fbpx

Ибн Хејсам (‎965‎ – ‎1040‎)‎

23

Абу Али Мухамед ибн Хасан ибн Хејсам Басри, скраћено Ибн Хејсам, био је арапски ‎математичар, астроном и физичар из златног доба ислама. О њему се говори као о „оцу ‎модерне оптике“. Дао је велики допринос принципима оптике и вида. Његово најутицајније ‎дело је Ал-Maнaзиркоје је написао између 1011–1021. Писао је и о филозофији, теологији и ‎медицини.‎

‎Биографски подаци:‎

  • Датум рођења: 1. јул 965.‎
  • Место рођења: Басра, Ирак
  • Датум смрти: 6. март 1040.‎
  • Место смрти: Каиро, Египат
  • Област: математика, физика, оптика

Немамо много података о његовом животу. Рођен је око 965. године у Басри којом је у то ‎време владала иранска династија Буjида. Године 1020., за време Фатимидског халифата (985-‎‎1021), одлази у Египат где покушава да регулише ток Нила. Схвативши да то није могуће, ‎упркос халифином гневу, напушта посао, али се након његове смрти вратио у Каиро где се ‎издржава преписујући научне рукописе, посебно математичке. Умро је 1040. године. Неки од ‎изузетних радова овог муслиманског научника су објашњење принципа мрачне коморе и ‎проналазак лупе који су довели до конструкције фотографског апарата. Према неким ‎научницима, Ибн Хејсам је био први научник на свету који је израчунао брзину звука. ‎Уобичајеном јединицом за мерење дужине тог времена, израчунао је брзину светлости и ‎обим земље. Био је први који је, 700 година пре Њутна, проучавао својства светлости. Ибн ‎Хејсам је познат као први научник који је у свом раду користио експерименталну методу.‎

Живот

Главни извор доступних информација о животу Ибн Хејсама је оно што су у својим списима ‎пренели Кифти, Јусуф Фаси, Ибн Aби Усajби’a, Бејхаки и Шахрзури, који су понекад ‎међусобно контрадикторни. Ибн Хејсам је веровао да се једини пут да се дође до истине ‎темељи на чулним и интелектуалним сазнањима, односно природи, теологији и логици. У ‎Басри је заузимао чиновнички положај, претварао се да је луд како би га отпустили да би ‎могао да се посвети науци која га највише занимала. Затим одлази у Египат код фатимидског ‎владара ал-Хакима, где бива постављен на чело групе инжењера ангажованих на регулацији ‎тока Нила, где закључује да је то неизводљиво. Владара је ово мишљење разбеснело па га је, ‎уместо за учењака, именовао за службеника. Ибн Хејсам је то прихватио, али се претварао да ‎је луд, те га је халифа затворио у његову кућу, конфисковао имовину и одредио му ‎старатеља. Након Ал-Хакимове смрти, више се није претварао да је луд, пуштен је и враћена ‎му је имовина. Остатак живота посветио се преписивању научних списа.‎

Називан је титулама Птоломеј II, „средњовековни физичар“ док је у Европи био познат као ‎Алхазен. Написао је просветљујућа тумачења дела Аристотела, Птоломеја и грчког ‎математичара Еуклида. Иако је рођен у Басри, живео је углавном у Каиру у Египту, где је и ‎умро у 76. години.‎

Образовање

Након што је уочио разлике у начинима стизања до истине и проучио природне науке, Ибн ‎Хејсам се окренуо филозофији.‎

Како наводи шејх Илмудин Кајсар ибн Аби ал-Касим Мохандес, Ибн Хејсам је имао ‎чиновнички посао у Басри, којом су у то време управљали Бујиди из Ирака, и пошто је више ‎волео да се посвети науци, изигравао је лудило док није отпуштен. Тада одлази у Египат. ‎Кифти наводи да се његов пут у Египат десио на охрабрење и обећање египатског владара ‎Ал-Хакима, и вероватно да је сам Ибн Хејсам све то осмислио у нади да ће спровести свој ‎план о регулацији Нила и задобити милост Ал-Хакима. Према Кифтију, сазнавши за овај план, ‎фатимидски владар је послао новац Ибн Хејсаму. Преноси се да је сам владар, Ал-Хаким, ‎лично изашао у сусрет научнику да му изрази добродошлицу и ода почаст. Убрзо након тога, ‎Ибн Хејсам, на челу групе инжењера започиње проучавање Нила и његовог канала нa ‎jужним висoрaвнимa Eгиптa, али је посматрајући радове и грађевине које су Египћани ‎изградили на основу прецизних геометријских нацрта, схватио да је било могуће ‎реализовати план који је замислио, онда би га Египћани, који су познавали геометрију и ‎математику, свакако још раније спровели у дело. ‎

