fbpx

Одржана промоција новог издања часописа „Нур“‎

92

У понедељак, 16. децембра 2091. у Читаоници фонда уметности Библиотеке града Београда ‎одржана је промоција најновијег издања културно-уметничког часописа „Нур“ посвећеног теми ‎‎„Исламско-иранска уметност“.‎

Промоцији најновијег издања Културног центра амбасаде Исламске Републике Иран у Београду ‎присуствовао је велики број чланова страних дипломатских представништава, грађана, ‎културних посленика и љубитеља иранске културе и уметности.‎

О садржају најновијег издања под бројем 77/78, иранској уметности пре и након прихватања ‎ислама, као и о њеном утицају ван граница Ирана, говорили су директор Културног центра ‎амбасаде Ирана у Београду Махди Ширази, уредник часописа „Нур“ Александар Драговић, ‎теоретичар уметности Драган Ћаловћ и историчар уметности Ирина Томић.‎

На почетку програма Ширази је представио кратак документарни филм о иранској архитектури, ‎сликарству, калиграфији и грнчарству, а потом је говорио о две најзначајније теме везане за ‎уметност у Ирану – исламској уметности и њеним карактеристикама, и улози Ирана и иранске ‎уметности у ширењу исламске уметности.‎

Говорећи о исламској уметности, Ширази је рекао: „Термин исламска или муслиманска уметност ‎односи се на уметност насталу у исламским друштвима, коју нису нужно стварали муслимани. ‎Након настанка исламске религије и кроз освајања нових територија муслимани су се ‎упознавали са уметничким достигнућима других цивилизација тога доба. Исламска уметност у ‎своме зачетку била је заправо колекција уметности других народа.“‎

‎„Исламска уметност представља једно величанствено раздобље историје уметности и једно од ‎највреднијих људских достигнућа у области уметности, и подразумева архитектуру, калиграфију, ‎сликарство, грнчарство и друге облике уметничког изражавања“, додао је он.‎

Ширази је такође нагласио: „Римска уметност, рана хришћанска, као и византијска уметност ‎имале су утицаја на рану исламску архитектуру и уметност, но најзначајнији и највећи је био ‎утицај уметности из доба Сасанида. С друге стране, на исламско сликарство, грнчарство и израду ‎текстила највећи утицај су извршили монголски номади и њихова традиција израде шатора.“‎

Он је даље рекао: „Као први верски објекти у исламу, џамије су постале манифестације исламске ‎уметности, а исламске архитекте су у њих уграђивале сваку лепоту до које су могли доћи, под ‎условом да је била достојна Божије узвишености. Тако су џамије постале место за показивање ‎најлепше исламске уметности укључујући калиграфију, поезију, архитектуру, сликарство и ‎слично.“‎

Ширази је потом истакао најзначајније визуалне карактеристике исламске уметности, рекавши: ‎‎„У исламској уметности карактеристично је понављање елемената, попут геометријских фигура ‎и приказа цвећа. Ови мотиви се у исламској уметности често користе и симбол су бескраја који је ‎створио Бог. Исламску уметност такође карактерише обиље орнамената, до те мере да у ‎уметничком делу, ма које врсте, такорећи да нема празног простора.“‎

Говорећи о иранској уметности, Ширази је истакао: „Иранци су одувек били продуктивни у ‎различитим областима уметности, најпре захваљујући њиховој вишевековној цивилизацији и ‎богатом историјском наслеђу великих царстава попут Ахаменидског, Сасанидског и Партског. У ‎Ирану уметности попут сликарства и музике, и уметнички занати попут ткања и грнчарства, имају ‎историјско залеђе дуго више од три хиљаде година, о чему се обиље информација може наћи у ‎историјским списима.“‎

На крају свог обраћања Ширази је закључио: „Оно што исламско-иранску уметност издваја од ‎уметности других исламских народа, између осталог јесте мајсторска употреба апстракције и ‎јарких боја својствених иранском поднебљу, као и несклоност реализму у уметности.“‎

У наставку промоције, професор историје уметности на Филозофском факултету Београдског ‎универзитета Ирина Томић говорила је о величанственој иранској архитектури од Ахаменидског ‎до Сасанидског периода и изградње Персеполиса, као и о лепоти овог древног иранског ‎споменика. Она је истакла важност и супериорност иранске културе и уметности, као и њихов ‎снажан утицај на друге културе, па и на српско православље.‎

На крају програма, професор теорије уметности Драган Ћаловић говорио је о иранским ‎теписима као једној од значајних манифестација иранске уметности, о разлозима њихове ‎популарности у свету и начину на који су стигли у Европу, као и о њиховој супериорности у ‎односу на отоманске тепихе и ћилиме у великим светским колекцијама. ‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.