Опште информације

Сателитски снимак Ирана
89

Иран – званично Исламска Република Иран, је пространа земља на Блиском истоку. На северу га ‎запљускују воде Каспијског мора, а јужно Персијског залива. Са површином од 1.648.195 ‎квадратних километара, Иран је 18. највећа земља на свету. То је доказ да морате провести више ‎од пар дана у Ирану!‎

Техеран, главни град Ирана, највећи је и најнасељенији град у земљи. Исфахан, Шираз, Табриз и ‎Машхад су такође неки од већих градова у земљи.

Фарси, односно персијски, службени је језик земље и у широкој је употреби. Велики број људи ‎говори и друге језике или дијалекте: азери, курдски, лурски, арапски, балучи, мазандарани или ‎табари, гилаки и туркменистански.‎

Географија

       Границе и обале

Смештен у југозападној Азији, Иран дели читаву своју северну границу са Републиком ‎Јерменијом, Азербејџаном и Туркменистаном (које су све делови бившег Совјетског Савеза). Од ‎укупно 2.670 километара северних граница, 650 километара иде дуж обале Каспијског мора. ‎Западне границе Иран дели са Турском на северозападу и Ираком на југозападу. Авганистан и ‎Пакистан су суседи Ирана са Истока, док на југу иранску границу чини дуга обала Персијског ‎залива и Оманског мора.

Персијски залив је плитки маргинални део Индијског океана. Морска површина од 240.000 ‎квадратних километара креће од делте Арванд Руд до теснаца Хормоз, преко којег је повезан са ‎Оманским морем. На северу, североистоку и истоку на Персијски залив излази Иран, на ‎северозападу Ирак и Кувајт, на западу и југозападу Саудијска Арабија и Катар, а на југу и ‎југоистоку Уједињени Арапски Емирати и једним делом Оман.‎‎

       Острва

Ирану припада највећи број острва у Персијском заливу, од којих су најважнија следећа: Мину, ‎Харг (ирански нафтни терминал, локација једне од највећих светских нафтних лука дубоког ‎мора), Шеик Са’ад, Шеик Шо’ајб, Хендураби, Киш (слободна зона и највеће иранско острво Иран ‎у Хормушком мореузу), Фарур, Сири, Абу Муса, Велики и Мали Тумбс, Кешм, Хенгам, Ларак, ‎Фарси, Хормоз и Лаван.‎‎

У јужном делу Персијског залива има и много лука. Најзначајније иранске луке на Персијском ‎заливу су Абадан, Хоррамшахр, Бандар Имам Хомеини (бивши Шахпур), Махшахр, Деилам, ‎Генаве, Риг, Бушехр, Бандар Ленге и Бандар Абас.‎

       Реке

Неколико река тече копненим делом Ирана, од којих је једина пловна река Карун (920 км). ‎Остале велике реке су: Атрак (535 км), Дез (515 км), Хендијан (488 км), Јовеин (440 км) Јарахи ‎‎(438 км), Кархе (755 км), Манд (685 км), Кара Чаи ( 540 км), Сефид Руд (795 км) и Зајанде Руд (405 ‎км). Током лета, у већини река тече водостај драстично опада, а неке чак потпуно пресушују.‎

       Планине и пустиње

Ираном се протежу два планинска ланца. Високи венац Алборз на северу са највишим врхом у ‎земљи планином Дамаванд уздиже се до 5.670 метара надморске висине, и простире се од ‎јужних обала Каспијског мора све до истока близу граничних линија покрајине Хорасан. Планина ‎Загрос је други планински венац који се простире од северозапада ка југоистоку.‎‎‎

У источном делу Ирана налазе се две слане пустиње: Дашт-е Кавир и Дашт-е Лут са укупном ‎површином од 1.287 километара квадратних.‎

Прочитајте више

Економија

Економију Ирана воде различите снаге; централно планирање, државно власништво над ‎производњом нафте, пољопривреда и приватни трговински и услужни подухвати удружили су се ‎како би покренули економију.‎

