fbpx

‎19. април – Дан лабораторијских наука, годишњица ‎рођења ‎Хећима Сеједа Есмаила Џoрџанија

84

Дан 19. април у Ирану се обележава као Дан лабораторијских наука, а у част ‎годишњице ‎рођења Хећима Сеједа Есмаила Џoрџанија, истакнутог иранског ‎експерименталисте, ‎истраживача и лекара.‎

Сејед Есмаил Џорџани рођен 1042. године у граду Џорџану на североистоку ‎Ирана у ‎близини Каспијског језера. У 4. веку Џорџан је био град од великог ‎значаја за Иран, али ‎је током монголских освајања потпуно уништен. Поред ‎порушеног древног града касније ‎је саграђен нови, који данас носи име Горган.‎

Након примања ислама, пре Џорџанија, већина књига у Ирану била је написана ‎на ‎арапском језику. Џорџани је један од првих научника који се прихватио ‎писања на ‎матерњем персијском језику. Он је прво у свом родном крају ‎изучавао медицину, да би ‎се потом отиснуо на пут по другим деловима Ирана јер ‎је имао велику жеђ за науком и ‎знањем.

Џорџани je 1110. годинe дошао у тадашњу персијску регију Хорезм и постао лекар на ‎двору тамошњег владара Шаха Мухамеда. У првој години боравка на двору написао је ‎најопсежније и најутицајније дело, медицинску енциклопедију „Закхирах-и ‎Харазм’Шахи“ (Резерват Краља Харазма). Његова енциклопедија је садржала више од ‎‎750 хиљада термина повезаних са медицинским наукама.‎

Мимо поменуте медицинске енциклопедије Џорџани има и других писаних дела у области ‎медицине попут „Хафи Алаи“, „Ал-Аграза алтебија“, „Теб алмолуки“ и „Јадегар“. Већина ‎његових дела утрла су пут лекарима његове ере, али и данашњице. Због тога су га многи ‎сматрали једним од највећих лекара свог времена.

Хаким Џорџани је већину дијагноза болести које је лечио утврђивао на основу ‎лабораторијских анализа, због чега се и назива оцем лабораторијских наука, и ‎захваљујући чему је датум његовог рођења проглашен за Дан лабораторијских наука.‎

Џорџани је познат и по томе што је први детаљно систематизовао све географске услове и ‎временске прилике који доприносе појави уобичајених болести свог места ‎пребивалишта. Први открио везу између гушавости (болести штитне жлезде) и ‎егзофталма (буљавости) и срчане аритмије. Такође је један од првих који је истицао ‎важност хигијене у сузбијању ектопаразита, а лабораторијским испитивањима утврдио је ‎ефикасност тинктура од маслиновог уља и појединих биљних и хемијских препарата ‎‎(попут витриола, листа нара, мајчине душице, иђирота, листа лана) борби против ваши. ‎Већини препарата које је он предлагао чак и модерна медицина признаје инсектицидна ‎својства.‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.