Абу Али Мухамед ибн Хасан ибн Хејсам Басри, скраћено Ибн Хејсам, био је арапски математичар, астроном и физичар из златног доба ислама. О њему се говори као о „оцу модерне оптике“. Дао је велики допринос принципима оптике и вида. Његово најутицајније дело је Ал-Maнaзиркоје је написао између 1011–1021. Писао је и о филозофији, теологији и медицини.
Биографски подаци:
- Датум рођења: 1. јул 965.
- Место рођења: Басра, Ирак
- Датум смрти: 6. март 1040.
- Место смрти: Каиро, Египат
- Област: математика, физика, оптика
Немамо много података о његовом животу. Рођен је око 965. године у Басри којом је у то време владала иранска династија Буjида. Године 1020., за време Фатимидског халифата (985-1021), одлази у Египат где покушава да регулише ток Нила. Схвативши да то није могуће, упркос халифином гневу, напушта посао, али се након његове смрти вратио у Каиро где се издржава преписујући научне рукописе, посебно математичке. Умро је 1040. године. Неки од изузетних радова овог муслиманског научника су објашњење принципа мрачне коморе и проналазак лупе који су довели до конструкције фотографског апарата. Према неким научницима, Ибн Хејсам је био први научник на свету који је израчунао брзину звука. Уобичајеном јединицом за мерење дужине тог времена, израчунао је брзину светлости и обим земље. Био је први који је, 700 година пре Њутна, проучавао својства светлости. Ибн Хејсам је познат као први научник који је у свом раду користио експерименталну методу.
Живот
Главни извор доступних информација о животу Ибн Хејсама је оно што су у својим списима пренели Кифти, Јусуф Фаси, Ибн Aби Усajби’a, Бејхаки и Шахрзури, који су понекад међусобно контрадикторни. Ибн Хејсам је веровао да се једини пут да се дође до истине темељи на чулним и интелектуалним сазнањима, односно природи, теологији и логици. У Басри је заузимао чиновнички положај, претварао се да је луд како би га отпустили да би могао да се посвети науци која га највише занимала. Затим одлази у Египат код фатимидског владара ал-Хакима, где бива постављен на чело групе инжењера ангажованих на регулацији тока Нила, где закључује да је то неизводљиво. Владара је ово мишљење разбеснело па га је, уместо за учењака, именовао за службеника. Ибн Хејсам је то прихватио, али се претварао да је луд, те га је халифа затворио у његову кућу, конфисковао имовину и одредио му старатеља. Након Ал-Хакимове смрти, више се није претварао да је луд, пуштен је и враћена му је имовина. Остатак живота посветио се преписивању научних списа.
Називан је титулама Птоломеј II, „средњовековни физичар“ док је у Европи био познат као Алхазен. Написао је просветљујућа тумачења дела Аристотела, Птоломеја и грчког математичара Еуклида. Иако је рођен у Басри, живео је углавном у Каиру у Египту, где је и умро у 76. години.
Образовање
Након што је уочио разлике у начинима стизања до истине и проучио природне науке, Ибн Хејсам се окренуо филозофији.
Како наводи шејх Илмудин Кајсар ибн Аби ал-Касим Мохандес, Ибн Хејсам је имао чиновнички посао у Басри, којом су у то време управљали Бујиди из Ирака, и пошто је више волео да се посвети науци, изигравао је лудило док није отпуштен. Тада одлази у Египат. Кифти наводи да се његов пут у Египат десио на охрабрење и обећање египатског владара Ал-Хакима, и вероватно да је сам Ибн Хејсам све то осмислио у нади да ће спровести свој план о регулацији Нила и задобити милост Ал-Хакима. Према Кифтију, сазнавши за овај план, фатимидски владар је послао новац Ибн Хејсаму. Преноси се да је сам владар, Ал-Хаким, лично изашао у сусрет научнику да му изрази добродошлицу и ода почаст. Убрзо након тога, Ибн Хејсам, на челу групе инжењера започиње проучавање Нила и његовог канала нa jужним висoрaвнимa Eгиптa, али је посматрајући радове и грађевине које су Египћани изградили на основу прецизних геометријских нацрта, схватио да је било могуће реализовати план који је замислио, онда би га Египћани, који су познавали геометрију и математику, свакако још раније спровели у дело.
