У Београду одржана прослава Норуза, иранске Нове године

77

У Београду је одржана прослава Норуза, иранске Нове 1403. године уз одушевљено учешће иранских сународника који живе у Србији и групе Срба заинтересованих за иранску културу.

Амбасадор Исламске Републике Иран у Београду Рашид Хасанпур у свом обраћању гостима на овој свечаности је истакао: „Норуз је живи симбол бесмртности новог живота, рађања и поновног просперитета, и испуњава срца људи из културне сфере светлошћу и надом.“

Хасанпур је још рекао: „Норуз сви поштују и он никада нема непријатеља. Овај ритуал је дан поновног окупљања, обнављања лепих успомена и пријатељства и помирења са човеком и природом.“

Он је на крају додао: „Норуз превазилази границе националности, етничке припадности, језика, културе, економије и политике и повезује и уједињује нације различитих мисли и мишљења. Норуз је суштински и неодвојиви део нашег историјског, културног и духовног наслеђа.“

Саветник за културу Амбасаде Амир Пурпезешк је у свом говору истакао: „Норуз, празник поновног рађања природе, сећање на мудре претке, поново је стигао. Његове традиције и обичаји не умањују његову лепоту, нежност и шарм колико год се пута понављао. Јер он је изведен из природе и у складу је са људском мудрошћу и природом.“

Пурпезешк је навео да су чак и велики светски филозофи попут Канта истицали иранску мудрост и додао: „Кант истиче да је пре почетка филозофије у Грчкој, за разлику од других народа чија су учења била мешавина сујеверја, идолопоклонства и магије, а ритуали били детињасти, Иранци били међу првим људима који су почели да размишљају кроз симболе и слике. Јасан пример таквих симбола су Норуз и трпеза Хафт син, који указују на мудре истине.“

Он је нагласио: „Најважнија функција Норуза је стварање осећаја идентитета и јединства, стога Норуз представља наш идентитет и вечно наслеђе, те су наш и његов опстанак испреплетени и неодвојиви једно од другог.“

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.