Иран – званично Исламска Република Иран, је пространа земља на Блиском истоку. На северу га запљускују воде Каспијског мора, а јужно Персијског залива. Са површином од 1.648.195 квадратних километара, Иран је 18. највећа земља на свету. То је доказ да морате провести више од пар дана у Ирану!
Техеран, главни град Ирана, највећи је и најнасељенији град у земљи. Исфахан, Шираз, Табриз и Машхад су такође неки од већих градова у земљи.
Фарси, односно персијски, службени је језик земље и у широкој је употреби. Велики број људи говори и друге језике или дијалекте: азери, курдски, лурски, арапски, балучи, мазандарани или табари, гилаки и туркменистански.
Географија
Границе и обале
Смештен у југозападној Азији, Иран дели читаву своју северну границу са Републиком Јерменијом, Азербејџаном и Туркменистаном (које су све делови бившег Совјетског Савеза). Од укупно 2.670 километара северних граница, 650 километара иде дуж обале Каспијског мора. Западне границе Иран дели са Турском на северозападу и Ираком на југозападу. Авганистан и Пакистан су суседи Ирана са Истока, док на југу иранску границу чини дуга обала Персијског залива и Оманског мора.
Персијски залив је плитки маргинални део Индијског океана. Морска површина од 240.000 квадратних километара креће од делте Арванд Руд до теснаца Хормоз, преко којег је повезан са Оманским морем. На северу, североистоку и истоку на Персијски залив излази Иран, на северозападу Ирак и Кувајт, на западу и југозападу Саудијска Арабија и Катар, а на југу и југоистоку Уједињени Арапски Емирати и једним делом Оман.
Острва
Ирану припада највећи број острва у Персијском заливу, од којих су најважнија следећа: Мину, Харг (ирански нафтни терминал, локација једне од највећих светских нафтних лука дубоког мора), Шеик Са’ад, Шеик Шо’ајб, Хендураби, Киш (слободна зона и највеће иранско острво Иран у Хормушком мореузу), Фарур, Сири, Абу Муса, Велики и Мали Тумбс, Кешм, Хенгам, Ларак, Фарси, Хормоз и Лаван.
У јужном делу Персијског залива има и много лука. Најзначајније иранске луке на Персијском заливу су Абадан, Хоррамшахр, Бандар Имам Хомеини (бивши Шахпур), Махшахр, Деилам, Генаве, Риг, Бушехр, Бандар Ленге и Бандар Абас.
Реке
Неколико река тече копненим делом Ирана, од којих је једина пловна река Карун (920 км). Остале велике реке су: Атрак (535 км), Дез (515 км), Хендијан (488 км), Јовеин (440 км) Јарахи (438 км), Кархе (755 км), Манд (685 км), Кара Чаи ( 540 км), Сефид Руд (795 км) и Зајанде Руд (405 км). Током лета, у већини река тече водостај драстично опада, а неке чак потпуно пресушују.
Планине и пустиње
Ираном се протежу два планинска ланца. Високи венац Алборз на северу са највишим врхом у земљи планином Дамаванд уздиже се до 5.670 метара надморске висине, и простире се од јужних обала Каспијског мора све до истока близу граничних линија покрајине Хорасан. Планина Загрос је други планински венац који се простире од северозапада ка југоистоку.
У источном делу Ирана налазе се две слане пустиње: Дашт-е Кавир и Дашт-е Лут са укупном површином од 1.287 километара квадратних.
Економија
Економију Ирана воде различите снаге; централно планирање, државно власништво над производњом нафте, пољопривреда и приватни трговински и услужни подухвати удружили су се како би покренули економију.
Иранска званична валута је ирански ријал (ИР), али ирански народ увек користи колоквијално и историјски познату деноминацију томан. 10 ИР = 1 томан. У Ирану је уобичајено да трговци траже 100 томана за ставку која кошта 1000 ријала.
Ако пратите вести из Ирана, можда знате да је владин кабинет одобрио позив централне банке земље да промени валуту из ријала у томан. Нејасно је када ће нове кованице и новчанице бити ковани и штампани. Ако планирате да замените новац пре доласка у Иран, не би било згорег проверити унапред да ли је званична валута промењена.
Иран очекује да привуче милијарде долара страних инвестиција пружањем повољнијег инвестиционог терена, као што су смањена ограничења за бирократски процес у туризму и зоне слободне трговине као на острву Киш.
Иран је један од највећих произвођача нафте у свету и а по резервама природног гаса је други у свету. Међутим, влада ставља додатни фокус и на приходе од других привредних грана, повећањем државних инвестиција у туризам, пољопривреду и маркетинг.
Пољопривредни производи намењени извозу укључују урме, цвеће и пистаће. Иран је такође развио успешну биотехнологију, нанотехнологију и фармацеутску индустрију. Ирански трговински партнери су Немачка, Француска, Италија, Русија, Кина, Јапан и Јужна Кореја.
Пољопривреда
Пољопривреда је једна од историјских привредних грана у Ирану. Припитомљавање коза датира из периода око 10.000 година пре нове ере. Брескве су у Европу прво увезене из Персије. Археолошке студије природе су показале да су тулипани први пут култивирани у древној Персији. Занимљиво је знати и порекло назива спанаћа – реч спанаћ потиче од перзијске речи “есфенађ“. Кинези су га 647. године назвали ‘биљка Персије’.
Историја може бити врло укусна знајући да је сладолед у Персији прављен још од 400 година пре нове ере, а пратећи порекло колача откривамо персијски „колуче“ који датира из 7. века.
Припитомљавање кокоши у древној Персији датира још од 5.000 година пре нове ере. Занимљиво је знати да је старогрчки песник Кратин средином 5. века пре Христа пиле назвао “персијским алармом“. У Аристофановој комедији „Птице“ (414. п. н. е.) пиле се зову „Међанска птица“, што указује на њено увођење из Персије.
Данас
Отприлике једна трећина укупне површине Ирана је обрадиво пољопривредно земљиште, а мање од једне трећине се наводњава. Западни и северозападни делови Ирана имају најплодније тло.
Крајем 1990-их пољопривреда је покривала око једне петине БДП-а земље, што је довело до запошљавања значајне популације радне снаге. У исто време, Иран је постао самодовољан у производњи хране.
Температура варира у различитим деловима земље, где се узгајају различите културе укључујући житарице (пшеница, јечам, пиринач и кукуруз), воће (урме, смокве, нар, диње и грожђе), поврће, памук, шећерна репа и шећерна трска, пистаћи, орашасти плодови, маслине, зачини, шафран, чај, дуван и лековито биље.
Иран је био највећи светски произвођач пистаћа са 40% светске производње у 2005. и највећи светски произвођач са 81% укупне светске производње.
Када напуштате Иран (припремајући се, наравно, да га ускоро поново посетите!), побрините се да купите нешто пистаћа и шафрана као сувенир за вашу породицу и пријатеље. Гарантујемо да ће они то веома ценити!