Отишао је код владара и признао свој неуспех. Ал-Хаким привидно није показао оштру реакцију, али је био толико огорчен овим неуспехом да је, уместо да му додели место на Каирском универзитету, у друштву астронома Ибн Јунуса, поставио га је на место обичног чиновника. Из страха од владара Ибн Хејсам се привидно повиновао и прихватио овај посао, али је поново почео да изиграва лудило у намери да се на тај начин ослободи чиновничког положаја. Владар је конфисковао његову имовину, одредио му кућни притвор и старатеља. Када је владар умро 1021. године, Ибн Хејсам је престао да се претвара да је луд, ослобођен је и повратио је своју имовину. Настанио се у близини Ал-Азхара у Каиру, где је провео остатак живота у проучавању и писању, зарађујући за живот преписивањем књига.
Бејхаки сматра да је Ибн Хејсам написао расправу о регулацији Нила и отишао у Египат, али је Ал-Хаким, од самог његовог доласка, након што је упознат са споменутим планом, назвао га бескорисним и скупим и био огорчен на Ибн Хејсама. Из страха од владара Ибн Хејсам је ноћу кришом побегао у Сирију и ступио у службу једног од владара те земље где се посветио научном раду. Међутим након што је поновио Бејхакијеве речи, Шахрзури преноси друго предање према којем је Ибн Хејсам прво живео у Сирији, а одатле отишао у Египат. С друге стране, изгледа да Ибн Хејсам након Ал-Хакимове смрти није остао у Каиру до краја живота, зато што из одговора на питање из геометрије које је 1029. године дао у Багдаду, јасно да је он у најмању руку те године био у Багдаду, али да се вратио у Египат, јер га је тамо 1040. године видео судија Абу Заид Абд ал-Рахман ибн Иса.
Радови
Ибн Хејсам је отац науке о оптици и пионир развоја који је касније довео до изума фотографског апарата, биоскопске камере и филмског пројектора. Ибн Хејсам је уложио велике напоре да схвати принципе оптике. Написао је расправу о светлости и конструисао лупу. Открио је однос између угла зрачења и преламања светлости, објаснио принципе таме и расправљао о различитим деловима ока. Ибн Хејсамова расправа о светлости имала је велики утицај у Европи. Његово дело је наставио Камалудин Фарси. Више од двадесет сачуваних Ибн Хејсамових дела посвећено је астрономским питањима.
Ибн Хејсам је стекао славу у астрономији углавном захваљујући расправи О конфигурацији света. По свему судећи, ова расправа је једно од његових младалачких дела, јер говори о „зраку који излази из ока” и описује месец као углачано тело које „рефлектује” сунчеву светлост. У Ал-Маназируи раправи О месечевој светлости одбацио је оба гледишта. Ова расправа је једини астрономски спис Ибн Хејсама која је у средњем веку стигла на Запад. По налогу Алфонса X, краља Кастиље (ум. 1284), на шпански ју је превео Абрахам Хебрајус, а касније је непознати преводилац исту, под насловом Књига о свету и небу, превео на латински језик.
У свом Трактату о астрономији Ибн Хејсам је расправљао о физици небеског подручја, тврдећи да се Птоломејски модели морају схватити у смислу физичких објеката, а не апстрактних хипотеза – другим речима да би требало бити могуће креирати физичке моделе где се (на пример) ниједно од небеских тела не би међусобно сударала. Предлог механичких модела за Птоломејев модел са центром Земље „у великој мери је допринео коначном тријумфу Птоломејског система међу хришћанима Запада“. Ибн Хејсамова одлучност да утемељи астрономију у домену физичких објеката била је важна, будући да је подразумевала да су астрономске хипотезе „објашњиве законима физике“ и да би у том погледу могле бити критиковане и побољшане.
У својој расправи О конфигурацији света Ибн Хејсам је изнео детаљан опис физичке структуре Земље: „Земља као целина је округла сфера чији средиште је центар света. Она је непомична у својој средини [света], фиксирана у њој, не креће се ни у ком правцу нити било којом од варијанти кретања, већ увек мирује.“
У свом спису Аш-Шукук aлa Бaтлaмиjус (Сумње код Птoломeja) Ибн Хejсaм je опсежно критиковао Птoлoмejeву методу математичког доказивања кретања планета око земаљске кугле и неусклађеност релевантних oбjeктивних чињеница са компликованим моделима кoje je Птoломej користио да би што jaсниje eлaбoрирao квалитет тих кретања.