Иранска званична валута је ирански ријал (ИР), али ирански народ увек користи колоквијално и ‎историјски познату деноминацију томан. 10 ИР = 1 томан. У Ирану је уобичајено да трговци ‎траже 100 томана за ставку која кошта 1000 ријала.‎

Ако пратите вести из Ирана, можда знате да је владин кабинет одобрио позив централне банке ‎земље да промени валуту из ријала у томан. Нејасно је када ће нове кованице и новчанице бити ‎ковани и штампани. Ако планирате да замените новац пре доласка у Иран, не би било згорег ‎проверити унапред да ли је званична валута промењена.‎

Иран очекује да привуче милијарде долара страних инвестиција пружањем повољнијег ‎инвестиционог терена, као што су смањена ограничења за бирократски процес у туризму и зоне ‎слободне трговине као на острву Киш.‎

Иран је један од највећих произвођача нафте у свету и а по резервама природног гаса је други у ‎свету. Међутим, влада ставља додатни фокус и на приходе од других привредних грана, ‎повећањем државних инвестиција у туризам, пољопривреду и маркетинг.‎

Пољопривредни производи намењени извозу укључују урме, цвеће и пистаће. Иран је такође ‎развио успешну биотехнологију, нанотехнологију и фармацеутску индустрију. Ирански ‎трговински партнери су Немачка, Француска, Италија, Русија, Кина, Јапан и Јужна Кореја.‎

Пољопривреда

Пољопривреда је једна од историјских привредних грана у Ирану. Припитомљавање коза датира ‎из периода око 10.000 година пре нове ере. Брескве су у Европу прво увезене из Персије. ‎Археолошке студије природе су показале да су тулипани први пут култивирани у древној ‎Персији. Занимљиво је знати и порекло назива спанаћа – реч спанаћ потиче од перзијске речи ‎‎“есфенађ“. Кинези су га 647. године назвали ‘биљка Персије’.‎

Историја може бити врло укусна знајући да је сладолед у Персији прављен још од 400 година пре ‎нове ере, а пратећи порекло колача откривамо персијски „колуче“ који датира из 7. века.‎‎

Припитомљавање кокоши у древној Персији датира још од 5.000 година пре нове ере. ‎Занимљиво је знати да је старогрчки песник Кратин средином 5. века пре Христа пиле назвао ‎‎“персијским алармом“. У Аристофановој комедији „Птице“ (414. п. н. е.) пиле се зову „Међанска ‎птица“, што указује на њено увођење из Персије.‎ ‎‎

       Данас

Отприлике једна трећина укупне површине Ирана је обрадиво пољопривредно земљиште, а ‎мање од једне трећине се наводњава. Западни и северозападни делови Ирана имају ‎најплодније тло.‎‎

Крајем 1990-их пољопривреда је покривала око једне петине БДП-а земље, што је довело до ‎запошљавања значајне популације радне снаге. У исто време, Иран је постао самодовољан у ‎производњи хране.‎‎‎

Температура варира у различитим деловима земље, где се узгајају различите културе ‎укључујући житарице (пшеница, јечам, пиринач и кукуруз), воће (урме, смокве, нар, диње и ‎грожђе), поврће, памук, шећерна репа и шећерна трска, пистаћи, орашасти плодови, маслине, ‎зачини, шафран, чај, дуван и лековито биље.‎‎‎

Иран је био највећи светски произвођач пистаћа са 40% светске производње у 2005. и највећи ‎светски произвођач са 81% укупне светске производње.‎‎

Када напуштате Иран (припремајући се, наравно, да га ускоро поново посетите!), побрините се ‎да купите нешто пистаћа и шафрана као сувенир за вашу породицу и пријатеље. Гарантујемо да ‎ће они то веома ценити!‎‎

Прочитајте више

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.