Приликом своје посете Београду 1988. године, ајатолах Хаменеи је посадио дрво мира у Парку пријатељства у Новом Београду. Тим поводом, Амбасада и Културни центар Исламске Републике Иран у Београду, заједно са члановима Српског друштва пријатеља Ирана и Иранцима који живе у Србији, 4. јуна 2026. поред овог дрвета одали су пошту и сећање на шехидског лидера.
На овој церемонији, цењени амбасадор Ирана у Србији господин Мохамад Садек Фазли, одржао је говор следећег садржаја:
„У име Бога, Милостивог, Самилосног,
Поштовани присутни, драги пријатељи и пратиоци, добар вам дан.
Данас стојимо на посебној тачки историје и географије – у хладу дрвета чија прича превазилази обичан еколошки симбол. Давне 1989. године, пре више од три деценије, ово место сведочило је присуству нашег мученички страдалог вође, ајатолаха Сеједа Алија Хаменеија, током његовог председничког мандата. Том приликом, на свом дипломатском путовању у Југославију, засадио је мали садницу као знак мира, пријатељства и повезаности међу народима двеју земаља и осталих нација у парку.
Ако погледамо историју, протеклих тридесетак година свет је сведочио огромним и тешким превирањима. Политичке карте су се промениле, границе су померене, чак и земља домаћин тог путовања, Југославија, више не постоји под тим именом. Али погледајте ово дрво; оно је усред свих политичких и историјских олуја Балкана чврсто укоренило своје корене у земљу, расло, подигло се и данас достигло овако стасало, снажно и зелено крошњу.
Управо та слика је главна порука које се данас сећамо у знак обележавања тог путовања и тог симболичног чина: људи и државе долазе и пролазе, али аутентични симболи мира и дубоке културне и људске везе међу народима остају дубље укорењени и трајнији од сваке политичке промене.
Данас заливамо ово дрво, не само да бисмо сачували биљку, већ и као знак обавезе нове генерације да одржи живе аутентичне идеале, мирољубивост и постојаност односа. Ово дрво – живи и постојани споменик историји иранске дипломатије у Европи и на Балканском полуострву, који је данас остао у пријатељској Србији – подсећа нас да велика и аутентична дела временом постају све више симболичка и вреднија, и показује нам да су односи између Ирана и Србије дубоко укорењени, снажни и чврсти. Али наша је одговорност да то чувамо као аманет и пренесемо нашој деци и свима онима који ће доћи после нас.
Захваљујем вам свима на присуству на овој церемонији сећања. Надам се да ће корени пријатељства и мира у свету увек остати дубоки и плодоносни као ово дрво.
На крају, одајемо почаст чистим душама свих шехида који су положили своје животе за независност и достојанство наше домовине – мученику вођи ајатолаху Сеједу Алију Хаменеју, недавним шехидима иранског народа у борби за очување независности и одбрану земље, а посебно невиној деци из школе у Минабу.
Живело пријатељство, живело Иран, живела Србија!“


