fbpx

Незамол-Молк ‎(1092 – 1092)‎

35

Абу Али Хасан Ибн Али Ибн Исхак Туси, познат као Незамул-Мулк Туси (рођен 408. хиџретске ‎године, Тус), моћни везир у време владавине Алп Арсалан и Малик-шаха први у Ирану, ‎убијен је код Керманшаха од стране припаднике батинијске секте. ‎

Био је најмоћнији министар у династији Селџука која је достигли врхунац моћи у његово ‎време. Провео је 29 година у самом врху унутрашње и спољне политике. Био је један од ‎највећих пионира културног развоја након арапске инвазије који је основао многе школе под ‎називом незамије, од којих је најважнија била Незамија у Багдаду.‎

Живот

Право име Хаџе Незамул-Мулка било је Абу Али Хасан. Пуно име његовог оца било је Али ‎ибн Исхак ибн Абас, а надимак Абул Хасан. Отац је био сељачког порекла из Бејхака вичан ‎писању и рачуноводству. Успео је да уђе у владајући систем Хорасана где је служио као ‎дворски службеник. Његова породице живела је у Бејхаку, али је Абул Хасан Али, након ‎унапређења у чиновника, постављен у Уред за државну имовину у округу Тус, где је живео и ‎оженио се, и где су рођена његова три сина од којих је најстарији био Незамул-Мулк.‎

Савладавши основне науке тога доба, арапски језик и Кур’ан, већ са око двадесет година ‎изучио је и друге гране традиционалних исламских наука као што су право и хадис стекавши ‎учењачку и духовничку врлину, и бива ангажован на двору. Кажу да је Незамул-Мулк ‎одрастао у сељачкој кући. Термином сељак у политичком речнику, за разлику од каснијих ‎периода, често је називан земљорадник без земље, али је у његово време, а и пре тога, ‎означавао лозу и племство. У време Сасанида сељаци су били локални власници који су у ‎друштвеној и економској хијерархији, и у стварању моћи играли важну улогу. Исто значење ‎пренето је и у рани период ислама.‎

Падом династије Газнавида и инвазијом турских Селџука на Хорасан, Незамул-Мулк са 21 ‎годином ступа у службу Селџука. Незамул-Мулк се придружио селџучком режиму након ‎пораза Масуда у Данданкану у Трансоксијани 432. године, али након прогона од стране Ибн ‎Шазан Амид Балха, одлази у Мерв где се придружује режиму Чагри-бега којем служи 10 ‎година, до 444. године. Селџуци су били династија која је ширењем својих поседа омогућила ‎национално јединство Ирана. Тогрул-бег је одабрао Реј за своју престоницу, а средином ‎петог века, освајањем Багдада, проширили су своју власт и на центар духовне моћи царства и ‎пресекли утицај династије Бувејхида од халифата у Багдаду.‎

‎Селџуци нису имали знања и искуства да управљају својим огромним поседима, па су били ‎приморани да ангажују искусне интелектуалце и службенике, предвођене Незамул-Мулком, ‎који се, прихвативши службу код двојице моћних селџучких владара, фокусирао на изградњу ‎политичког и националног јединства Ирана, у теорији и пракси. Током десет година колико је ‎Незамул-Мулк био у служби Чагри-бега, Тогрул-беговог брата, Тогрул је водио војне походе у ‎централним регионима Ирана. Умро је 455. године, а будући да није имао сина, наследио га ‎је Алп Арслан. Под његовом влашћу Незамул-Мулк је добио отворене руке у управљању ‎државом. Велики део времена је посветио војним питањима. „Бог га је пратио у његовим ‎војним походима, сам је предводио војску у ратовима, укључујући путовања у Персију, када ‎су победе у оба рата значајно увећале његову славу и престиж.“‎

Незаму-Мулк је провео око двадесет девет година и седам месеци ревносно служећи у ‎разним министарства под Алп Арсланом и Малик-шахом, управљању државничким ‎пословима, освајању земаља и сузбијању противника ова два султана. Под њихову власт ‎ставио је велику државу која се протезала од Алепа до Кашгара и прославио имена ова два ‎владара од Истока до Запада познатог света, у мери да је највећи део славе и напретка који су ‎Алп Арслан и Малик-шах стекли треба приписати благослову Незамул-Мулкове мудрости и ‎вештине. Он је проширио подручје иранске власти у мери која није виђена током ових 1400 ‎година исламске историје, и практично није било ниједног места на том простору на коме се ‎није спроводила његова наредба.‎

‎Име Туси је добио по граду Тусу у коме се школовао. Рођен је у време владавине Газнaвида; ‎на почетку је био чиновник, а након свргавања Амидул-Молка Кундарија 455. године које се ‎десило на његову иницијативу, постао је министар Алпа Арслана и учитељ младог ‎престолонаследника Малик-шаха, и на тој функцији је остао 29 година, непосредно до пред ‎смрт. Смрћу Алпа Арслана, Незамул-Мулк је довео на власт Малик-шаха који у то време није ‎имао више од седамнаест или осамнаест година, а сам је преузео управљање Ираном у којем ‎су тада буктали нереди. Захваљујући његовим напорима као човека са пуно такта и вештине, ‎селџучка држава је превазишла кризу и потешкоће са којима се суочавала, а владар је стекао ‎велику моћ и доминацију у земљи.‎

