У целости преносимо поруку коју је лидер исламске револуције Ирана, ајатолах Сејед Али Хаменеи, упутио поводом овогодишњег хаџа:
„У име Алаха, Милостивог, Самилосног
Хвала Алаху, Господару светова и нека је благослов на Мухамеда Мустафу, његову часну Породицу и одабране асхабе,
Захваљујем Драгом и Мудром Богу који је благословљено ходочашће хаџа поново учинио местом сусрета муслиманских народа и отворио им тај пут добростивости и милости. Исламски умет поново може посматрати своје јединство у овом блиставом и вечном огледалу и закренути главу од подјела и разједињености.
Јединство муслимана један је од два главна стуба хаџ, које, када се сједини с духовношћу и зикром (спомињањем Алаха џ.ш), другим главним стубом ове тајанствене верске обавезе, може довести исламски умет на врхунац снаге и среће и учинити га примером ајета „Алаху припада сва моћ, и Његовом Посланику и верницима“. Хаџ је спој та два политичка и духовна елемента, као што је света вера ислам величанствени и снажни спој политике и духовности.
Непријатељи муслиманских народа су кроз недавну историју спроводили огромна настојања како би ослабили та два животна еликсира – јединство и духовност – међу нашим народима. Духовност слабе и изблеђују ширењем западњачког начина живота испразног од духовности и проистеклог из материјалног светоназора, а јединство доводе у питање ширењем и јачањем злих мотива подјела, попут језика, боје коже, расе и географског положаја.
Исламски умет, чији мали пример посматрамо у симболичном ходочашћу хаџ, мора се дићи свим својим бићем: с једне стране сећати се Алаха, радити за Алаха, промишљати о говору Алаха, јачати поверење у Његова обећања код јавног мнијења; а с друге стране, удаљити се од мотива подјеле и разједињавања.
Оно што се данас са сигурношћу може казати јесте да су тренутне околности у свету и у исламском свету спремније него икада за таква вредна настојања и труд.
Јер, као прво, данас је елита, као и велики део обичног народа у исламским земљама обратио пажњу на своје огромно спознајно и духовно богатство и схватио његов значај и вредност.
Данас либерализам и комунизам, као најзначајнија остварења западне цивилизације, немају сјај од прије сто и од прије педесет година. Образ западне демократије темељене на новцу под озбиљним је знаком питања, а западни мислиоци признају да су ухваћени у спознајној и духовној изгубљености.
У свету ислама, омладина, мислиоци, људи од знања и вере, посматрајући то стање, стичу нови увид у властито спознајно богатство те политичке правце распрострањене у њиховим земљама. То је исламско буђење које стално спомињемо.
Као друго, та исламска самоспознаја, створила је дубоку и чудновату појаву у срцу исламског свјета, која за арогантне силе ствара огромне потешкоће. Та појава назива се отпор, а њена истина је манифестација снаге вере, борбе и ослањања на Алаха. Та појава је слична оној о којој су на почецима ислама објављени часни кур’ански ајети:
„Оне којима је, када су им људи рекли: „Непријатељи се окупљају због вас, требате их се причувати“ – то учврстило веровање, па су рекли: „Довољан је нама Алах и диван је Он Господар! И они су се повратили обасути Алаховим благодатима и обиљем, никакво их зло није задесило и постигли су да Алах буде њима задовољан – а Алах је неизмерно добар.“
Палестина је једна од манифестација те чудновате појаве, која је успела да охоли ционистички режим из нападачког и дивљачког стања гурне у стање одбране и пасивности и створи му очите политичке, сигурносне и економске проблеме. Друге светле примере отпора можемо јасно видети у Либану, Ираку и Јемену, и другим местима.
Као треће, поред свега тога, данас свет сведочи успешном и поносном примеру исламске моћи и политичке власти у исламском Ирану. Стабилност, независност, напредак и моћ Исламске Републике велика је, значајна и атрактивна појава која може привући мисли и осећања сваког будног муслимана. Слабости и понекад погрешни наступи нас, службеника овог поретка, због којих касни потпуно досезање свих благодати исламске власти, никада нису успели пољуљати снажне темеље и чврсте кораке проистекле из темељних принципа овог поретка, и зауставити материјални и духовни напредак. На врху тих принципа налази се владавина ислама у законодавству и извршној власти, ослањајући се на глас народа у најважнијим питањима управљања државом, потпуну политичку независност, као и неослањање на силничке моћи.
Управо ови принципи могу бити тачка окупљања муслиманских нација и влада и ујединити исламски умет у његовим ставовима и сарадњи.
Ово су подлоге и фактори који тренутне околности у исламском свету чине погоднима за уједињено и јединствено кретање. Муслиманске владе, верска и научна елита, независни интелектуалци и омладина која трага за истином, више од осталих требају размишљати о томе како се окористити тим погодним околностима.
Природно је да арогантне силе, а прије свих Америка, брине таква склоност у исламском свету, те да користи све своје могућности како би му се супротставила; што тренутно јесте тако.
Од медијске империје и метода меког ратовања, до распиривања сукоба и заменских ратова, до политичких наговарања и ширења гласина, претњи, мита и корупције… Све то користе Америка и друге арогантне силе како би одвратиле исламски свет с његовог пута буђења и среће. Злочиначки и срамотни ционистички режим у овом региону представља један од примера тих свеобухватних настојања.
Уз Божију вољу и помоћ, та настојања у већини случајева била су неуспешна, а арогантни Запад је у нашем осетљивом региону, а у посљедње време и на цијелом свету, све слабији. Немир и неуспех Америке и њеног злочиначког савезника, окупаторског режима, у нашем региону могу се јасно видети на сцени дешавања у Палестини, Либану, Сирији, Ираку, Јемену и Авганистану.
На супротној страни, исламски свет врви од мотивисане и активне омладине. Највеће богатство за изградњу будућности су нада и самопоуздање, којим је данас испуњен исламски свет, посебно земље овог региона. Сви смо дужни чувати ово богатство и повећавати га.
Упркос свему томе, ни тренутка не смијемо заборавити на непријатељске сплетке; клонимо се уображености и немара и јачајмо једни другима труд и свесност, и у свим стањима, пажљиво и скрушено тражимо помоћ од Моћног и Мудрог Алаха.
Присуство обредима хаџа велика је прилика за ослањање на Алаха и скрушеност, али и за размишљање и доношење одлука.
Учите дове за своју браћу и сестре муслимане на цијелом свету и тражите од Бога њихов успех и победу, а у својим чистим довама тражите упуту и Божију помоћ и за овог свог брата.
Ес-селаму алејкум ве рахметуллахи ве берекатуху,
Сејед Али Хаменеи“