У спомен на славног песника Хафиза 12. октобар обележава се као Дан Хафиза. Тим поводом је у понедељак 14. октобра у Центру за персијске студије Филолошког факултета у Београду одржано књижевно вече под називом „Хафиз, глас говора љубави“, уз присуство директора Културног центра Ирана Мехдија Ширазија, професора персијског језика др Саида Сафарија и групе студената Филолошког факултета.
На почетку програма студенти персијског језика представили су Хафиза и његов опус сонета (газела). Милош Јовичић је у излагању „Хафиз и његове газеле“ представио карактеристике Хафизових сонета с посебним освртом на њихову тематску структуру. Потом је Љупка Јовановић прочитала рад на тему „Хафизова поезија и њен утицај на европске песнике“, а на крају су прочитане две Хафизове песме с преводом на српски језик.
У другом делу програма о Хафизу и његовом делу говорио је директор Културног центра Ирана Махди Ширази, који је скренуо пажњу на гностички аспекат Хафизовог живота: „Оно што је Хафизову поезију овековечило и учинило је бесмртном кроз векове јесте манифестација његових верских, духовних и гностичких учења у његовим сонетима. А будући да су те теме блиске и тесно повезане са људском природом и самом суштином људског бића, његова је поезија безвремена и вечна.“ Ширази је између осталог говорио и о континуираном интересовању иранског народа за Хафизову поезију, истичући: „Хафиз је и даље присутан у животу иранског народа, књиге његових сонета могу се наћи у многим иранским домовима. После часног Кур’ана, књиге Хафизове поезије су најпродаваније у Ирану. То значи да је Хафиз одржава и дубоко утиче на културни живот иранског народа.“
У наставку програма присутнима се обратио др Саид Сафари, професор персијског језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду, који је излагао на тему „Хафизово место у персијској култури и књижевности“. Говорећи о Хафизовој популарности, како међу иранском песницима и књижевницима тако и међу јавним личностима и народу уопште, Сафари је нагласио: „С лингвистичког аспекта, најзначајнија карактеристика Хафизове поезије јесте њена читљивост, свеобухватност и широка могућност тумачења. Захваљујући томе, његова поезија попут шифрованог текста остварује блиску, па чак и емотивну везу са читаоцем. С друге стране, форма и структура његових газела веома је разиграна и привлачна захваљујући вештом избору речи и мудром поигравању са маштом кроз мајсторске симболе и метафоре. И на послетку, посебан фокус на теме попут љубави, страсти и задовољства, стрпљења и слично, додатно доприноси трајању и свеопштој популарности Хафизове поезије.“ Сафари је на крају говорио и о утицају Хафизове поезије на остале гране иранске уметности и културе, те представио нека од незаборавних уметничких дела у музици, минијатури и калиграфији, инспирисана Хафизовим сонетима.
На крају програма приказан је видео клип о граду Ширазу у коме се налази Хафизов маузолеј, након чега је присутнима представљен обичај тзв. „прорицања судбине“ из Хафизове поезије. Књижевно вече је окончано пригодним рецитовањем Хафизових сонета.