Врховни ирански лидер, ајатолах Сејед Али Хаменеи, поводом овогодишњег хаџа, који се одржава у посебним околностима због пандемије коронавируса, упутио је значајну поруку коју преносимо у целости:
У име Алаха, Милостивог, Самилосног,
Хвала Алаху, Господару светова и нека је салават на Мухамеда (с.а.в.а) и његову чисту породицу, одабране асхабе и оне који их следе до Судњег дана,
Време хаџа, које је увек било време осећаја величине и грандиозности исламског света, ове године је пропраћено тугом и жалом верника, осећајем раздвојености и неуспеха заљубљеника. Срца се осећају усамљено због усамљености Ка’бе, а „Леббејке“ оних који су остали код кућа меша се са сузама и уздасима.
Та раздвојеност је краткотрајна, а уз Божију помоћ, неће дуго потрајати, а поука коју нам носи јесте да цењење велике благодати хаџа мора остати трајно, и ослободити нас од немара. Тајну величине и моћи исламског умета у окупљању великог броја различитих верника око Ка’бе и у харему Посланика (с.а.в.а), и имама у Бакију, ове године требамо осетити снажније него пре и размишљати о њој.
Хаџ је јединствена обавеза међу исламским дужностима, попут цвета са стотину латица, као да се у њој обнављају сви важни лични и друштвени, земаљски и небески, историјски и светски аспекти вере.
У њему је духовност, али без повлачења, осамљивања и удаљавања од других. У њему је окупљање, али далеко од сукоба, лоших речи и лоших намера. С једне стране, духовни ужитак у довама и зикру, с друге стране блискост и повезивање с људима.
Хаџија једним оком гледа на своју древну повезаност с историјом, с Ибрахимом, Исмаилом и Хаџером, с Божијим Послаником током победоносног уласка у Месџиду-л-Харам, и скупином верника с почетка ислама, а другим оком велики број верника свог времена, од којих сваки може бити рука за сарадњу и хватање за Алахово уже.
Размишљање о феномену хаџа, код хаџија ствара уверење да многи идеали и жеље које вера има за човека, не могу бити остварени без заједништва, узајамне надоградње и сарадње свих верника. Само у том случају сплетке непријатеља и душмана не могу створити значајне тешкоће на том путу.
Хаџ је манифестација моћи наспрам арогантних који су центар неморала, неправде, угњетавања слабијих и пљачке. Данас су и тело и душа исламског умета напаћени од њиховог насиља и зла. Хаџ је представа тврдих и меких капацитета умета.
То је природа, дух и део најважнијих циљева хаџа. Зато је почивши Имам Хомеини хаџ назвао „Ибрахимски хаџ“. Зато, уколико они који управљају хаџом себе сматрају слугама двају часних харема, требају му се искрено предати, а уместо задовољства америчке владе, одабрати Божије задовољство. Тако би могли решити велике проблеме исламског света.
Данас, као и увек, и више него пре, обавезујуће добро за исламски умет налази се у јединству, јединству које би пред непријатељским претњама створило јединствену руку; крикнуло попут грома на утеловљеног шејтана – агресорску Америку и њеног пса у ланцима – ционистички режим; и храбро потурило прса наспрам силеџијства.
То је значење Божије наредбе: „И сви се чврсто Алаховог ужета држите и никако се не разједињујте“. Мудри Кур’ан исламски умет описује у оквиру „горди према непријатељима, а самилосни међу собом. Он од њега очекује „И не држите страну оних који неправедно поступају“, „А Алах неће дати прилику неверницима да униште вернике“, „борите се против коловођа безверства“, „с Мојим и својим непријатељима не пријатељујте и љубав им не поклањајте“. А како би јасно одредио непријатеља, наређује: „Алах вам не забрањује да чините добро и да будете праведни према онима који не ратују против вас због вере и који вас из завичаја вашег не изгоне“.
Ове важне и одлучујуће наредбе никада не смеју бити изостављене из мисаоног и вредносног оквира нас муслимана и не смеју се заборавити.
Данас су, више него икада, услови за ту темељну промену доступни умету и елити којој је стало и која промишља. Данас је исламско буђење у значењу пажње муслиманске елите и омладинаца према властитим мисаоним и духовним поседима непорецива истина. Данас су либерализам и комунизам, који су у протеклих сто, и протеклих педесет година, сматрани најистакнутијим плодовима западне цивилизације, у потпуности изгубили свој сјај, и показали своје неизлечиве мане. Поредак заснован на једном од њих је урушен, а поредак заснован на другом се суочава с дубоким кризама те је на прагу урушавања.
