У понедељак 7. октобра у Етнографском музеју у Београду отворен је 28. Међународни фестивал етнолошког филма. Ове године је на Међународни фестивал етнолошког филма пријављено 138 филмова у међународној категорији, 19 у студентској и 22 у домаћој категорији, што укупно чини 179 пријављених филмова. У веома квалитетној селекцији нашла су се и четири филма из Ирана.
Према извештају селекционе комисије Фестивала, оно што се на први поглед види из пристиглих филмова је повратак, условно речено, старим коренима етнографског филма, а то је: егзотика, егзотични човек, егзотични начин живота и егзотични предели. Још једна од тема која је у међународној категорији присутна је преиспитивање улоге жена у традиционалној култури, од тога да жена преузима улогу која је до данас била намењена једино мушкарцу до преиспитивања женствености у савременом западном друштву. Потреба човека да напусти “цивилизацију“ и оде у природу са којом има бољу интеракцију него са људима спада у још једну од тема која се ове године наметнула. У ауторском приступу доминира опсервацијски приступ темама. Дуготрајно и свеобухватно посматрање и праћење односа између ликова који се преламају најчешће кроз породичне односе и третирају теме попут: посмртних обичаја, шаманских ритуала, врачара, традиционалног певања и бројних других. Оваквим приступом филмски аутори спроводе дуготрајна и опсежна истраживања и дају етнологији значајан материјал за даља проучавања. И ове године кретање као тема доминира, од потрага за идентитетом или деловима личне историје, до миграција и избеглица које прелазе границе, а неки од њих покушавају да започну нови живот. Ратови, сметлишта, избеглички кампови, границе и даље чине најчешћу слику света коју добијамо из пристиглих филмова. Оно што је уочљиво је да урбани човек готово и не постоји, као ни неке културолошке теме које га прате. Одсуство тога показује да се аутори чешће траже у далеким пејзажима и заједницама него у свом окружењу.
У селекционом процесу, продукције из Ирана и Русије су се показале као доминантне, не само у количини пријављених филмова, већ и у начину на који третирају етнографске теме, али и у уметничком приступу истим.
Од четири иранска филма која ће бити приказана на Фестивалу, у такмичарском делу програма публика ће моћи да погледа филм „Девојка из Парсијана“ ауторке Париназ Хашеми Мобараке, док ће у информативном делу програма бити приказани филмови „Вољене“ Јасера Талебија, “Пчела“ Армана Голипура Даштакија и „Ветар“ Хамида Џафарија.
Комплетан програм 28. Међународног фестивала етнолошког филма можете погледати овде.