У среду 10. марта 2021. године, односно 26. реџеба 1442. по арапском календару, наступа мубарек ноћ Лејлету-л-Мираџ. Лејлетул-Ми’раџ је ноћ о којој говоре и Кур’ан и хадис, а под овом одредницом подразумевају се Исра (поноћно путовање од Меке до Кудса у Јерусалему) и Ми’раџ (уздигнуће Божијег посланика), који су се догодили у истој ноћи.
Према историјским изворима, овај догађај се збио у једном од најтежих периода Мухамедовог (с.в.а.), посланства, непосредно након године туге у којој је Посланик изгубио два највећа ослонца, помагача и заштитника међу људима, супругу Хатиџу и стрица Абу Талиба. После тог губитка, Посланик је ишао у Таиф да тамошње становнике позове у ислам, али умјесто пристанка протерали су га каменицама и погрдама. У тим тренуцима Посланик је тражио заштиту од Највећег Заштитника и Алах га је обрадовао Исраом и Ми’раџом. Цели овај догађај је прецизно изложен и у детаље објашњен у бројним хадисима и историјским списима.
У Кур’ану је о Исрау забележено: “Нека је слављен Онај Који је провео Свога роба од Месџидул-Харама (Кабе) до Месџидул-Акса (Кудс) чију смо околину благословили како бисмо му знамење Наше показали. Заиста Он све чује и све види.” (Ел-Исра, 1)
На Мираџу је Посланик уздигнут на највише небо и боравио је у близини Узвишеног Господара, прекорачивши границу коју није допуштено прекорачити ни самим мелекима (анђелима). Ту је видео знамења које људско око није видело, нити ће видети до Судњег дана.
На Ми’раџу је Посланику објављен пропис о намазу који је, према његовим речима, “Ми’раџ (духовно уздигнуће) муслимана”, а објављена су му и три посљедња ајета суре Ел-Бекаре.