Отишао је код владара и признао свој неуспех. Ал-Хаким привидно није показао оштру ‎реакцију, али је био толико огорчен овим неуспехом да је, уместо да му додели место на ‎Каирском универзитету, у друштву астронома Ибн Јунуса, поставио га је на место обичног ‎чиновника. Из страха од владара Ибн Хејсам се привидно повиновао и прихватио овај посао, ‎али је поново почео да изиграва лудило у намери да се на тај начин ослободи чиновничког ‎положаја. Владар је конфисковао његову имовину, одредио му кућни притвор и старатеља. ‎Када је владар умро 1021. године, Ибн Хејсам је престао да се претвара да је луд, ослобођен ‎је и повратио је своју имовину. Настанио се у близини Ал-Азхара у Каиру, где је провео ‎остатак живота у проучавању и писању, зарађујући за живот преписивањем књига. ‎

Бејхаки сматра да је Ибн Хејсам написао расправу о регулацији Нила и отишао у Египат, али је ‎Ал-Хаким, од самог његовог доласка, након што је упознат са споменутим планом, назвао га ‎бескорисним и скупим и био огорчен на Ибн Хејсама. Из страха од владара Ибн Хејсам је ‎ноћу кришом побегао у Сирију и ступио у службу једног од владара те земље где се посветио ‎научном раду. Међутим након што је поновио Бејхакијеве речи, Шахрзури преноси друго ‎предање према којем је Ибн Хејсам прво живео у Сирији, а одатле отишао у Египат. С друге ‎стране, изгледа да Ибн Хејсам након Ал-Хакимове смрти није остао у Каиру до краја живота, ‎зато што из одговора на питање из геометрије које је 1029. године дао у Багдаду, јасно да је ‎он у најмању руку те године био у Багдаду, али да се вратио у Египат, јер га је тамо 1040. ‎године видео судија Абу Заид Абд ал-Рахман ибн Иса. ‎

Радови

Ибн Хејсам је отац науке о оптици и пионир развоја који је касније довео до изума ‎фотографског апарата, биоскопске камере и филмског пројектора. Ибн Хејсам је уложио ‎велике напоре да схвати принципе оптике. Написао је расправу о светлости и конструисао ‎лупу. Открио је однос између угла зрачења и преламања светлости, објаснио принципе таме ‎и расправљао о различитим деловима ока. Ибн Хејсамова расправа о светлости имала је ‎велики утицај у Европи. Његово дело је наставио Камалудин Фарси. Више од двадесет ‎сачуваних Ибн Хејсамових дела посвећено је астрономским питањима.‎

Ибн Хејсам је стекао славу у астрономији углавном захваљујући расправи О конфигурацији ‎света. По свему судећи, ова расправа је једно од његових младалачких дела, јер говори о ‎‎„зраку који излази из ока” и описује месец као углачано тело које „рефлектује” сунчеву ‎светлост. У Ал-Маназируи раправи О месечевој светлости одбацио је оба гледишта. Ова ‎расправа је једини астрономски спис Ибн Хејсама која је у средњем веку стигла на Запад. По ‎налогу Алфонса X, краља Кастиље (ум. 1284), на шпански ју је превео Абрахам Хебрајус, а ‎касније је непознати преводилац исту, под насловом Књига о свету и небу, превео на ‎латински језик.‎

У свом Трактату о астрономији Ибн Хејсам је расправљао о физици небеског подручја, ‎тврдећи да се Птоломејски модели морају схватити у смислу физичких објеката, а не ‎апстрактних хипотеза – другим речима да би требало бити могуће креирати физичке моделе ‎где се (на пример) ниједно од небеских тела не би међусобно сударала. Предлог механичких ‎модела за Птоломејев модел са центром Земље „у великој мери је допринео коначном ‎тријумфу Птоломејског система међу хришћанима Запада“. Ибн Хејсамова одлучност да ‎утемељи астрономију у домену физичких објеката била је важна, будући да је ‎подразумевала да су астрономске хипотезе „објашњиве законима физике“ и да би у том ‎погледу могле бити критиковане и побољшане.‎

У својој расправи О конфигурацији света Ибн Хејсам је изнео детаљан опис физичке структуре ‎Земље: „Земља као целина је округла сфера чији средиште је центар света. Она је непомична ‎у својој средини [света], фиксирана у њој, не креће се ни у ком правцу нити било којом од ‎варијанти кретања, већ увек мирује.“‎

У свом спису Аш-Шукук aлa Бaтлaмиjус (Сумње код Птoломeja) Ибн Хejсaм je опсежно ‎критиковао Птoлoмejeву методу математичког доказивања кретања планета око земаљске ‎кугле и неусклађеност релевантних oбjeктивних чињеница са компликованим моделима ‎кoje je Птoломej користио да би што jaсниje eлaбoрирao квалитет тих кретања.‎

Годинама пре него што је изумљена фотографија, постојао је основ за рад камере. Ибн ‎Хејсам је у 11. веку користио оптичку справу звану тамнакомора (камера опскура) за ‎проучавање помрачења Сунца. Овај справа је дошла у Европу у време крсташких ратова. ‎Мрачна соба је била кутија или собица са сићушним отворима само на једној површини. ‎Пролазак светлости кроз овај отвор ствара релативно јасну, али обрнуту слику на супротној ‎површини.‎

