Срећан празник рођења имама Махдија (а.с.)

56

Мухамед бин Хасан Аскари (а.с.) познат као Имам Махди (нека Бог приближи његову појаву), познат и као Имам Заман и Хоџат бин ал-Хасан (рођен 255. године по лунарној хиџри, односно 869. г. н. е.), дванаести је и последњи од дванаест шиитских имама. Његов период имамата почео је након мученичке смрти његовог оца имама Хасана Аскарија (а.с.) 260. године по хиџри, односно 874. године н. е. Шиити верују да је он обећани последњи месија Махди који ће се појавити после дужег одсуства.

Према шиитима, имам Махди (а.с.) је жив и појавиће се једног дана и заједно са својим следбеницима успоставиће светску власт и учинити свет пуним правде и праведности. У исламским предањима, доста је нагласка на ишчекивању овог догађаја, познатијег као Фараџ, а шиити сматрају да ова предања значе чекање појаве Имама ал-Замана (а.с.).

 

Добре вести, срце моје, Месија нам стиже.
Миомирисом Свевишњег нам доноси све ближе.

(Хафез Ширази)

مژده ای دل که مسیحا نفسی می‌آید
که ز انفاس خوشش بوی کسی می‌آید

حافظ شيرازي

~ ~ ~

Благоносни облак

Развио се пупољак и процвало цвеће, дођи,
Процветале на све стране руже и лале, дођи!

Пролеће дође, а башта мисли наших не процвета,
Ти си душа зоре! Дух раног пролећа, дођи!

Каквог смисла има стрпљење, заљубљенима у тебе?
Прешло је више границу, то мучно чекање, дођи!

Из земљине утробе свуда около никоше булке
Да жалосна срца утешиш, дођи!

Не штеди погледа на заљубљене намучене,
Ти нарцисе што сјај виде, у лалин гај дођи!

Са неба, као из катапулта пада камење смутње,
Не буди рушитељ тврђаве ове, дођи!

Твоје су војсковође благовесници доласка,
Зарад овог народа праведника, дођи!

У пустињи овој где душу фатаморгана изгара,
Ти облаче дарежљиви, пун милости, дођи!
Изгубих у страсти љубави и заносу жудње,
ја мирну главу, сад тужан сам и немиран, дођи!

(Махмуд Шахрехи)

ابرفیض
شکفت غنچه و بنشست گل به بار، بيا
دميد لاله و سوری ز هر کنار، بيا
بهار آمد و نشکفت باغ خاطر ما
تو ای روان سحر! روح نوبهار! بيا

مگر چه مايه بود صبر، عاشقان تو را؟
ز حد گذشت دگر رنج انتظار، بيا
ز هر کرانه، شقايق دميده از دل خاک
پی تسلی دل‏‌های داغدار، بيا
ز عاشقان بلاکش، نظر دريغ مدار
فروغ ديدهی نرگس! به لاله‏‌ زار بيا
„ز منجيق فلک، سنگ فتنه می‌بارد“
مباد آن که فرو ريزد اين حصار، بيا
طلایه‌‏دار تواند اين مبشران ظهور
به پاس خاطر اين قوم حقگزار بيا
درين کوير که سوزان بود روان سراب
تو ای سحاب کرم، ابر فيض بار! بيا
ز دست برد مرا شور عشق و (جذبه) عشق
قرار خاطر محزون بيقرار! بيا

شاعر: محمود شاهرخی( م.جذبه)

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.