и професори су сарађивали са Културним центром Амбасаде Ирана на промоцији иранског језика и културе у овој земљи, па поводом Дана персијског језика желимо да им одамо признање за труд уручењем плакета захвалности.“ Потом су амбасадор и аташе за културу уручили захвалнице предавачима персијског језика.

Вреди напоменути да је овим поводом објављено и специјално електронско издање часописа „Великани персијског језика и књижевности: Фирдуси“ од 60 страница, које је приредио Центар за персијске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду уз подршку Културног центра Ирана, а које се може погледати на адреси https://www.iran.rs/ferdowsi/.

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.