Ваша Светости,
Надам се да у овим данима стравичне олује епидемије која је преплавила цео свет и ставила људски род пред озбиљан испит и тежак изазов, захваљујући милости Божијој, уживате у здрављу и да, такође, ослањајући се на Свемогућег Бога, у друштву ширите наду и веру.
Ова пандемија још једном нам је показала колико је људско друштво, упркос свом научном развоју, беспомоћно и зависно, да би се, у корист љубави и пријатељства, одрекло мржње, непријатељства и рата. Показала нам је да су појмови попут националне безбедности изгубили значај, и да је безбедност Лондона и Рима неодвојива од безбедности Багдада, Дамаска и Сане. Као и да се благостање, добробит и здравље становника Њујорка, Стокхолма и Токија, не може одвојити од здравља и добробити становника Делхија, Пекинга и Техерана.
Пре више векова, ирански песник Саади рекао је, када несрећа и патња погоде један део друштва, да тада неће бити спокојни ни остали његови делови. Могуће да је песник овим хтео да нам укаже на нормативну солидарност људског друштва. Али у данашње доба ова солидарност је постала стварност, а ова пандемија нам је само показала колико је судбина човечанства међусобно испреплетена. Међутим, у овој болној ситуацији када су се сви народи света мобилисали у борби са овом невиђеном кризом, ирански народ се суочава са додатним тешкоћама. Јер, иранском народу је због једностраних присилних акција Сједињених Држава, већ дужи низ година ускраћено право на храну и приступ медицинској опреми и основним лековима. Иако је Међународни суд правде у својој ранијој пресуди нагласио да поновно увођење санкција Сједињених Америчких Држава не би требало да обухвати хуманитарну трговину, цивилни ваздушни саобраћај и лекове, избијањем ове пандемије америчке незаконите санкције не само да су отежале лечење болесника заражених коронавирусом, већ у условима када је цело човечанство суочено са глобалном катастрофом и када је неопходна општа солидарност, администрација Сједињених Америчких Држава не само да одбија да испуни своје законске обавезе, већ прети и кажњава друге државе због њиховог придржавања Резолуције 2231 Савета безбедности, и тиме шири нови талас мржње, освете и непријатељстава.
Осим тога, у складу са општим одредбама хуманитарног права као и одредбама Женевске конвенције о људским правима, чак и у условима оружаних сукоба, оболелима не треба ускратити право на медицинску негу. На пример, тачка један члана 18 Друге Женевске конвенције из 1949. године предвиђа да стране у сукобу без одлагања морају да предузму све могуће мере како би обезбедиле одговарајућу негу болесника и рањеника. До недавно, чак су се и многе терористичке групе током својих операција против државних званичника држале одређеног кодекса понашања и суздржавале се од циљања на болесне, старије и децу. У међувремену, једностране присилне мере и незаконите и нељудске санкције од стране Сједињених Држава сада су одузеле цивилним пацијентима право на лечење.
Ваша Светости,
У условима када пандемија изазвана корона вирусом угрожава здравље читавог човечанства, америчке незаконите и нехумане санкције учиниле су да Иранци заражени овим опасним вирусом и људи које се сада налазе у болницама на интензивној нези постану главна мета и средство њихове нељудске политике. У овом посебном тренутку, када је зараженим пацијентима очајнички потребна наша помоћ, верске вође не само да могу прекинути ову жалосну тишину, већ ће уложени напори сигурно променити ову језиву ситуацију. Међутим, уколико они не покрену кампању са захтевом укидања ових илегалних санкција, већ сутра би могло бити касно.
Наше верске и моралне дужности налажу да се у овом несвакидашњем изазову и усред виталне претње коју је донела ова пандемија сврстамо на страну вере и савести, у тренутку када је пандемија додатно погоршана америчким једностраним и присилним мерама. На нама је да направимо искорак како би спасили животе болесника заражених корона вирусом који се тренутно налазе на интензивној нези у болницама многих иранских градова. Сваки пацијент заражен корона вирусом има право на живот и медицинску негу. Зато Вас молим, да испуњавајући ову моралну и верску дужност, и зарад заштите људских права ових пацијената, осудите ове нељудске, незаконите и окрутне санкције.
Још једном Вам искрено желим добро здравље и мир. Нека ови тешки дани што пре остану иза нас. Молим се да наш Господар убрзо обаспе земљу миром, и да сви оболели, посебно они који су недавно заражени, буду благословљени оздрављењем.
С поштовањем,
Доктор Абузар Ебрахими Торкаман
Директор Организације за културу и исламске односе
Председник Савета за креирање политике у међурелигијском дијалогу