Вече Са’адијеве поезије у Центру за персијске студије на Филолошком факултету

119

У понедељак, 22. априла у Центру за персијске студије на Филолошком факултету Универзитета ‎у Београду одржано је песничио вече у част славног персијског песника Са’адија, при чему су ‎представљене његове идеје и његова најчувенија дела.‎

Програму су присуствовали директор Културног центра Ирана и представник Фондације Са’ади у ‎Београду Махди Ширази, преводилац Са’адијевог „Бустана“ Александар Драговић, професор ‎персијског језика др Саид Сафари, бројни студенти и љубитељи персијског језика и културе.‎

На почетку програма студенти персијског језика Оливера Голијанин, Љупка Јовановић и Марко ‎Дуковски читали су газеле и стихове из Са’адијевог „Бустана“, као и одабране приче из књиге ‎‎“Ђулистан“. Потом је др Саид Сафари говорио о карактеристикама Са’адијевих дела, истичући да ‎‎“Са’адија, у поређењу са другим великанима персијске поезије, карактерише низ ‎специфичности, од који је можда најважнија његово свеобухватно поимање света свог времена ‎које је стекао на својим путовањима. Одрастајући и сазревајући у различитим срединама ‎упознавао је различите културе и друштва, а своја искуства је претакао у дела која спадају у ‎највредније примерке персијске књижевности.“ Говорећи о земљама и градовима које је Са’ади ‎пропутовао и цитирајући неколико анегдота које је песник сам записао, др Сафари је истакао да ‎је једна од важних Са’адијевих карактеристика пажња коју је придавао моралним поукама, што ‎сведочи у прилог његовим дубоким моралним и људским вредностима. Др Сафари је даље ‎говорио о теми љубави у Са’адијевим делима, и нагласио: „Са’адијева страствена и романтична ‎љубавна поезија која и данас, након осам стотина година, представља пример савршеног ‎романтичног стила, и у данашње модерно доба може наћи примену, захваљујући одмерености и ‎префињености израза.“‎

У наставку програма преводилац Са’адијевог „Бустана“ Александар Драговић говорио је о ‎преводу овог дела на српски језик. „Дело „Бустан“ написано је у десет комплексних поема. Иако ‎превођење поезије прате бројне потешкоће и изазови, привлачност питања и тема покренутих ‎у овом делу, и бројне анегдоте које оно садржи учинили су превођење занимљивим.“ Драговић ‎је даље говорио о темама покренутим у „Бустану“ и његовим моралним поукама, уз цитате ‎пригодних одломака из књиге.‎

Последњи део програма било је излагање на тему „Са’ади у очима западних интелектуалаца“ ‎директора Културног центра Ирана и представника Фондације Са’ади у Београду Махдија ‎Ширазија. Он је истакао следеће: „Са’адијева дела обилују моралним поукама и наглашавају ‎људске вредности и људско достојанство. Стога је велики број западних интелектуалаца и ‎писаца који се с поштовањем и дивљењем односе према његовим идејама и мислима. Од ‎године 1636. када је француски оријенталиста Андре де Рије по први пут превео одломак из ‎Са’адијевог „Ђулистана“ на француски, Са’адијева дела преводе се на бројне језике света, а ‎немали број писаца са Запада стварао је инспирисан темама из Са’адијевих дела. На азијском ‎потконтиненту, нарочито у Отоманској империји, Са’адијева дела су била такође популарна, а ‎књиге „Бустан“ и „Ђулистан“ сматране су извором поуке и сазнања.“ Ширази је даље навео ‎цитате о Са’адијевим делима из пера аутора и мислилаца попут Ернеста Ренана, Ги де Мопасана ‎и Едвина Арнолда.‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.