Крајем седамдесетих година прошлога века, свет је био сведок једног од најзначајнијих догађаја двадесетог века: избијања и тријумфа Исламске револуције у Ирану. Масовна народна побуна под вођством верског вође у егзилу, била је уперена на обарање 25 столећа дуге монархије.
Повратак Имама Хомеинија у Иран означава почетак завршне фазе у формирању исламске власти.
Деветог фебруара избили су сукоби између јединица краљевске војске и ваздухопловних снага оданих Имаму Хомеинију. Након тога уследила је дводневна побуна током које су становници Техерана заузели неколико стратешких зграда у престоници. Дванаестог фебруара именована је привремена исламска влада на челу са премијером Мехдијем Базарганом.
Референдум, којим је требало одлучити о врсти режима, одржан је 1. априла 1979. године, само педесет дана после револуционарног преврата. Према званичним подацима, 98,2% бирача гласало је за Исламску Републику дајући јој предност у односу на претходни монархистички систем.
Током ноћи, 1. априла 1979. године, имам Хомеини је прогласио Исламску Републику.
Нацрт Устава припремљен је пре лета 1979. и Скупштина, састављена од седамдесет и два члана, га је усвојила након обимне расправе. После усвајања, Устав је ратификован од стране вође Исламске Републике, Имама Хомеинија, а и директним гласањем 3. децембра 1979. године. Овај пут, према званичним резултатима, 98.5% гласача свој глас је дало за Устав. Тиме је био одређен општи оквир исламског система владавине.
