У понедељак, 16. децембра 2091. у Читаоници фонда уметности Библиотеке града Београда одржана је промоција најновијег издања културно-уметничког часописа „Нур“ посвећеног теми „Исламско-иранска уметност“.
Промоцији најновијег издања Културног центра амбасаде Исламске Републике Иран у Београду присуствовао је велики број чланова страних дипломатских представништава, грађана, културних посленика и љубитеља иранске културе и уметности.
О садржају најновијег издања под бројем 77/78, иранској уметности пре и након прихватања ислама, као и о њеном утицају ван граница Ирана, говорили су директор Културног центра амбасаде Ирана у Београду Махди Ширази, уредник часописа „Нур“ Александар Драговић, теоретичар уметности Драган Ћаловћ и историчар уметности Ирина Томић.
На почетку програма Ширази је представио кратак документарни филм о иранској архитектури, сликарству, калиграфији и грнчарству, а потом је говорио о две најзначајније теме везане за уметност у Ирану – исламској уметности и њеним карактеристикама, и улози Ирана и иранске уметности у ширењу исламске уметности.
Говорећи о исламској уметности, Ширази је рекао: „Термин исламска или муслиманска уметност односи се на уметност насталу у исламским друштвима, коју нису нужно стварали муслимани. Након настанка исламске религије и кроз освајања нових територија муслимани су се упознавали са уметничким достигнућима других цивилизација тога доба. Исламска уметност у своме зачетку била је заправо колекција уметности других народа.“
„Исламска уметност представља једно величанствено раздобље историје уметности и једно од највреднијих људских достигнућа у области уметности, и подразумева архитектуру, калиграфију, сликарство, грнчарство и друге облике уметничког изражавања“, додао је он.
Ширази је такође нагласио: „Римска уметност, рана хришћанска, као и византијска уметност имале су утицаја на рану исламску архитектуру и уметност, но најзначајнији и највећи је био утицај уметности из доба Сасанида. С друге стране, на исламско сликарство, грнчарство и израду текстила највећи утицај су извршили монголски номади и њихова традиција израде шатора.“
Он је даље рекао: „Као први верски објекти у исламу, џамије су постале манифестације исламске уметности, а исламске архитекте су у њих уграђивале сваку лепоту до које су могли доћи, под условом да је била достојна Божије узвишености. Тако су џамије постале место за показивање најлепше исламске уметности укључујући калиграфију, поезију, архитектуру, сликарство и слично.“
Ширази је потом истакао најзначајније визуалне карактеристике исламске уметности, рекавши: „У исламској уметности карактеристично је понављање елемената, попут геометријских фигура и приказа цвећа. Ови мотиви се у исламској уметности често користе и симбол су бескраја који је створио Бог. Исламску уметност такође карактерише обиље орнамената, до те мере да у уметничком делу, ма које врсте, такорећи да нема празног простора.“
Говорећи о иранској уметности, Ширази је истакао: „Иранци су одувек били продуктивни у различитим областима уметности, најпре захваљујући њиховој вишевековној цивилизацији и богатом историјском наслеђу великих царстава попут Ахаменидског, Сасанидског и Партског. У Ирану уметности попут сликарства и музике, и уметнички занати попут ткања и грнчарства, имају историјско залеђе дуго више од три хиљаде година, о чему се обиље информација може наћи у историјским списима.“
На крају свог обраћања Ширази је закључио: „Оно што исламско-иранску уметност издваја од уметности других исламских народа, између осталог јесте мајсторска употреба апстракције и јарких боја својствених иранском поднебљу, као и несклоност реализму у уметности.“
У наставку промоције, професор историје уметности на Филозофском факултету Београдског универзитета Ирина Томић говорила је о величанственој иранској архитектури од Ахаменидског до Сасанидског периода и изградње Персеполиса, као и о лепоти овог древног иранског споменика. Она је истакла важност и супериорност иранске културе и уметности, као и њихов снажан утицај на друге културе, па и на српско православље.
На крају програма, професор теорије уметности Драган Ћаловић говорио је о иранским теписима као једној од значајних манифестација иранске уметности, о разлозима њихове популарности у свету и начину на који су стигли у Европу, као и о њиховој супериорности у односу на отоманске тепихе и ћилиме у великим светским колекцијама.