Ова справа је била веома цењена код сликара, а сви они, посебно италијански сликари из ‎шеснаестог века, користили су је за прецизно дизајнирање пејзажа и виђење исправне ‎перспективе, тако што су на површину испред отвора стављали папир и цртали формирану ‎слику. Ове слике су биле веома стварне и имале су праву дубину (перспективу). Ибн Хејсам ‎је, такође, пројектовао слику. Направио је уређај који је одражавао слику, чиме је поставио ‎темеље за изум биоскопа. Није претерано рећи да је Ибн Хејсам био први научник на свету ‎који је измерио брзину звука. Уобичајеном јединицом за мерење дужине тог времена ‎израчунао је брзину светлости и обим земље. Био је први ко је проучавао својства светлости. ‎Сматрао је да су боје стварне и да се разликују од светлости, а да обојена тела и предмети у ‎свим правцима праволинијски расипају своју светлост. Боје су увек присутне са светлошћу, ‎мешају се у њој и никада се не могу видети без ње.‎

Ибн Хејсам је открио збирну формулу за одређивање четвртог степена користећи метод који ‎уопштено може да се користи у одређивању збира било ког степена када је експонент цео ‎број. Ово је искористио да одреди запремину параболоида. Могао је да нађе интегралну ‎формулу за било који полином без да је развио генералну формулу.‎

Ибн Хејсам је био први научник свог времена који је користио практичне доказе да своје ‎теорије подвргне провери, јер се физика у то време, као и филозофија, није ослањала на ‎практично искуство. Био је први научник који је навео потребу за емпиријским доказима у ‎прихватању једне теорије. Његова књига о оптици била је критика Птоломејевог дела ‎Алмагест.‎

Вреди напоменути да ће ову књигу, као извор, и после хиљаду година предавати ауторитети ‎ове области. Неки историчари сматрају да је Снелов закон у оптици заправо изведен из ‎истраживања Ибн Сахла и Ибн Хејсама.‎

Смрт

Нема података о датуму његове смрти. Већина писаца сматра да је умро у Каиру око 1040. ‎године, или нешто касније. Бејхаки наводи да је, након што се тешко разболео и схватио да ‎му се примакао крај, легао окренут према светом храму У Меки, величао Бога и преминуо. ‎Осим математике и оптике, познавао је и теологију, метафизику, логику, етику, књижевност ‎и музику, посебно теоријске законе и опште медицинске ствари, иако се није бавио ‎медицином. Бејхаки га је прозвао Птоломејем другим, и поменуо његов верски аскетизам.‎

Позната су само два Ибн Хејсамова ученика из времена када се бавио подучавањем, Абу ал-‎Вафу Мубашер бин Фатака, познати египатски учењак који је са Ибн Хејсамом студирао ‎математику, и Сохраб из Семнана који је код њега учио три године. Ибн Хејсам је сваког ‎месеца од њега узимао сто динара, али када је настава окончана, вратио му је сав новац који ‎је од њега добио подсетивши га да је тиме хтео да искуша његову чистоћу као ученика.‎

Ибн Хејсам је течно говорио арапски и имао је леп рукопис. Књиге које је преписивао, осим ‎што су биле лепо исписане, имале су и велику научну тачност, а студенти су за њих плаћали ‎велике суме.‎

Дела

Најважнија Ибн Хејсамова дела су:‎

‎1.‎ Трактат о светлости
‎2.‎ Кратка расправа која описује геометријску методу за прецизно одређивање ‎географске ширине
‎3.‎ Расправа о одређивању планинских стубова
‎4.‎ Проналажење правца кибле методом рачунања
‎5.‎ Кратак чланак о облицима полумесеца
‎6.‎ О светлости планета
‎7.‎ Квадратура круга
‎8.‎ Кретање Месеца
‎9.‎ Решење недоумице око кретања
‎10.‎ Расправа о форми помрачења
‎11.‎ Расправа о површини параболоида
‎12.‎ Светлост
‎13.‎ Месечева светлост
‎14.‎ Сагоревајућа сфера
‎15.‎ Горућа огледала дуге
‎16.‎ Ал-Maнaзир (најпознатије Ибн Хејсамово дело)‎
‎17.‎ Сумњe кoд Птoлeмeja
‎18.‎ Расправа о уобличењу света

Споменици

Овом великом научнику одата је почаст тако што је по њему назван ‎астероидАлхазен59239(латински назив Ибн Хејсама) и кратер на Месецу. Година 2015, која је ‎проглашена Светском годином светлости, поклопила се и са хиљадугодишњицом од ‎објављивања књиге Ал-Маназир, чиме је УНЕСКО одао почасти за научне заслуге Ибн ‎Хејсама.‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.