Представа „Госпођа Нар и њени синови“, адаптирана по кратким причама савремених иранских писаца, премијерно је изведена у београдском БИТЕФ театру у суботу увече, 24. октобра 2026. Представа, у режији Дине Вучај, са шест српских глумаца у главним улогама, пример је трансформације преведених дела савремене иранске књижевности у уметничке продукције у Србији и корак ка проширењу културних и уметничких интеракција између две земље.
Прича о животу, нади и људском достојанству
Представа „Госпођа Нари њени синови“, инспирисана савременим иранским кратким причама, говори причу о животима људи који, суочени са тешкоћама, недаћама и неизвесностима у свету око себе, теже да одрже љубазност, наду и људско достојанство.
Обраћајући се концептима као што су усамљеност, чежња, људски односи, жеље и потреба за љубављу и емпатијом, ово дело покушава да прикаже заједничка људска искуства без обзира на географске границе и културне разлике.
Представу је режирала Дина Вучај. Сценографију и костиме осмислила је Ана Донских, а музику је компоновао Петар Милановић.
Ивона Момировић, Хана Бештић, Нађа Минић, Петар Миљуш, Павле Ивановић и Никола Штрбац су шест глумаца који оживљавају ликове и наративе ове представе на сцени.
Од објављивања иранске књиге до позоришне адаптације у Србији
Једна од значајних тачака овог уметничког догађаја је његова повезаност са једним од пројеката превођења и објављивања савремене иранске књижевности у Србији. Књига „Кратке приче из савремене иранске књижевности“ објављена је на српском језику од стране престижне издавачке куће „Геопоетика“ уз подршку Културног центра Исламске Републике Иран у Србији и Одељења за превођење и издаваштво Организације за исламску културу и комуникације. Има 252 странице и доступна је на књижевном тржишту у земљи.
Ова књига садржи збирку од 23 одабране кратке приче из пера писаца различитих генерација савремене иранске књижевности; од пионира као што су Мохамад Али Џамалзаде, Џалал Ал-Ахмад и Бахрам Садеги, до писаца као што су Голи Тарки, Хушанг Моради Кермани, Мостафа Мастур, Али Моезни, Мехди Шоџаеи, Ахмад Дехган и други ирански приповедачи.
Три приче „Госпођа Нар и њени синови“ од Голи Тарки, „Бандар Анзали“ од Мостафе Мастура, „Јабу“ од Хушанга Морадија Керманија, „Извештај о убиству“ од Араблуа, „Каш Фахт Каш Тонбан“ од Фархада Хасанзадеа и „Амза“ од Мехдија Шоџаеија су међу делима у овој збирци која су адаптирана у поменутој представи.
Избор ових прича за представу показује да су дела савремених иранских приповедача успела да превазиђу оквире књижевне публике и да су привукла пажњу и српских уметника и позоришних активиста. Ово искуство је важно јер преведена дела нису само представљена публици у облику књига, већ су пружила и основу за њихову уметничку рекреацију и интерпретацију у другачијем културном контексту.
Људске заједничке особине у две културе
Једна од карактеристика представе „Госпођа Нар и њени синови“ је нагласак на универзалним темама иранских прича. Одабране приче, иако утемељене у стварности, друштвеним односима и животним искуствима иранског друштва, баве се питањима која су разумљива и блиска српској публици.
У овој представи, концепти попут љубави, породице, усамљености, наде, патње и борбе за очување људских вредности испричани су језиком позоришта; језиком који може успоставити комуникацију између публике са различитим културним и друштвеним пореклом.
Из ове перспективе, поменута представа пружа прилику српској публици да се упозна са аспектима друштвеног живота, емоција и људских искустава у иранској фикцији.
Достигнуће у области културне дипломатије и књижевног превођења
Извођење представе „Госпођа Нар и његови синови“ може се сматрати примером капацитета пројеката који подржавају превођење и објављивање иранских дела у иностранству.
Последњих година, упознавање персијске књижевности у Србији углавном је повезано са делима класичних иранских песника, укључујући Фердосија, Садија, Хафеза и Румија. Међутим, објављивање збирки савремених кратких прича такође је пружило прилику публици која говори српски језик да се упозна са новијим трендовима у иранској књижевности и друштвеним и културним искуствима савременог иранског друштва.
Објављивање збирке „Кратке приче из савремене иранске књижевности“ од стране познатог издавача у Србији и позоришна адаптација неких од прича из ове збирке, опипљив су пример потенцијала ових сарадњи.
Значај овог догађаја није ограничен само на извођење неколико иранских прича на београдској позорници, већ лежи у формирању културног процеса који је почео избором и преводом књижевних дела, наставио се објављивањем и представљањем књиге, и коначно довео до стварања новог уметничког дела од стране уметника из земље домаћина.
Такво искуство могло би да отвори пут даљој сарадњи између издавача, преводилаца, писаца, редитеља и уметничких центара две земље у областима књижевних адаптација, драмског писања и заједничких културних продукција.
Континуирано присуство иранске књижевности у културном простору Србије
Извођење ове представе у БИТЕФ театру, једном од познатих центара сценских уметности у Београду, још је једна манифестација присуства иранске књижевности и културе у уметничком простору Србије. Овај догађај показује да превод и објављивање књижевних дела, ако имају садржај и уметничке капацитете, могу отворити пут ширим културним интеракцијама и представити дела иранских писаца публици ван заједнице читалаца књига.
Представа „Госпођа Нар и њени синови“ такође нас подсећа на чињеницу да књижевност, поред своје улоге у упознавању језика и културе народа, може бити извор инспирације за друге гране уметности и платформа за међусобно препознавање и међукултурни дијалог.
Стога се присуство савремених иранских прича на београдској позоришној сцени може сматрати вредним кораком ка представљању књижевног и уметничког потенцијала Ирана и јачању културних веза између Ирана и Србије.