fbpx

Отварање изложбе иранске калиграфије у Београду

52

У понедељак, 10. фебруара, вече уочи Дана победе Исламске револуције у Ирану који се ‎обележава као Дан државности Исламске Републике Иран, у галерији Библиотеке града ‎Београда отворена је изложба иранске калиграфије. Изложбу организује Удружење грађана ‎‎„Култура ћирилице“ у сарадњи са Културним центром Амбасаде И. Р. Иран у Београду, а уз ‎подршку Министарства културе Републике Србије. Гост изложбе је истакнути ирански мајстор ‎калиграфије и професор на Техеранском универзитету Мохсен Ебрахими.‎

Отварању изложбе присуствовао је новоименовани амбасадор Ирана у Србији Њ. Е. Рашид ‎Хасанпур, амасадори Норвешке, Русије, Туниса и Либије, аташе за културу Амбасаде Мађарске, ‎бројни универзитетски професори, студенти, уметници и љубитељи иранске културе.‎

У име Амбасаде Ирана присутне је поздравио аташе за културу и директор Културног центра ‎Амбасаде Ирана у Србији Махди Ширази, рекавши: „Вечерас је за ирански народ велика ноћ, јер ‎вечерас обележавамо четрдесет прву ‎годишњицу од победе Исламске револуције Ирана.‎ ‎Срећни смо што ове важне ноћи можемо да представимо један значајан део ‎ иранске ‎уметности.“‎

Ширази је даље истакао да одржавање културних догађаја у сарадњи са владом Републике ‎Србије, као што су недеља ‎иранског филма, културне и уметничке изложбе, превођење и ‎објављивање књига, постављање ‎статуа прослављених личности двеју држава и још много тога, ‎указује на добре културне ‎односе између две земље. Стална културна размена између земаља ‎доводи до продубљивања односа и пријатељства и ‎међу њеним људима, јер култура је основа ‎међународних односа‎.‎

Говорећи о иранској калиграфији Ширази је истакао њену важност у иранској култури и ‎уметности, при чему је изложио историју и развој ове гране уметности: „Калиграфија је одувек ‎уживала посебан значај код муслимана, јер је у основи сматрана ‎материјализацијом речи саме ‎исламске објаве, односно откровења. Иранска калиграфија је део исламске калиграфије која се ‎постепено формирала у Ирану и ‎региону под утицајем иранске културе – земљама Централне ‎Азије, Авганистана и ‎Индијског потконтинента.‎“‎

‎„У Ирану од почетка ислама па до петог века било распрострањено куфско писмо, а Иранци ‎су га ‎користили за писање Часног Кур’ана, натписе и у украшавање џамија и историјских ‎споменика. ‎Од друге половине осмог века по хиџри, благодарећи укусу и склоностима Иранаца јавља ‎се ‎ново писмо познато као наста’лик. Крајем сафавидске ере, негде почетком једанаестог века по ‎хиџри, јавља се писмо ‎звано сломљени наста’лик. Оно што је познато као ирански стил ‎калиграфије измишљено је и коришћено углавном за ‎писање нерелигиозних текстова као што су ‎песничке збирке, префињена уметничка дела или ‎за потребе званичне коресподенције. Такође ‎у Ирану за потребе преписивања Кур’ана, Посланикових и изрека светих имама, као ‎и за написе ‎на џамијама и верским школама, више су се користила писма солс и насх која су ‎била више ‎актуелна код Арапа. ‎Иранци су, међутим, и код ових писама развили своје посебне стилове. Од ‎тада до данас измишљена су писма сломљени наста’лик, мо’ала и тзв. калиграфско ‎сликарство“, ‎додао је Ширази.‎

Говорећи о Мо’ала писму које је и тема ове изложбе, он је рекао: „Порекло мо’ала писма ‎суштински се приписује светој личности имама Алија ибн Аби Талибу (‎а.с.), првог калиграфа с ‎почетка ислама и првог стварног писара Часног Кур’ана, која се ‎појавила посредством његове ‎благословљене личности.‎

Након појаве сломљеног наста’лика, од чега је прошло пет векова, у Ирану није ‎измишљено ‎ниједно калиграфско писмо све до нашег времена када се десио ‎велики, за њене оквире, ‎безмало историјски догађај, када је она обогаћена новим ‎писмом по имену мо’ала, што у ‎преводу значи узвишен, писмом које је створио ‎познати савремени ирански калиграф професор ‎Хамид Аџами и које је 2000. године и ‎званично регистровано у Ирану, а такође, током изложбе у ‎Музеју Лувр у ‎Француској, регистровано је и у седишту Организације УНЕСКО у Паризу.‎

Ова ново писмо има јединствене визуелне карактеристике, од којих је ‎најистакнутији његов ‎облик који је близак духу савременог човека, и широка ‎примена у архитектури и фрагментарном ‎исписивању (персијском и арапском) и ‎погодно је за стварање врсних дела калиграфског ‎сликарства‏.‏‎ Упадљива висина слова и чврстоћа праћена грациозношћу и љупкошћу и осећај ‎који ‎из њега зрачи су друге његове карактеристике. Тај осећај који из њега избија омогућује да речи, ‎иако веће него у другим ‎стиловима, могу да сачувају своју пропорцију. ‎

Мо’ала писмо је наишло на добар пријем не само код љубитеља и поклоника ‎калиграфије у ‎Ирану, већ и земљама Европе и Блиског истока, међу којима је и ‎значајан број оних који настоје ‎да га науче.‎“‎

‎„Као што сам раније напоменуо, ова изложба приказује дела господина Ебрахимија, ‎истакнутог ‎иранског уметника који је студент мајстора Аџамија, иноватора мо’ала писма“, закључио је ‎Ширази.‎

Након тога присутнима се обратио председник Удружења грађана „Култура ћирилице“ г. Иван ‎Стратимировић, који је рекао: „Поносни смо што смо у сарадњи с Културним центром И. Р. Иран ‎у прилици да српској јавности и публици представимо један од најважнијих стилова иранске ‎калиграфије. Ближи поглед на представљене радове и технике коришћене за њихову израду, ‎заједно са њиховим естетским аспектом, дочаравају присуство древне иранске културе и ‎традиције.“‎

Захваливши се Министарству културе Републике Србије и Библиотеци града Београда на ‎пруженој подршци, Стратимировић је додао: „Овом изложбом свим поклоницима уметности, ‎калиграфима, студентима и љубитељима писане речи пружила се прилика да уживају у лепоти ‎калиграфије која има древне културне корене, која може послужити као инспирација српским ‎уметницима и која може дубље повезати и учврстити везе између уметника двеју земаља.“‎

Петодневну изложбу иранске калиграфије у Библиотеци града Београда прате радионице госта ‎из Ирана, професора Мохсена Ебрахимија које су слободне за све заинтересоване.‎

 

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.