Годинама пре него што је изумљена фотографија, постојао је основ за рад камере. Ибн Хејсам је у 11. веку користио оптичку справу звану тамнакомора (камера опскура) за проучавање помрачења Сунца. Овај справа је дошла у Европу у време крсташких ратова. Мрачна соба је била кутија или собица са сићушним отворима само на једној површини. Пролазак светлости кроз овај отвор ствара релативно јасну, али обрнуту слику на супротној површини.
Ова справа је била веома цењена код сликара, а сви они, посебно италијански сликари из шеснаестог века, користили су је за прецизно дизајнирање пејзажа и виђење исправне перспективе, тако што су на површину испред отвора стављали папир и цртали формирану слику. Ове слике су биле веома стварне и имале су праву дубину (перспективу). Ибн Хејсам је, такође, пројектовао слику. Направио је уређај који је одражавао слику, чиме је поставио темеље за изум биоскопа. Није претерано рећи да је Ибн Хејсам био први научник на свету који је измерио брзину звука. Уобичајеном јединицом за мерење дужине тог времена израчунао је брзину светлости и обим земље. Био је први ко је проучавао својства светлости. Сматрао је да су боје стварне и да се разликују од светлости, а да обојена тела и предмети у свим правцима праволинијски расипају своју светлост. Боје су увек присутне са светлошћу, мешају се у њој и никада се не могу видети без ње.
Ибн Хејсам је открио збирну формулу за одређивање четвртог степена користећи метод који уопштено може да се користи у одређивању збира било ког степена када је експонент цео број. Ово је искористио да одреди запремину параболоида. Могао је да нађе интегралну формулу за било који полином без да је развио генералну формулу.
Ибн Хејсам је био први научник свог времена који је користио практичне доказе да своје теорије подвргне провери, јер се физика у то време, као и филозофија, није ослањала на практично искуство. Био је први научник који је навео потребу за емпиријским доказима у прихватању једне теорије. Његова књига о оптици била је критика Птоломејевог дела Алмагест.
Вреди напоменути да ће ову књигу, као извор, и после хиљаду година предавати ауторитети ове области. Неки историчари сматрају да је Снелов закон у оптици заправо изведен из истраживања Ибн Сахла и Ибн Хејсама.
Смрт
Нема података о датуму његове смрти. Већина писаца сматра да је умро у Каиру око 1040. године, или нешто касније. Бејхаки наводи да је, након што се тешко разболео и схватио да му се примакао крај, легао окренут према светом храму У Меки, величао Бога и преминуо. Осим математике и оптике, познавао је и теологију, метафизику, логику, етику, књижевност и музику, посебно теоријске законе и опште медицинске ствари, иако се није бавио медицином. Бејхаки га је прозвао Птоломејем другим, и поменуо његов верски аскетизам.
Позната су само два Ибн Хејсамова ученика из времена када се бавио подучавањем, Абу ал-Вафу Мубашер бин Фатака, познати египатски учењак који је са Ибн Хејсамом студирао математику, и Сохраб из Семнана који је код њега учио три године. Ибн Хејсам је сваког месеца од њега узимао сто динара, али када је настава окончана, вратио му је сав новац који је од њега добио подсетивши га да је тиме хтео да искуша његову чистоћу као ученика.
Ибн Хејсам је течно говорио арапски и имао је леп рукопис. Књиге које је преписивао, осим што су биле лепо исписане, имале су и велику научну тачност, а студенти су за њих плаћали велике суме.
Дела
Најважнија Ибн Хејсамова дела су:
1. Трактат о светлости
2. Кратка расправа која описује геометријску методу за прецизно одређивање географске ширине
3. Расправа о одређивању планинских стубова
4. Проналажење правца кибле методом рачунања
5. Кратак чланак о облицима полумесеца
6. О светлости планета
7. Квадратура круга
8. Кретање Месеца
9. Решење недоумице око кретања
10. Расправа о форми помрачења
11. Расправа о површини параболоида
12. Светлост
13. Месечева светлост
14. Сагоревајућа сфера
15. Горућа огледала дуге
16. Ал-Maнaзир (најпознатије Ибн Хејсамово дело)
17. Сумњe кoд Птoлeмeja
18. Расправа о уобличењу света
Споменици
Овом великом научнику одата је почаст тако што је по њему назван астероидАлхазен59239(латински назив Ибн Хејсама) и кратер на Месецу. Година 2015, која је проглашена Светском годином светлости, поклопила се и са хиљадугодишњицом од објављивања књиге Ал-Маназир, чиме је УНЕСКО одао почасти за научне заслуге Ибн Хејсама.
