Новинарска екипа Радио-телевизије Србије била је гост Културног центра Ирана, и том приликом разговарала са директором Културног центра Махдијем Ширазијем за потребе прилога о иранским обичајима и празницима који је емитован 28. октобра 2018. године у оквиру културно-едукативног породичног магазина „Све боје живота“ на другом каналу националне телевизије.
На почетку разговора, говорећи о активностима Културног центра Амбасаде Ирана у Србији, Ширази је рекао: „Већ више од две деценије присуство Ирана на културној сцени Србије обележено је разноврсним активностима попут преводилачке и издавачке делатности, изложби и филмских фестивала, курсева персијског језика и слично, а све у циљу ширења културних веза двају земаља. Стога нам задовољство причињава чињеница да је рад Културног центра Ирана доро познат и признат у српским културним круговима. Интересовање медија, а понаособ српске националне телевизије, за представљање Ирана, иранских обичаја и празника српској публици знак је жеље за продубљивањем културних односа, и прилика гледаоцима да се заинтересују или нешто више сазнају о култури, цивилизацији и животу иранског народа.“
“Иранци су од вајкада били страствен и ведар народ. Славља и прослава је било у свим историјским раздобљима Ирана. Ирански обичаји и прославе могу се поделити у две основне групе – традиционални и народни, и верски, односно исламски. Заједничка црта свих њих јесте изражавање захвалности за божије благодати и благослове, будући да је још од давнина вера била дубоко укорењена у народу. Чак и сама реч која означава прославу односно славље, а која је иначе авестанског порекла, има изворно значење – обожавање односно величање“, наставио је Ширази.
Он је још додао: „Најлепши ирански обичаји и прославе везани су за природу и, на известан начин, за пољопривреду, будући да су древни ирански народи били претежно земљорадници и сточари. Стога је постојао велики број прослава, а већина њих је била још један мали изговор за показивање захвалности за небројене и непресушне благодати. Дакле, у древном Ирану постојало је обиље прослава и празника, чак око 160, попут празника Мехреган, Тирган, Саде, и многих других, сада већ заборављених. Но они који су заинтересовани за овај аспект иранске културе на располагању имају обиље извора из којих се могу информисати о њима.“
Ширази је даље говорио о обичајима везаним за крај јесени, а посебно о прослави ноћи Јалда – најдуже ноћи у години – филозофији ове церемоније и улози породице и књижевности у обележавању овог традиционалног празника: „Јалда је ноћ пријатељства, блискости и породичног окупљања. У овој ноћи окупља се читава ужа и шира породица, и у кругу блискости и поштовања према старијима ужива у храни и посластицама уз неизоставно читање или рецитовање стихова, Хафезових или ког другог великана персијске поезије, у једној културној атмосфери пуној емоција каква се можда у мало којој култури може срести.“
На крају се укратко осврнуо и на верске празнике који се обележавају у Ирану, а које славе и сви муслимани широм света, попут Курбан Бајрама, Рамазанског Бајрама и рођења Посланика Мухамеда. А будући да Иран већински следи шиитску деноминацију ислама, обележавају се и празници попут Гадир Бајрама (дан објаве Мухамедовог верског наследника – првог шиитског имама) и рођења дванаесторице имама, а нарочито последњег, дванаестог имама.
Прилог преузет са званичног Јутјуб канала емисије „Све боје живота“ можете погледати у наставку:
