У Београду отворен 18. Фестивал иранског филма „Ретроспектива 40 година иранске ‎кинематографије“‎

55

У оквиру обележавања 40. годишњице победе Исламске револуције у Ирану, Културни центар ‎Амбасаде Исламске Републике Иран у Београду у сарадњи са Управом за културну сарадњу и ‎иностране послове ‎Организације за културу и исламске везе Ирана и Филмском фондацијом ‎‎„Фараби“, уприличио је 18. Фестивал иранског филма који је свечано отворен у понедељак 4. ‎фебруара 2019. године у Свечаној сали Југословенске кинотеке. Фестивал је отворио Његова ‎екселенција амбасадор Исламске Републике Иран у Србији г. Хосеин Мола Абдолахи, а ‎отварању су присуствовали бројни амбасадори и културни аташеи страних земаља у Србији, ‎посленици српске културне сцене, уметници и остали љубитељи иранске културе и ‎кинематографије.‎

У обраћању уочи отварања фестивала, директор Музеја југословенске кинотеке Марјан Вујовић ‎је изјавио: „Када је идеја о одржавању фестивала иранског филма по први пут заживела пре 18 ‎година, ни сањали нисмо на колики ће одзив и интересовање публике наићи. Данас када ‎обележавамо 18. година илити пунолетство овог фестивала, неизмерно сам поносан на ову идеју ‎и на ову недељу.“‎

Потом се публици обратио амбасадор Ирана, који је захвалио руководству Југословенске ‎кинотеке на искреној и срдачној сарадњи при организацији овог културног догађаја, и додао: ‎‎“Осамнаест година дуго трајање фестивала иранског филма у Београду и топла добродошлица с ‎којом га српска публика сваке године изнова дочекује, јасан су показатељ да овај фестивал има ‎значајно место на културној мапи Србије и да овде и те како има љубитеља иранске ‎кинематографије.“‎

Мола Абдолахи је потом говорио о историји иранске кинематографије од самих њених зачетака ‎па до данас, при чему је истакао следеће: „Пре Исламске револуције у Ирану, иранска ‎кинематографија трудила се да опонаша холивудске и боливудске трендове, како по питању ‎форме тако и по питању садржаја. Филмови настали у том периоду добили су заједнички назив ‎‎“персијски филм“, што је на жалост имало нимало ласкаву конотацију, будући да је њихова сврха ‎била искључиво забава широких народних маса, а пошто су се шаблонски понављали временом ‎су склизнули у баналност. Након Исламске револуције у иранској кинематографији наступа „нови ‎талас“ који се захуктавао током осамдесетих година прошлог века. Ступањем на сцену режисера ‎попут Кјаростамија, Хатамија, Мехрђуија, Синаија и других, почеле су постепене промене и у ‎форми и у садржају иранских филмова.“‎

Амбасадор се у потом детаљније осврнуо на ток поменутих промена и даљи развој иранске ‎кинематографије, закључивши: „Режисери и филмски ствараоци Ирана сада публици ‎представљају вредна уметничка дела која су производ врхунске креативности и оригиналности. ‎Њихова нарочита посвећеност људским вредностима и моралним принципима допринела је да ‎у потоњим годинама иранска кинематографија пронађе своје место у свету, и да остварења ‎иранске кинематографије освоје бројна вредна признања на престижним фестивалима широм ‎света.“‎

Након обраћања амбасадора Ирана публика је имала прилику да види кратак документарни ‎филм под називом „Постреволуционарна кинематографија – Квантитативна и квалитативна ‎студија иранске кинематографије“, након чега је приказан играни филм „Наргесино доба“ ‎вишеструко награђиване редитељке Негар Азербејџани.‎

Осамнаести по реду Фестивал иранског филма у Београду траје од 4. до 11. фебруара, а биће ‎приказано 13 филмова.‎

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.

دستاوردهای چهل ساله انقلاب اسلامی در جمهوری اسلامی ایران
Fourty Years' Achievements of the Islamic Revolution in Iran
Четрдесетогодишња достигнућа Исламске револуције у Ирану