Отворен 28. Међународни фестивал етнолошког филма

34

У понедељак 7. октобра у Етнографском музеју у Београду отворен је 28. Међународни фестивал ‎етнолошког филма. Ове године је на Међународни фестивал етнолошког филма пријављено 138 ‎филмова у међународној категорији, 19 у студентској и 22 у домаћој категорији, што укупно чини ‎‎179 пријављених филмова. У веома квалитетној селекцији нашла су се и четири филма из Ирана.‎

Према извештају селекционе комисије Фестивала, оно што се на први поглед види из пристиглих ‎филмова је повратак, условно речено, старим коренима етнографског филма, а то је: егзотика, ‎егзотични човек, егзотични начин живота и егзотични предели. Још једна од тема која је у ‎међународној категорији присутна је преиспитивање улоге жена у традиционалној култури, од ‎тога да жена преузима улогу која је до данас била намењена једино мушкарцу до ‎преиспитивања женствености у савременом западном друштву. Потреба човека да напусти ‎‎“цивилизацију“ и оде у природу са којом има бољу интеракцију него са људима спада у још једну ‎од тема која се ове године наметнула. У ауторском приступу доминира опсервацијски приступ ‎темама. Дуготрајно и свеобухватно посматрање и праћење односа између ликова који се ‎преламају најчешће кроз породичне односе и третирају теме попут: посмртних обичаја, ‎шаманских ритуала, врачара, традиционалног певања и бројних других. Оваквим приступом ‎филмски аутори спроводе дуготрајна и опсежна истраживања и дају етнологији значајан ‎материјал за даља проучавања. И ове године кретање као тема доминира, од потрага за ‎идентитетом или деловима личне историје, до миграција и избеглица које прелазе границе, а ‎неки од њих покушавају да започну нови живот. Ратови, сметлишта, избеглички кампови, ‎границе и даље чине најчешћу слику света коју добијамо из пристиглих филмова. Оно што је ‎уочљиво је да урбани човек готово и не постоји, као ни неке културолошке теме које га прате. ‎Одсуство тога показује да се аутори чешће траже у далеким пејзажима и заједницама него у ‎свом окружењу.‎

У селекционом процесу, продукције из Ирана и Русије су се показале као доминантне, не само у ‎количини пријављених филмова, већ и у начину на који третирају етнографске теме, али и у ‎уметничком приступу истим.‎

Од четири иранска филма која ће бити приказана на Фестивалу, у такмичарском делу програма ‎публика ће моћи да погледа филм „Девојка из Парсијана“ ауторке Париназ Хашеми Мобараке, ‎док ће у информативном делу програма бити приказани филмови „Вољене“ Јасера Талебија, ‎‎“Пчела“ Армана Голипура Даштакија и „Ветар“ Хамида Џафарија.‎

Комплетан програм ‎28. Међународног фестивала етнолошког филма можете погледати овде.‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.