Фестивали и прославе

334

Март

21

Норуз (Нова година)

Норуз ‎(у дословном преводу Нови дан) једно је од најстаријих славља у древној Персији, које се ‎одржава првог дана пролећа и означава почетак иранског календара (20. односно 21. марта). ‎Свечаности Норуза славе почетак поновног рођења природе и трају 13 дана заредом. ‎Прослављају га милиони људи у Авганистану, Азербејџану, Таџикистану, Индији, Киргистану, ‎Пакистану, Узбекистану и Турској, те је Норуз уписан на УНЕСКО листу нематеријалне културне ‎баштине. Први глобални фестивал Норуз одржан је 27. марта 2010. године у Техерану. Сам дан ‎Норуза у неким земљама представља државни празник, док се у Ирану прва четири дана ‎сматрају државним празницима, мада се у појединим организацијама празновање наставља и до ‎‎13. дана. Припреме за прославу Норуза подразумевају одређене ритуале попут пролећног ‎чишћења, клијања пшенице или златног мунго пасуља, куповине нове одеће, припреме ‎локалне хране и спремања слаткиша.‎

Породице се обично окупљају око софре Хафт-сӣн како би прославили тачан тренутак када је ‎Земља завршила своје годишње путовање око Сунца, и дочекали први дан пролећа. Софра Хафт-‎сӣн садржи седам јестивих предмета чији називи почињу персијским словом „‎س‎ – сӣн“ које је ‎еквивалентно слову „с“. Хафт-сӣн подразумева сӣб (јабуку), сабзе (младу пшеницу), серке ‎‎(сирће), саману (посластицу од куваних пшеничних клица), сенђед (сушени плод дрвета ‎олеастера), сумак (руј) и сӣр (бели лук).‎

На софру се такође износе и света књига Кур’ан, огледало (симбол искрености), златна рибица ‎‎(симбол преживљавања), ковани новац (симбол благостања), свеће (симбол светлости и ‎ведрине), обојена јаја (симбол препорода)‎ и Хафезов ‎‎“Диван“. Сабзи-поло – пиринач са зеленишем и прженом рибом послужује се као главно јело у ‎већини иранских породица на дан Норуза.‎

Април

2

Сиздах-бе-дāр (Дан природе)

Тринаести дан месеца фарвардина – првог месеца иранске године, назван је Сиздах-бе-дāр или Дан природе у иранској култури, што је древни ритуал и такође један од најважнијих ‎уобичајених и заједничких обичаја међу иранским племенима. Овај дан је у Ирану државни ‎празник. Иранци га сваке године славе заједно са доласком Нове године и почетком пролећа. ‎Већина проводи 12 дана новогодишњих празника у излетима у природи, а тринаестог дана ‎Норуза празници се завршавају и сви се враћају својим уобичајеним пословима. Празник Сиздах-‎бе-дāр обележава се на различите начине у различитим деловима Ирана.‎‎

Постоје различите анализе настанка празника Сиздах-бе-дāр. Број 13 био је несрећан број у ‎митолошкој култури древних иранских и многих других народа. Веровало се да се тада дешавају ‎непријатни догађаји, те се овај дан углавном проводио вани, а временом су се почела правити ‎славља како би се избегла несрећа броја 13. Данас, наравно, већина сматра несрећни број 13 ‎празноверјем.‎‎

Према другом веровању, 13. дан сваког месеца у древном иранском тридесетодневном ‎календару односио се на анђела Тира или Тиштара (Кишна звезда) и сматран је благословљеним ‎и срећним даном.‎

Обележавање празника Сиздах-бе-дāр разликује се од региона до региона, но уобичајене су ‎активности попут друштвених игара, спортских надметања, ношења традиционалне одеће, ‎локалне музике и плесова, припремања локалних специјалитета уз незаобилазну зелену салату ‎и секанђебин (једно од најстаријих иранских пића од меда и сирћета) и других обичаја иранских ‎племена. Други део Сиздах-бе-дāр ритуала потиче из неких митолошких веровања, попут игре ‎‎“глувих телефона“, прорицања судбине, шаљивог обичаја „лажи Сиздах-бе-дāр“, бацања у воду младе пшенице која је стајала на софри Хафт-сӣн или обичаја да младе девојке ‎везују влати траве ради добре удаје,‎ а који су и дан данас уобичајени ‎међу Иранцима. Данас је древни и изворни облик празника Сиздах-бе-дāр промењен и ‎прилагођен савременом друштву, као и многи други ирански обичаји.‎

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.