fbpx

На Филолошком факултету одржано књижевно вече „Хафиз, глас говора љубави“‎

101

У спомен на славног песника Хафиза 12. октобар обележава се као Дан Хафиза. Тим поводом је у ‎понедељак 14. октобра у Центру за персијске студије Филолошког факултета у Београду ‎одржано књижевно вече под називом „Хафиз, глас говора љубави“, уз присуство директора ‎Културног центра Ирана Мехдија Ширазија, професора персијског језика др Саида Сафарија и ‎групе студената Филолошког факултета.‎

На почетку програма студенти персијског језика представили су Хафиза и његов опус сонета ‎‎(газела). Милош Јовичић је у излагању „Хафиз и његове газеле“ представио карактеристике ‎Хафизових сонета с посебним освртом на њихову тематску структуру. Потом је Љупка Јовановић ‎прочитала рад на тему „Хафизова поезија и њен утицај на европске песнике“, а на крају су ‎прочитане две Хафизове песме с преводом на српски језик.‎

У другом делу програма о Хафизу и његовом делу говорио је директор Културног центра Ирана ‎Махди Ширази, који је скренуо пажњу на гностички аспекат Хафизовог живота: „Оно што је ‎Хафизову поезију овековечило и учинило је бесмртном кроз векове јесте манифестација ‎његових верских, духовних и гностичких учења у његовим сонетима. А будући да су те теме ‎блиске и тесно повезане са људском природом и самом суштином људског бића, његова је ‎поезија безвремена и вечна.“ Ширази је између осталог говорио и о континуираном ‎интересовању иранског народа за Хафизову поезију, истичући: „Хафиз је и даље присутан у ‎животу иранског народа, књиге његових сонета могу се наћи у многим иранским домовима. ‎После часног Кур’ана, књиге Хафизове поезије су најпродаваније у Ирану. То значи да је Хафиз ‎одржава и дубоко утиче на културни живот иранског народа.“‎

У наставку програма присутнима се обратио др Саид Сафари, професор персијског језика на ‎Филолошком факултету Универзитета у Београду, који је излагао на тему „Хафизово место у ‎персијској култури и књижевности“. Говорећи о Хафизовој популарности, како међу иранском ‎песницима и књижевницима тако и међу јавним личностима и народу уопште, Сафари је ‎нагласио: „С лингвистичког аспекта, најзначајнија карактеристика Хафизове поезије јесте њена ‎читљивост, свеобухватност и широка могућност тумачења. Захваљујући томе, његова поезија ‎попут шифрованог текста остварује блиску, па чак и емотивну везу са читаоцем. С друге стране, ‎форма и структура његових газела веома је разиграна и привлачна захваљујући вештом избору ‎речи и мудром поигравању са маштом кроз мајсторске симболе и метафоре. И на послетку, ‎посебан фокус на теме попут љубави, страсти и задовољства, стрпљења и слично, додатно ‎доприноси трајању и свеопштој популарности Хафизове поезије.“ Сафари је на крају говорио и о ‎утицају Хафизове поезије на остале гране иранске уметности и културе, те представио нека од ‎незаборавних уметничких дела у музици, минијатури и калиграфији, инспирисана Хафизовим ‎сонетима.‎

На крају програма приказан је видео клип о граду Ширазу у коме се налази Хафизов маузолеј, ‎након чега је присутнима представљен обичај тзв. „прорицања судбине“ из Хафизове поезије. ‎Књижевно вече је окончано пригодним рецитовањем Хафизових сонета.‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.