fbpx

Порука врховног иранског лидера поводом овогодишњег хаџа

37

Врховни ирански лидер, ајатолах Сејед Али Хаменеи, поводом овогодишњег хаџа, који се ‎одржава у посебним околностима због пандемије коронавируса, упутио је значајну поруку коју ‎преносимо у целости:‎

У име Алаха, Милостивог, Самилосног,‎

Хвала Алаху, Господару светова и нека је салават на Мухамеда (с.а.в.а) и његову чисту породицу, ‎одабране асхабе и оне који их следе до Судњег дана,‎

Време хаџа, које је увек било време осећаја величине и грандиозности исламског света, ове ‎године је пропраћено тугом и жалом верника, осећајем раздвојености и неуспеха заљубљеника. ‎Срца се осећају усамљено због усамљености Ка’бе, а „Леббејке“ оних који су остали код кућа ‎меша се са сузама и уздасима.‎

Та раздвојеност је краткотрајна, а уз Божију помоћ, неће дуго потрајати, а поука коју нам носи ‎јесте да цењење велике благодати хаџа мора остати трајно, и ослободити нас од немара. Тајну ‎величине и моћи исламског умета у окупљању великог броја различитих верника око Ка’бе и у ‎харему Посланика (с.а.в.а), и имама у Бакију, ове године требамо осетити снажније него пре и ‎размишљати о њој.‎

Хаџ је јединствена обавеза међу исламским дужностима, попут цвета са стотину латица, као да ‎се у њој обнављају сви важни лични и друштвени, земаљски и небески, историјски и светски ‎аспекти вере.‎

У њему је духовност, али без повлачења, осамљивања и удаљавања од других. У њему је ‎окупљање, али далеко од сукоба, лоших речи и лоших намера. С једне стране, духовни ужитак у ‎довама и зикру, с друге стране блискост и повезивање с људима.‎

Хаџија једним оком гледа на своју древну повезаност с историјом, с Ибрахимом, Исмаилом и ‎Хаџером, с Божијим Послаником током победоносног уласка у Месџиду-л-Харам, и скупином ‎верника с почетка ислама, а другим оком велики број верника свог времена, од којих сваки ‎може бити рука за сарадњу и хватање за Алахово уже.‎

Размишљање о феномену хаџа, код хаџија ствара уверење да многи идеали и жеље које вера ‎има за човека, не могу бити остварени без заједништва, узајамне надоградње и сарадње свих ‎верника. Само у том случају сплетке непријатеља и душмана не могу створити значајне тешкоће ‎на том путу.‎

Хаџ је манифестација моћи наспрам арогантних који су центар неморала, неправде, угњетавања ‎слабијих и пљачке. Данас су и тело и душа исламског умета напаћени од њиховог насиља и зла. ‎Хаџ је представа тврдих и меких капацитета умета.‎

То је природа, дух и део најважнијих циљева хаџа. Зато је почивши Имам Хомеини хаџ назвао ‎‎„Ибрахимски хаџ“. Зато, уколико они који управљају хаџом себе сматрају слугама двају часних ‎харема, требају му се искрено предати, а уместо задовољства америчке владе, одабрати Божије ‎задовољство. Тако би могли решити велике проблеме исламског света.‎

Данас, као и увек, и више него пре, обавезујуће добро за исламски умет налази се у јединству, ‎јединству које би пред непријатељским претњама створило јединствену руку; крикнуло попут ‎грома на утеловљеног шејтана – агресорску Америку и њеног пса у ланцима – ционистички ‎режим; и храбро потурило прса наспрам силеџијства.‎

То је значење Божије наредбе: „И сви се чврсто Алаховог ужета држите и никако се не ‎разједињујте“. Мудри Кур’ан исламски умет описује у оквиру „горди према непријатељима, а ‎самилосни међу собом. Он од њега очекује „И не држите страну оних који неправедно ‎поступају“, „А Алах неће дати прилику неверницима да униште вернике“, „борите се против ‎коловођа безверства“, „с Мојим и својим непријатељима не пријатељујте и љубав им не ‎поклањајте“. А како би јасно одредио непријатеља, наређује: „Алах вам не забрањује да чините ‎добро и да будете праведни према онима који не ратују против вас због вере и који вас из ‎завичаја вашег не изгоне“.‎

Ове важне и одлучујуће наредбе никада не смеју бити изостављене из мисаоног и вредносног ‎оквира нас муслимана и не смеју се заборавити.‎

Данас су, више него икада, услови за ту темељну промену доступни умету и елити којој је стало и ‎која промишља. Данас је исламско буђење у значењу пажње муслиманске елите и омладинаца ‎према властитим мисаоним и духовним поседима непорецива истина. Данас су либерализам и ‎комунизам, који су у протеклих сто, и протеклих педесет година, сматрани најистакнутијим ‎плодовима западне цивилизације, у потпуности изгубили свој сјај, и показали своје неизлечиве ‎мане. Поредак заснован на једном од њих је урушен, а поредак заснован на другом се суочава с ‎дубоким кризама те је на прагу урушавања.‎