Не само да је данас културна парадигма запада, која је од самог почетка настала на ружноћама и срамоти, показала свој неуспех и неморал, већ су то учиниле и политичка и економска парадигма запада, односно демократија с новцем, класном богаћењу и дискриминацијом у свом центру.
Данас није мало мислиоца у исламском свету који уздигнуте главе и поносно доводе у изазове све мисаоне и цивилизацијске тврдње запада, и отворено показују исламске замене за њих. Данас су чак и неки мислиоци са запада, који су раније умишљено проглашавали либерализам за крај историје, приморани повући своје тврдње и признати своју теоријску и практичну изгубљеност.
Осврт на америчке улице, понашање америчких државника према свом народу, на дубоки јаз међу класама у тој земљи, на нискост и лудост оних који су одабрани да воде ту земљу, на страшни расизам у њој, на окрутност службеника који особу која није починила кривично дело хладнокрвно убију мучењем на улици, на очи пролазника, открива дубину моралне и друштвене кризе западне цивилизације и неред и неисправност њене политичке и економске филозофије.
Поступање Америке према слабијим народима је увећана верзија поступања оног полицајца који је ставио своје колено на небрањеног афро Американца, и притискао толико док он није пустио душу.
Друге западне владе, свака у својој мери и могућностима, примери су тог катастрофалног стања.
Ибрахимски хаџ је грандиозна исламска манифестација наспрам модерног незнања, позив у ислам и симболична представа живота у исламском друштву. Друштво којег је суживот верника у сталном кретању око осовине тевхида најбољи симбол, удаљавање од сукоба и агресије, удаљавање од дискриминације и бенефиција за повлашћене, удаљавање од неморала и загађења неопходан услов. Гађање шејтана и изражавање мржње према вишебошцима, измешаност са сиромашнима, помоћ невољницима и високо држање Божијих симбола, убрајају се у његове главне дужности, а постизање јавних интереса и добара, заједно са сећањем на Бога и захвалом Њему, и робовање Богу, средњорочни и коначни циљеви.
То је оквирна слика исламског друштва у огледалу Ибрахимског хаџа, а њено поређење са стварношћу хвалисавих западних друштава, испуњава срце сваког марљивог муслимана жељом, трудом и борбом за достизање таквог друштва.
Ми, ирански народ, под водством почившег Имама Хомеинија, кренули смо стазом те воље и жеље, и успели смо. Не тврдимо да смо успели остварити све оно што знамо и волимо, али тврдимо да смо на овом путу успели много, и уклонили бројне препреке. Благословом поверења у кур’анска обећања, наш корак је остао стабилан. Највећи шејтан бандит овог времена, односно амерички режим, није нас успео уплашити или поразити својим смицалицама и преварама, или зауставити наш материјални и духовни напредак.
Ми све муслиманске народе сматрамо својом браћом, а према немуслиманима који нису ушли на фронт сукоба поступамо с добротом и праведношћу. Туге и невоље муслиманских друштава сматрамо својим невољама и настојимо их отклонити. Помоћ потлаченој Палестини, брига за рањени Јемен као и за муслимане којима се чини неправда на било којој тачки на свету, за нас је увек значајна.
Саветовање челника неких муслиманских земаља сматрамо својом дужношћу, државника који уместо ослањања на свог брата муслимана, траже уточиште у загрљају непријатеља, а ради краткотрајне личне користи подносе непријатељско силеџијство, и јефтино продају независност и част свог народа. Оних, који признају опстанак окупаторског и насилног ционистичког режима, и јавно и тајно му пружају руку пријатељства. Њих саветујемо и упозоравамо на горке последице таквог поступања.
Присуство Америке у региону Западне Азије сматрамо на штету народа ове регије и узроком несигурности, уништења и заосталости земаља. У вези с тренутним дешавањима у Америци и анти-расистичким покретом, наш одлучан став је подршка народу и осуда окрутних поступака дискриминаторске владе те земље.
На крају, упућујем селаме и салавате Бакијаталаху (Имаму Махдију), одајем почаст почившем Имаму Хомеинију и чистим душама шехида, а од Узвишеног Алаха џ.ш. тражим сигуран, примљен и благословљен хаџ у блиској будућности за исламски умет.
Нека је селам на добре Божије робове,
Сејед Али Хаменеи,
28.07.2020.