fbpx

Одржана онлајн конференција „Речи спајају континентe“

25

У оквиру 58. Београдских међународних сусрета писаца које организује Удружење књижевника Србије, одржана је онлајн конференција „Речи спајају континенте“ у сарадњи са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат. На конференцији је учествовало 24 писца из 21 земље, са пет континената, саопштили су из Адлигата.

У програм су се уживо или путем посебно снимљених видео порука и читања поезије укључили и уметници из планина централне Азије, са Апенинског полуострва, са обала Нигера и Ганга, из Персијског залива…

На сусретима су, на овај начин, по први пут за шест деценија учествовали писци из племена ‎Амазоније, књижевници Инуити (Ескими) са Гренланда али и Бербери из Сахаре.‎

Нарочито је значајно учешће академкиње књижевнице Насиме Мухамед, прве даме ‎Малдива (супруге првог председника који је прогласио независност ове државе), као и ‎писаца из Индонезије коју су ове године представљали Гунаван Мохамад и Сено Гумира ‎Ађидарма, најзначајнији живи писци ове велике земље које називају и „живим класицима ‎‎300 народа, 18.000 острва, 270 милиона људи“.‎

Госпођа Мухамед са Малдива као и писци из Индонезије су уједно и чланови српског ‎Удружења Адлигат којем је ове године Удружење књижевника Србије поверило ‎организацију међународне конференције књижевника.‎

Индију је представљала професорка Санџукта Дасгупта, деканка Факултета уметности у ‎Калкути, Малезију Такиб Шекер, новинар најзначајнијих малежанских дневних новина.‎

У име Ирана у сарадњи са амбасадом Ирана сусретима се придружио књижевник Реза ‎Амирхани, писац посвећен иранској исламској револуцији који је познат по путописима који ‎су настали док је путовао у пратњи председника државе, а сада је говорио о утицају ковида.‎

У име Нигерије проговорила је Нгози Оливиа Осуоха потресном песмом о женама Африке ‎коју је читала на обали реке Нигер, из пустиње афричке Републике Мали укључила се Ситан ‎Со Соумано поемом о сиромаштву и неправди.‎

Из Таџикистана о газелама и Богу говорио је Абукахор Косим, а из Алжира професор Смаил ‎Јабрир, члан најзначајнијих књижевних жирија у овој земљи и саветник министра.‎

Са туниске обале своја дела је читала награђивана књижевница и филмски режисер Чема Бен ‎Чабене. Одушевљени учешћем били су и писци из Јапана, Бангладеша, Либана, Филипина, ‎Кине, али и са Малте, из Италије, Португалије…‎

Па ипак, укључења из бразилске Амазоније и са данског Гренланда привукла су највећу ‎пажњу, пошто је реткост чак и на најбољим и највећим књижевним фестивалима у свету да ‎се писци са ових меридијана укључе у програм.‎

У Адлигатовом Музеју књиге и путовања налазе се посебне збирке књига и предмета са ‎Гренланда и из Амазоније, и управо је то био мост за укључење писаца из ових предела.‎

Лара Хансен је једна од најпознатијих књижевница са Гренланда, острва које има 2 милиона ‎квадратних километара, а на којем живи свега 56.000 људи.‎

Њена књига „Сила“ из које је читала за Сусрете, прва је књига икада преведена са једног ‎инуитског (ескимског) на други инутски језик.‎

Лара је познати борац против климатских промена и за очување природе, а њена дела су ‎утемељена у гренландској митологији и традицији, препуна необичних бића и сусрета.‎

Књижевници из Амазоније нарочито су изразили интересовање да учествују у програмима ‎које организује Удружење Адлигат, тако да су на Сусретима представљени са две ауторке.‎

Беатрис Масцарењас је књижевница и глумица позната по улогама одиграним у Опери у ‎Манаусу, једном од најлепших позоришних и оперских здања Јужне Америке, али и света.‎

Нарочито је посвећена правима ЛГБТ заједнице, а њена дела су популарна и у Француској и у ‎афричком Малију. Књижевница Марсија Камбеба долази из племена Омагва/Камбеба и ‎посвећена је проучавању књижевности индијанских народа Бразила, али и фотографисању ‎њихове свакодневице.‎

Истакнута је активисткиња за права домородачких народа и за одрживи развој човечанства уз ‎очување природе.‎

Преводе и логистичку подршку за писце из Амазоније пружила је амбасада Бразила у ‎Београду.‎

‎“Распон генерација, географског простора, друштвеног, економског и сваког другог ‎замисливог статуса међу присутним књижевницима на једном књижевном догађају, заиста је ‎нешто вредно пажње. По први пут је међу учесницима велики број бораца за права ‎различитих угрожених заједница, и на то смо поносни. Ових дана Србија је у пуном смислу те ‎речи, заиста била свет“, каже Виктор Лазић, уредник и модератор конференције, председник ‎Удружења Адлигат и члан Одбора за међународну сарадњу Удружења књижевника Србије.‎

Песме и одломци из прича и романа учесника биће објављени у посебном зборнику, ‎преведени на српски и енглески језик, уз пригодне биографије учесника.‎

Посебна видео-компилација разговора и снимака ће такође бити ускоро објављена.‎

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.