У понедељак, 22. априла у Центру за персијске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду одржано је песничио вече у част славног персијског песника Са’адија, при чему су представљене његове идеје и његова најчувенија дела.
Програму су присуствовали директор Културног центра Ирана и представник Фондације Са’ади у Београду Махди Ширази, преводилац Са’адијевог „Бустана“ Александар Драговић, професор персијског језика др Саид Сафари, бројни студенти и љубитељи персијског језика и културе.
На почетку програма студенти персијског језика Оливера Голијанин, Љупка Јовановић и Марко Дуковски читали су газеле и стихове из Са’адијевог „Бустана“, као и одабране приче из књиге “Ђулистан“. Потом је др Саид Сафари говорио о карактеристикама Са’адијевих дела, истичући да “Са’адија, у поређењу са другим великанима персијске поезије, карактерише низ специфичности, од који је можда најважнија његово свеобухватно поимање света свог времена које је стекао на својим путовањима. Одрастајући и сазревајући у различитим срединама упознавао је различите културе и друштва, а своја искуства је претакао у дела која спадају у највредније примерке персијске књижевности.“ Говорећи о земљама и градовима које је Са’ади пропутовао и цитирајући неколико анегдота које је песник сам записао, др Сафари је истакао да је једна од важних Са’адијевих карактеристика пажња коју је придавао моралним поукама, што сведочи у прилог његовим дубоким моралним и људским вредностима. Др Сафари је даље говорио о теми љубави у Са’адијевим делима, и нагласио: „Са’адијева страствена и романтична љубавна поезија која и данас, након осам стотина година, представља пример савршеног романтичног стила, и у данашње модерно доба може наћи примену, захваљујући одмерености и префињености израза.“
У наставку програма преводилац Са’адијевог „Бустана“ Александар Драговић говорио је о преводу овог дела на српски језик. „Дело „Бустан“ написано је у десет комплексних поема. Иако превођење поезије прате бројне потешкоће и изазови, привлачност питања и тема покренутих у овом делу, и бројне анегдоте које оно садржи учинили су превођење занимљивим.“ Драговић је даље говорио о темама покренутим у „Бустану“ и његовим моралним поукама, уз цитате пригодних одломака из књиге.
Последњи део програма било је излагање на тему „Са’ади у очима западних интелектуалаца“ директора Културног центра Ирана и представника Фондације Са’ади у Београду Махдија Ширазија. Он је истакао следеће: „Са’адијева дела обилују моралним поукама и наглашавају људске вредности и људско достојанство. Стога је велики број западних интелектуалаца и писаца који се с поштовањем и дивљењем односе према његовим идејама и мислима. Од године 1636. када је француски оријенталиста Андре де Рије по први пут превео одломак из Са’адијевог „Ђулистана“ на француски, Са’адијева дела преводе се на бројне језике света, а немали број писаца са Запада стварао је инспирисан темама из Са’адијевих дела. На азијском потконтиненту, нарочито у Отоманској империји, Са’адијева дела су била такође популарна, а књиге „Бустан“ и „Ђулистан“ сматране су извором поуке и сазнања.“ Ширази је даље навео цитате о Са’адијевим делима из пера аутора и мислилаца попут Ернеста Ренана, Ги де Мопасана и Едвина Арнолда.