Не само да је данас културна парадигма запада, која је од самог почетка настала на ружноћама и ‎срамоти, показала свој неуспех и неморал, већ су то учиниле и политичка и економска ‎парадигма запада, односно демократија с новцем, класном богаћењу и дискриминацијом у свом ‎центру.‎

Данас није мало мислиоца у исламском свету који уздигнуте главе и поносно доводе у изазове ‎све мисаоне и цивилизацијске тврдње запада, и отворено показују исламске замене за њих. ‎Данас су чак и неки мислиоци са запада, који су раније умишљено проглашавали либерализам за ‎крај историје, приморани повући своје тврдње и признати своју теоријску и практичну ‎изгубљеност.‎

Осврт на америчке улице, понашање америчких државника према свом народу, на дубоки јаз ‎међу класама у тој земљи, на нискост и лудост оних који су одабрани да воде ту земљу, на ‎страшни расизам у њој, на окрутност службеника који особу која није починила кривично дело ‎хладнокрвно убију мучењем на улици, на очи пролазника, открива дубину моралне и друштвене ‎кризе западне цивилизације и неред и неисправност њене политичке и економске филозофије.‎

Поступање Америке према слабијим народима је увећана верзија поступања оног полицајца ‎који је ставио своје колено на небрањеног афро Американца, и притискао толико док он није ‎пустио душу.‎

Друге западне владе, свака у својој мери и могућностима, примери су тог катастрофалног стања.‎

Ибрахимски хаџ је грандиозна исламска манифестација наспрам модерног незнања, позив у ‎ислам и симболична представа живота у исламском друштву. Друштво којег је суживот верника у ‎сталном кретању око осовине тевхида најбољи симбол, удаљавање од сукоба и агресије, ‎удаљавање од дискриминације и бенефиција за повлашћене, удаљавање од неморала и ‎загађења неопходан услов. Гађање шејтана и изражавање мржње према вишебошцима, ‎измешаност са сиромашнима, помоћ невољницима и високо држање Божијих симбола, убрајају ‎се у његове главне дужности, а постизање јавних интереса и добара, заједно са сећањем на Бога ‎и захвалом Њему, и робовање Богу, средњорочни и коначни циљеви.‎

То је оквирна слика исламског друштва у огледалу Ибрахимског хаџа, а њено поређење са ‎стварношћу хвалисавих западних друштава, испуњава срце сваког марљивог муслимана жељом, ‎трудом и борбом за достизање таквог друштва.‎

Ми, ирански народ, под водством почившег Имама Хомеинија, кренули смо стазом те воље и ‎жеље, и успели смо. Не тврдимо да смо успели остварити све оно што знамо и волимо, али ‎тврдимо да смо на овом путу успели много, и уклонили бројне препреке. Благословом ‎поверења у кур’анска обећања, наш корак је остао стабилан. Највећи шејтан бандит овог ‎времена, односно амерички режим, није нас успео уплашити или поразити својим смицалицама ‎и преварама, или зауставити наш материјални и духовни напредак.‎

Ми све муслиманске народе сматрамо својом браћом, а према немуслиманима који нису ушли ‎на фронт сукоба поступамо с добротом и праведношћу. Туге и невоље муслиманских друштава ‎сматрамо својим невољама и настојимо их отклонити. Помоћ потлаченој Палестини, брига за ‎рањени Јемен као и за муслимане којима се чини неправда на било којој тачки на свету, за нас је ‎увек значајна.‎

Саветовање челника неких муслиманских земаља сматрамо својом дужношћу, државника који ‎уместо ослањања на свог брата муслимана, траже уточиште у загрљају непријатеља, а ради ‎краткотрајне личне користи подносе непријатељско силеџијство, и јефтино продају независност ‎и част свог народа. Оних, који признају опстанак окупаторског и насилног ционистичког режима, ‎и јавно и тајно му пружају руку пријатељства. Њих саветујемо и упозоравамо на горке последице ‎таквог поступања.‎

Присуство Америке у региону Западне Азије сматрамо на штету народа ове регије и узроком ‎несигурности, уништења и заосталости земаља. У вези с тренутним дешавањима у Америци и ‎анти-расистичким покретом, наш одлучан став је подршка народу и осуда окрутних поступака ‎дискриминаторске владе те земље.‎

На крају, упућујем селаме и салавате Бакијаталаху (Имаму Махдију), одајем почаст почившем ‎Имаму Хомеинију и чистим душама шехида, а од Узвишеног Алаха џ.ш. тражим сигуран, ‎примљен и благословљен хаџ у блиској будућности за исламски умет.‎

Нека је селам на добре Божије робове,‎
Сејед Али Хаменеи,‎
‎28.07.2020.‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.