fbpx

Сејид Џамалудин Асадабади (1839 – 1897)‎

12

Исламски идеолог и мислилац из времена Насерудина Шаха. Рођен је у Асадабаду, у близини ‎Хамедана, а студирао је у Казвину и Техерану. Године 1844. одлази у Ирак где код шејха ‎Мортезе Ансарија наставља школовање у периоду од четири године. Под утицајем клевета ‎злонамерних људи и на препоруку шејха Ансарија, одлази у Бомбај, где, такође наставља да ‎се образује. Године 1851. обилази Меку, Карбалу и Наџаф, а путовање завршава у Ирану. ‎Године 1856. путује у Кабул. Током четири године боравка у Авганистану бави се ‎реформистичким активностима. Затим преко Индије одлази у Египат, а одатле прелази у ‎Истанбул, где долази на удар критика шејха Ефендија, па бива приморан да напусти Истанбул ‎и врати се у Египат. То је време када започињу његове политичке активности и када стиче ‎научну славу, па египатски министар Ријад-паша, тражи од њега да остане у земљи. ‎Асадабади почиње да држи предавања на каирском Универзитету Ал-Азхар, где је један од ‎његових најпознатијих студената био шејх Мухамед Абдух. Он, такође, у Египту оснива ‎Удружење националне партије, која је представљала снажан отпор британској политици. ‎Због анти-британске политике био је приморан да напусти Египат и врати се у Индију.‎

Током дуванске побуне био је у контакту са њеним вођама (Фал Асири, Мирза Ширази и ‎Аштијани), а давањем информација Мирзи Рези Керманију имао је удела у убиству ‎Насерудин Шаха. Такође, био је идејно близак иранском реформатору и интелектуалцу, ‎Мирзи Ага-хан Керманију‏.‏

Највећа визија и тежња Сејида Џамалудина огледају се у исламском покрету и исламском ‎јединству утемељеним на напретку и оживљавању исламске славе, и изласку из окриља ‎европске доминације.‎

Његова најважнија дела су:‎
‎1. Књига о натурализму или материјализму;‎
‎2. Историја Авганистана;‎
‎3. Расправа „Џемалија“‎‏.‏

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.