Page 14 - Naš blagosloveni prijatelj
P. 14

nila od svog nastanka. Njen osnivač, pro-           Sijah-mašk
        našao je optimalnu kompoziciju slova i
        grafičkih pravila koja je veoma malo do-  Kulturno-umetničke, političko-socijal-
        terivana tokom proteklih sedam vekova.   ne i tehnološke promene u Iranu u vreme
        Ima kratke linije bez crtica i duge hori-  dinastija Kadžar i Pahlavi stvorile su osno-
        zontalne poteze. Jedna šestina poteza su   vu za inovacije u oblasti kaligrafije. U ka-
        direktni, a pet šestina su kružni pokreti.   džarskoj epohi, pojavom štamparskih ma-
        U njemu se ističu izduženi horizontalni   šina  kaligrafija  postepeno  gubi  svoju
        potezi i naglašeno zaobljene forme. Dija-  osnovnu funkciju koja se do tada ogleda-
        kritičke oznake su postavljene nemarno,   la u pisanju i reprodukciji pisanih rado-
        a linije više kao da teku, nego što su pra-  va. Sve više dolaze do izražaja kreativni
        ve. Osim što je najlepši, nasta’lik je tehni-  aspekti i lični pristupi, i u 17. veku iz je-
        čki i najkomplikovaniji persijski kaligraf-  dnostavne elementarne vežbe rađa se no-
        ski stil.                              vi kaligrafski izraz, sijah-mašk, koji će svoj
           Kao osnovno pismo persijske pisane tra-  vrhunac dostići u 19. veku. Ovaj stil ka-
        dicije u post-sasanidskom periodu nasta’lik   rakterističan je po tome što se reči ili slova
        je jednako važan i u područjima koja su   ponavljaju  i  stoje  razbacani  jedni  pored
        bila  pod  njegovim  kulturnim  uticajem.   drugih. Svoj vrhunac dostigao je u kadžar-
        Jezici Irana (azeri, baluči, kurdski, lorski   skom periodu zahvaljujući umetnicima
        itd.), Afganistana (dari persijski, paštun-  kao što su Mirza Golamreza Esfahani i
        ski,  uzbečki,  turkmenski  itd.),  Pakistana   Mir Husein Hošnevis. Sijah-mašk je opstao
        (pandžabi, urdu, kašmiri itd.) i turkijski   sve do danas kao čista umetnost oslobo-
        ujgurski jezik kineske pokrajine Sinkjang,   đena od prenošenja književnih koncepa ta
        zasnivaju se na nasta’liku.            i  zahvaljujući  tome  što  stvara  isključivo
                                               vizuelnu lepotu.
                  Šekaste nasta’lik
                 (slomljeni nasta’lik)                        Mo’ala

           Ovaj stil je izumljen u 17. veku i za-  Mo’ala, kaligrafsko pismo koje je 1995.
        sniva se na istim pravilima kao i nas’talik,   godine stvorio iranski kaligraf Hamid
        s tim što pruža fleksibilnije pokrete i do-  Adžami. Prvi put je predstavljeno 1999.
        nekle je istegnut i zakrivljen. Budući da je   godine.  Kaligrafski  stil  mo’ala  (uzvi šen)
        pisanje elegantnog nasta’lika iziskivalo pu-  zasniva se na subjektivnoj i imagina tivnoj
        no vremena i preciznosti, šekaste je nastao   interpretaciji različitih kaligraf skih stilova
        kako bi se istovremeno dobilo i na brzini i   koji su na njega uticali samo kao vizu elni
        gracioznosti. Skoro vek kasnije od njego-  modeli. Prihvaćen je kao po seban kaligraf-
        vog  nastanka,  istaknuti  umetnik  Darviš   ski stil jer sledi tradicional ne prin cipe ka-
        Abdulmadžid Talegani poboljšao je ovaj   li grafije u pogledu forme slova i reči, dok,
        stil i doveo ga do perfekcije. Nakon njega   istovremeno, deli i neke sličnosti sa dru-
        javljaju se drugi znameniti kaligrafi kao što   gim kaligrafskim stilovi ma. Njegov grafi-
        su Sejjed Ali Akbar Golestane (1858–1901)   čki aspekt se ne udalja va od tradici onalne
        i Mirza Golamreza Esfahani (1830–1886).   kaligrafije, već pruža mo gućnost njegove
        Među savremenim kaligrafima koji stva-  primene i u drugoim umetničkim oblastima.
        raju ovom stilom jedan od najistaknutijih   Karakteristike mo’ala stila su:
        je Jadolah Kaboli.                     -  koristi se pun potencijal kaligrafskog
                                                  pera jer se za pisanje koriste sve nje-

        12                         ISLAMSKO-IRANSKA UMETNOST
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19