Сусрет иранских дипломата са српским интелектуалцима поводом обележавања 40 дана од страдања иранских званичника

426

У уторак, 2. јула 2024. године одржан је састанак иранских дипломат са српским интелектуалцима под називом „Поглед на политичку и културну дипломатију владе мученика ајатолаха Раисија“.

Овом састанку, који је одржан поводом 40 дана од смрти председника Ирана шахида Раисија и његових сарадника, присуствовали су директор Института за европске студије проф. др Миша Ђурковић, председник Мешихата србијанског Исламске заједнице Србије муфтија др Абдулах еф. Ну’ман, професор филозофије и председник Мреже интелектуалаца уметника и друштвених покрета за одбрану човечанства др Ратко Крсмановић, директор удружења Колектив „Танка црвена линија“ Дарко Делић, председница Удружења „Креативна актив жена“ Муна Јусуфспахић, новинар и политички аналитичар Борислав Коркоделовић, директор Одељења за Блиски исток и Медитеран Института за међународне политичке и економске студије др Слободан Јанковић, друштвени и политички аналитичар из Међународног евроазијског покрета Бобана М. Анђелковић, шеф Катедре за међународно право Правног факултета Универзитета у Београду проф. Бранко Ракић, председник Удружења „Завет Српско-руски“ Љубиша Ристић и секретар организације „Породични сабор“ Јован Хонда.

Најпре је амбасадор Исламске Републике Иран Рашид Хасанпур пожелео добродошлицу и уз захвалност гостима на присуству рекао: „Желимо да захвалимо Србији што је изразила саосећање поводом немилог догађаја који је задесио председника Ирана, министра иностраних послова и њихове сараднике. Видели смо да је Србија на најбољи начин показала своју солидарност и симпатије, и на званичном и на народном нивоу. Председник Србије господин Вучић је одмах упутио позив, премијер и 7 министара су се уписали у књигу жалости, као и делегација на челу са потпредседником Владе, а поруке бројних јавних личности заувек ће остати у сећању иранске нације.“

Саветник за културу Амир Пурпезешк је такође оценио драгоценим присуство гостију поводом 40 дана од страдања председника Ирана, министра спољних послова и њихових сарадника.

„Карактер и мисао шахида Раисија и учинак његове владе могу се анализирати са различитих аспеката, а ја истичем питање активне културне дипломатије као једну од главних осовина“, истакао је Пурпезешк.

„Значај културне дипломатије расте када се Исламска Република Иран, паралелно са струјом санкција, суочила и још увек се суочава са трендом извртања чињеница, а активна културна дипломатија шахида Раисија одиграла је важну улогу у смањењу ефекта извртања истине. У влади шахида Раисија ширење културних односа са суседним државама и сродним земљама, укључујући и Србију, уследило је више него икада.

Важна карактеристика политичке и културне дипломатије владе шахида Раисија сте да је оријентисана на правду, нешто што је свету потребније него икада. На основу ове дипломатије, Исламска Република Иран сматра да је посвећена одбрани права свих оних који су дискриминисани и угњетавани, за шта је највећи пример палестинска нација и потреба за одбраном њихових права и постојања“, рекао је Пурпезешк.

У наставку су гости састанка изнели своје ставове:

Борислав Коркоделовић, политички аналитичар: „Многи људи не знају за суштинске промене које су се десиле у Ирану. Шехид Амирабдолахијан је дао велику брзину дипломатији.“

Проф. Бранко Ракић, шеф Катедре за међународно право Правног факултета Универзитета у Београду: „Покојни председник ајатолах Раиси био је велика личност. Његово одсуство није само губитак за Иран, већ и за читаво човечанство.“

Др Слободан Јанковић, директор Одељења за Блиски исток и Медитеран Института за међународне политичке и економске студије: „Наш однос са Ираном је веома дубок. И ми Срби се окупљамо поводом 40 дана од губитка најмилијих. Мученик Амирабдолахјан био је веома познат у области дипломатије и постигао је многе успехе, укључујући и обнављање односа између Ирана и Саудијске Арабије. Чули смо ваше искрене изјаве о нивоу сарадње. Ово питање се може сагледати из другог угла: народ Ирана треба да буде упознат са примерима западних пропагандних ратова у другим земљама, на пример, у Србији је присутан жесток пропагандни рат.“

Бобана М. Анђелковић, друштвени и политички аналитичар из Међународног евроазијског покрета: „Овде треба поменути улогу ајатолаха Раисија, покојног председника, и господина Амирабдолахијана, покојног министра иностраних послова Исламске Републике Иран, да трансформишу Иран у један од полова мултиполарног света. Што се тиче ратова који су се водили, можда се може рећи да је, према речима једног грчког професора, рат средство препорода, а с обзиром на то да западни свет пропада, можда су ови ратови неопходни и нужни да се промени правац у коме се свет креће.“

Муфтија др Абдулах еф. Ну’ман, председник Мешихата србијанског Исламске заједнице Србије: „Молимо се за душе покојног председника и његових сапутника у несрећи. И молимо Бога да њихови наследници буду достојни и верни људи и да свој народ учине поносним јер они који Богу служе, служе народу.

Иран је све нас научио лекцију стварне независности, подносећи притисак западних сила које имају нуклеарно оружје, наставио је да тежи својој независности и дефинисао своје границе за друге прибегавајући сопственим способностима, а ми треба да учимо од њих. Хајде да смислимо како да сачувамо наше националне и духовне вредности и да их остваримо.“

Проф. др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије: „Чврсто верујем да ће Иран проћи кроз овај период одлучно, упорно и успешно, као и у прошлости, и са уверењем кажем да је Иран уложио све напоре не само на нивоу свог региона већ и на нивоу света да се постојећи сукоби не би ширили.“

Проф. др Ратко Крсмановић, професор филозофије и председник Мреже интелектуалаца уметника и друштвених покрета за одбрану човечанства: „Сви смо сведоци уништења живота, душа, имовине и идентитета нације зване Палестина. Нико боље од ајатолаха Хаменеија није могао студентима да открије природу ционистичког режима у кратком и сажетом тексту. Нажалост, видели смо како је америчка полицијска влада реаговала на протесте студената и покушавала да их угуши. Мора се признати да је Иран одувек играо и игра важну улогу у региону Западне Азије, или како га Енглези зову, Блиског истока, и он је попут фењера који води друге и из њега свако треба да учи.

Морам да истакнем да је и Културни центар Исламске Републике Иран у Србији одиграо кључну улогу у односу две земље и наставиће свој пут у објашњавању стварних вредности.“

Дарко Делић, директор удружења Колектив „Танка црвена линија“: „Са одличном политиком шахида Раисија и његовим акцијама за излазак из ограничења, свет је добио прилику да боље упозна Иран и његову политику. Млада генерација Србије помно прати дешавања у Ирану и очекујемо да ће се наслеђе Иранске револуције наставити , а односи између две земље, Ирана и Србије, повећати.“

Љубиша Ристић, председник Удружења „Завет Српско-руски“: „Вечерас сам међу својим пријатељима. Захваљујући Ирану, вечерас смо се више упознали. Имамо широку мрежу која је повезана и радимо добре активности на пољу породице. Нисмо имали никакве везе са исламским организацијама, иако смо браћа и сестре, а сада је прилика да ојачамо наш однос.“

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.