У оквиру обележавања 40. годишњице победе Исламске револуције у Ирану, Културни центар Амбасаде Исламске Републике Иран у Београду у сарадњи са Управом за културну сарадњу и иностране послове Организације за културу и исламске везе Ирана и Филмском фондацијом „Фараби“, уприличио је 18. Фестивал иранског филма који је свечано отворен у понедељак 4. фебруара 2019. године у Свечаној сали Југословенске кинотеке. Фестивал је отворио Његова екселенција амбасадор Исламске Републике Иран у Србији г. Хосеин Мола Абдолахи, а отварању су присуствовали бројни амбасадори и културни аташеи страних земаља у Србији, посленици српске културне сцене, уметници и остали љубитељи иранске културе и кинематографије.
У обраћању уочи отварања фестивала, директор Музеја југословенске кинотеке Марјан Вујовић је изјавио: „Када је идеја о одржавању фестивала иранског филма по први пут заживела пре 18 година, ни сањали нисмо на колики ће одзив и интересовање публике наићи. Данас када обележавамо 18. година илити пунолетство овог фестивала, неизмерно сам поносан на ову идеју и на ову недељу.“
Потом се публици обратио амбасадор Ирана, који је захвалио руководству Југословенске кинотеке на искреној и срдачној сарадњи при организацији овог културног догађаја, и додао: “Осамнаест година дуго трајање фестивала иранског филма у Београду и топла добродошлица с којом га српска публика сваке године изнова дочекује, јасан су показатељ да овај фестивал има значајно место на културној мапи Србије и да овде и те како има љубитеља иранске кинематографије.“
Мола Абдолахи је потом говорио о историји иранске кинематографије од самих њених зачетака па до данас, при чему је истакао следеће: „Пре Исламске револуције у Ирану, иранска кинематографија трудила се да опонаша холивудске и боливудске трендове, како по питању форме тако и по питању садржаја. Филмови настали у том периоду добили су заједнички назив “персијски филм“, што је на жалост имало нимало ласкаву конотацију, будући да је њихова сврха била искључиво забава широких народних маса, а пошто су се шаблонски понављали временом су склизнули у баналност. Након Исламске револуције у иранској кинематографији наступа „нови талас“ који се захуктавао током осамдесетих година прошлог века. Ступањем на сцену режисера попут Кјаростамија, Хатамија, Мехрђуија, Синаија и других, почеле су постепене промене и у форми и у садржају иранских филмова.“
Амбасадор се у потом детаљније осврнуо на ток поменутих промена и даљи развој иранске кинематографије, закључивши: „Режисери и филмски ствараоци Ирана сада публици представљају вредна уметничка дела која су производ врхунске креативности и оригиналности. Њихова нарочита посвећеност људским вредностима и моралним принципима допринела је да у потоњим годинама иранска кинематографија пронађе своје место у свету, и да остварења иранске кинематографије освоје бројна вредна признања на престижним фестивалима широм света.“
Након обраћања амбасадора Ирана публика је имала прилику да види кратак документарни филм под називом „Постреволуционарна кинематографија – Квантитативна и квалитативна студија иранске кинематографије“, након чега је приказан играни филм „Наргесино доба“ вишеструко награђиване редитељке Негар Азербејџани.
Осамнаести по реду Фестивал иранског филма у Београду траје од 4. до 11. фебруара, а биће приказано 13 филмова.
Свечано отварање 18. Фестивала иранског филма у Београду
Претходно 1 од 12 Следеће
