Одржан трећи Београдски контрапункт уз учешће госта из Ирана

29

У Југословенској кинотеци у Београду 18. јуна 2019. године одржан је трећи „Београдски ‎контрапункт“ у организацији Министарства културе и информисања Републике Србије као ‎покретача и Завода за проучавање културног развитка као реализатора. Централни догађај ‎трећег „Београдског контрапункта“ био је Округли сто са темом „Уметност у временима кризе и ‎ратова: поглед из данашњице“.‎

Уводничари и модератори били су Владан Вукосављевић, министар културе и информисања ‎Републике Србије и Емир Кустурица. У „Сали Макавејев“, у Југословенској кинотеци, публици су ‎своја мишљења о уметности у временима кризе и ратова изрекли: Хабиб Ахмадзаде, један од ‎водећих иранских прозних писаца, редитељ и сценариста играних и документарних филмова, ‎професор Универзитета уметности у Техерану и учесник иранско-ирачког рата; Мухарем Баздуљ, ‎прозни писац, песник, преводилац, новинар и публициста; Слободан Деспот, прозни писац, ‎издавач, публициста, преводилац и фотограф, уредник у швајцарској издавачкој кући „L’Age ‎d’Homme“; Џанг Ђићијанг, кинески драмски писац, руководилац Удружења драмских писаца ‎Шандонга, председник Академије уметности, директор Драмског студија, ментор на ‎Универзитету и Универзитету уметности провинције Шандонг и Герман Садулајев, један од ‎водећих руских прозних писаца средње генерације и друштвени аналитичар, веома активан ‎учесник друштвеног и културног живота у Русији. ‎

Свако са својих личних, географских, националних и других релевантних становишта која имају ‎заједнички именитељ у књижевном посвећеништву, говорио је о значају уметности која одувек ‎проналази начин да оживи у временима ратова. Ова тема тражи још времена, како би се ‎наслутили правци егзактнијих закључака о негативном утицају историјских околности на ‎уметнички процес, о инспиративном утицају ратних околности на уметнике, о разлици између ‎уметника као ствараоца и уметника као грађанина у ситуацијама ратова и криза.

Учеснике „Округлог стола“ поздравио је министар Владан Вукосављевић, који је истакао да је ‎‎“Београдски контрапункт“ прилика да се чују уметници који долазе из разних културних кругова, ‎политичких околности и историјских садржаја, а њихов задатак је да се суоче с питањима која су ‎битна за савремени тренутак.‎

‎“Београд је место додира бар две или три тектонске плоче, место додира најмање две велике ‎монотеистичке цивилизације са њиховим дериватима, Београд је место историјских и ‎политичких сукоба током векова, али је и место на коме су различите културе преко буке ‎историје пружале руке једна другој. Зато је Београд симболички значајно место за скупове под ‎оваквим називом ‘контрапункт'“, рекао је министар Вукосављевић.‎

Министар је истакао да се кроз разговоре о култури и историји долази до сличних закључака, да ‎иако постоје различитости међу народима, оне у својој основи имају велики потенцијал за ‎разумевање и превазилажење.‎

‎“Култура је место где се цивилизације, друштва, народи и појединци срећу и разумеју. Када се ‎такав сусрет догоди, онда се стварају услови да се одгонетне велика мистерија историје: како то ‎да током хиљада година нисмо схватили да смо сви једно, да нас веже иста судбина, да су сукоби ‎који потичу из неразумевања, другачијих обичаја, схватања – илузија. Стварност почива на ‎другим темељима, а до њих се може доћи разумевањем традиције“, навео је Вукосављевић.‎

‎“Сваки човек је један мали рат“, речи су којима је Кустурица започео своје излагање. Време у ‎ком живимо, према његовим речима, карактерише и то што уметност мора да буде потресна ‎како би избегла квалификацију да је неубедљива. Ратови су некад имали почетак и крај, ‎наставио је редитељ, док се сада води континуирани рат. Разлика између ратова некад и сад ‎велика је. „Живимо у арени у којој рат не престаје. Са чежњом се зато враћамо у време када су ‎ратови били просторно и временски ограничени, сада је рат глобални“, истакао је Кустурица.‎

Кинески писац Џанг Ђићијанг сетио се веома популарних југословенских филмова „Мост“ и ‎‎“Валтер брани Сарајево“ који су били инспирација Кинезима да разумеју родољубље. Он је ‎нагласио да се радо одазвао позиву на Београдски контрапункт јер је тема рата и односа ‎уметности према њему важна. Кина је израсла из пепела и кинески народ воли слободу, истакао ‎је он. Према његовим речима, не би се требало говорити о мржњи када се говори о сукобима, ‎уметник треба да ствара дела која ће покренути људе да се одреде према рату, дела која ће ‎изражавати жал народа. Мир је најважнија тема којом се треба бавити, истакао је Ђићијанг.‎

Хабиб Ахмадзаде рекао је како је за њега важно искуство рата. У ратним сукобима провео је ‎осам година и оне су обележиле његов рад. Он је рат повезао са другим катастрофама као што је ‎земљотрес. „Ко може да каже да је рат добар?“, питао је Ахмадзаде. Као и земљотрес, рат не ‎може то бити, казао је. Указао је на рат као обавезно присутан феномен, ратови престану али ‎онда поново букну још јачи. У уметности се ствара имагинарни свет и њега треба помирити са ‎стварним, истакао је учесник у рату и писац Хабиб Ахмадзаде.‎

