Комитет за светску баштину уписао је у недељу, 25. јула 2021. године, кинески средњевековни лучки град Гуангжоу, индијски храм Какатија Рудрешвара (познатији као Рамапа), Трансиранску железницу и шпански кварт уметности и науке Пасео дел Прадо са парком Буен Ретиро у Мадриду, на Унескову листу светске баштине током свог 44. заседања одржаног путем интернета, а и којим се председавало из кинеског града Фуџоуа.
Новоуписана Трансиранска железница повезује Каспијско море на североистоку са Персијским заливом на југозападу и прелази два планинска ланца, као и реке, брда и четири различита климатска подручја.
Почиње северно од луке Торкаман која се налази југоисточно од Каспијског мора. Након проласка кроз градове Сари и Гаем-шахр, железница улази у планински регион Алборз кроз високи кланац Фируз-кух који је бројним мостовима и тунелима повезан са Техераном и равницом Варамин.
Изградњу железничке пруге дуге 1.394 километра, која је трајала од 1927. до 1938. године, пројектовала је и извела иранска владе уз помоћ 43 извођача и подизвођача из низа земаља.
„Железница је запажена по својим размерама и инжењерским радовима који су били потребни за превазилажење стрмих рута и других потешкоћа“, каже се у образложењу Унескоа, који је истакао да је било потребно опсежно просецање стеновитих планина и изградња 174 велика моста, 186 малих мостова и 224 тунела укључујући 11 спиралних.
За разлику од већине раних железничких пројеката, Трансиранска железница финансирана је националним порезима како би се избегле стране инвестиције и контрола.
Трансиранска железница
Претходно 1 од 9 Следеће