Ахмадзаде се осврнуо и на актуелне тензије између САД и Ирана, питајући се: „Ви, земља која ‎поседује 3.000 атомских бомби оптужује земљу која нема ни једну, да је претња по стабилност и ‎мир. Питање је, ко сте онда ви?“ Подсетио је и на обарање путничког авиона 1998. године од ‎стране америчке ракетне крстарице стациониране у Персијском заливу при чему је живот ‎изгубило 290 путника и чланова посаде, а да се нико није ни извинио, већ су починиоци ‎одликовани за ратне подвиге, иако ове две земље нису биле у рату.‎

Говорећи о (не)моралности у ратним околностима, Ахмадзаде је рекао: „У нашој вери се каже: ‎‎’Кад учиниш добро дело, последице жањеш након сто година’. То је као да имате унутрашњег ‎контролора који вас ограничава. Зато нећете убити ратно сироче. Ако некоме поштедите живот, ‎за сто година ће вам се вратити добрим, упутио је својеврсно упозорење Ахмадзаде које је, ‎иначе, био учесник иранско-ирачког рата, што обележава и његову књигу „Партија шаха с ‎машином судњег дана“, која је уврштена на два универзитета као део литературе Средњег ‎истока.‎

‎“Нас људе неки виши поредак ставио је у собу с кривим огледалима, а задатак уметности је да ‎исправи слику коју имамо у тој соби“, пред излагање Германа Садулајева рекао је министар ‎Вукосављевић.‎

Руски писац Садулајев нагласио је како је он три пута био дезертер јер није желео да заузме ‎страну. Три пута је вратио пушку и одбио да ратује. Његова је мајка руска хришћанка, а отац ‎чеченски муслиман и он би се осећао као да неког издаје уколико би се определио. „Све мора да ‎има контрапункт. У сланом мора да буде мало шећера, мало бибера, такође. Култура мора да ‎има такав контрапункт“, истакао је Садулајев. Да није тако, према његовим речима, цела би ‎Европа била неукусна. Србија тако даје посебан додатак укусу Европе. Он се запитао да ли ‎имамо избора и закључио да избора нема, ратова је било и биће. „Ратови су реалност“, нагласио ‎је и наставио: „А ми смо ту да учимо. Уметности преостаје да нас учи из свега што се догодило“, ‎закључио је.‎

Слободан Деспот навео је како је тема овогодишњег скупа њему посебно занимљива. До свог ‎првог романа он није никада писао белетристику, а онда је желео из позиције човека да исприча ‎причу о Крајини и тако је одлучио да више не пише есеје о рату већ да о њему пише као ‎уметник, јер је универзални говор говор уметности, ако некога додирнете у срце, казао је он. ‎‎“Занима ме да причам о човеку. Уметност је изнад свега осталог. Једини начин да будете ‎уважени као појединац је кроз уметност“, закључио је Деспот.‎

Мухарем Баздуљ казао је да је проблем што у ово време ратују најгори а не најбољи и што је ‎часним људима једини избор дезертерство. Он је поредио филмове оних који нису имали ‎контакт са ратним драмама и оних који су рат доживели. „Човек који зна шта је насиље он ‎насиље не романтизира, а одговорност уметника је да то романтизирање избегне“, рекао је ‎Баздуљ.‎

Министар Вукосављевић подсетио је на Шостаковича који је стварао за време рата и под таквим ‎околностима начинио ремек-дело. „У немогућим условима стварају се изврсна уметничка дела“, ‎рекао је министар.‎

Након првог сусрета писаца, модератора и публике, потписана је „Београдска изјава“ од стране ‎учесника округлог стола.‎

‎“Ако се у нечему можемо свакако сложити, то је да стваралаштво не трпи наметнуте, октроисане ‎истине и ограничења, ма одакле они долазили. Глобални неуротични и површни стил живота, ‎који се намеће као једини могућ и једини прихватљив, претвара античку или просветитељску ‎визију потпуног човека у једнодимензионално биће, а људску заједницу у биомасу, погодну за ‎брзу менталну обраду и прераду. ‎

Светска индустрија забаве и антикултуре упослена је у описаном смеру и настоји да потпуно ‎превлада и завлада. Мимо других подела и разлика које су неизбежне, култура мора да ‎допринесе вишедимензионалности света. Треба да помогне освешћењу појединца клонулог ‎под епохалним притиском.‎

Култура је израз запитаности и одговорности. Култура је свест да свет не почиње од јуче, нити ће ‎трајати само за нашег трајања. Култура од разлика прави богатство контрапункта – а не метеж ‎сукоба. Сваки разумевајући разговор чини корак у смеру таквог освешћења. Ми тај мали корак ‎овде чинимо“, написано је у Изјави.‎

‎“Само оне културе које чувају свој идентитет могу да буду делови културног мозаика“, на самом ‎крају скупа закључио је Владан Вукосављевић поредећи велики културни и цивилизацијски ‎универзум са мозаиком састављеним од много хиљада ситног камења које у резултату добија ‎смисао и чини лепоту уметничког дела.‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.