Поред тога што је био заокупљен увођењем реда у земљи и решавањем многих друштвених ‎и моралних проблема и других, националних питања, Незамул-Мулк је основао школе које ‎су у историји остале познате под његовим именом као незамије, од којих су најважније биле ‎у Багдаду, Мосулу, Нејшабуру, Балху, Херату, Мерви, Амолу, Горгану, Басри, Ширазу и ‎Исфахану и које су касније постале узор многим универзитетима.‎

Покрет који је Незамул-Мулк створио изградњом система школа запањујућом брзином се ‎проширио у иранским, али и многим другим градовима широм исламског света, тако да у ‎петом и шестом веку више није било града у коме није било школа, малих или великих. У ‎жељи да покажу своје интересовање за науку у томе су га подржавали и следили владари, ‎који су у својим градовима отварали центре за учење. У овим школама предавали су се ‎предмети као што је право, хадис (Посланикове изреке), тумачење Кур’ана, књижевност, ‎математика, медицина и филозофија. Такође, све школе су у свом саставу имале престижне ‎библиотеке. Сваки ученик је имао своју собу и добијао је месечну стипендију, а школе су, ‎такође, обезбеђивале храну и смештај. Незамул-Мулк је изградио незамију у Нејшабуру за ‎имама ал-Харамајн Абу ал-Ма’али Абдул Малик Абдулах ал-Џувејнија. Имам ал-Харамајн је ‎предавао у овој школи двадесет година и обучавао ученике као што је имам Мухамед ал-‎Газали.‎

Смрт

Последњих година владавине Малик-шаха дошло је до спорова између њега и Незамул-‎Мулка који су на крају довели до његове смене са положаја министра, а потом и његове ‎сумњиве смрти. Десетог рамазана, 485. године по хиџри, када је са султановом војском из ‎Исфахана ишао у Багдад, у Боруџерду код Нахаванда задобио је ударац ножем у груди од ‎стране човека који је носио суфијски огртач, и следећег дана је умро. Његово убиство је у то ‎време било повезано са исмаилитима. Тридесет пет дана после његове смрти, 15. шевала, ‎умро је и владар, а према неким изворима, отровали су га Незамул-Мулкови следбеници.‎

У књизи „Тађаруб ал-салаф“ о атентату на Незамул-Мулка који се догодио 29. мехра 471. ‎године по хиџри, односно десетог рамазана 485. године, пише:‎

‎“Када је султан пошао из Исфахана за Багдад, а Незамул-Мулк је боравио у Боруџерду, ‎омањем граду у Лору, пришао му је убица прерушен у суфију и дао му нешто, и док је ‎Незамул-Мулк то отварао овај га је избо бодежом смртно га ранивши. У логору је настао ‎метеж, народ се окупио док је султан јахао и смиривао га. То се десило у месецу рамазану ‎‎485. године (14. октобар 1092). У то време Незамул-Мулк је имао 77 година. Његове слуге су ‎пренеле његово тело у Исфахан које су тајно закопали у месту кроз који протиче велики ‎поток, а које Исфаханци називају Незамова гробница.“‎

Неки историчари сматрају да је његова смена и смрт резултат завере Туркан-хатун, Малик-‎шахове жене, јер је Незамул-Мулк био против избора његовог сина Махмуда за ‎престолонаследника. Након његове смрти, Малик-шах је на његово место довео Таџул-‎Мулка Комија. Неки, такође, сматрају да је управо он подстрекач за убиство Незамул- Мулка. ‎Као име његовог убице наводи се Бу Тахир Арани, кога су Незамул-Мулкови стражари убили ‎одмах након атентата.‎

Чудно је то што су се они који дозволише његово убиство
надали да ће уподобити Малик-шаха.‎

Највећа грешка коју су направили
је што нису знали да сечиво зарђа када се извади из корица.‎

Требало би да прође хиљаду година
да неки мудрац постане славан међу људима.‎

‎ ‎

‎Становиште Незамул-Мулка и начин државне управе

У својој Књизи о владавини Незамул-Мулк као идеалан систем заступа модел монолитне ‎државе, каква је била у време Сасанида и пост-исламске државе које су формиране по узору ‎на њу, какве су имали Бувајхиди, Саманиди, па чак и Газнавиди. Био је непоколебљиви ‎непријатељ тадашње феудалне струје за коју је сматрао да је довела до распада земље, иако ‎је сам био један од највећих земљопоседника свог времена.‎

Био је непоколебљиви непријатељ Огуза, који су желели да имају своју аутономну ‎територију ван домета централне власти, и колико је могао трудио се да обузда снагу ‎владарске породице и њима сродних Турака, по чијим је притиском коначно и смењен. ‎Незамул-Мулк је био следбеник сунитско шафијског правца. Историчари сматрају да је био ‎један од оних који су више волели будући него овај свет и увек су присуствовали скуповима ‎верских учењака. Познато је да би престајао са сваким послом чим би зачуо позив за молитву, ‎а уколико би мујезин немарно изговарао езан, упозорио би га.‎

У његово време у Ирану је владало благостање, према речима једног путника у Ирану се ‎хлеба може наћи у изобиљу и по јефтиној цени, док су у исто време, према речима папе ‎Урбана, Европљани због глади једни другима парали стомаке. Незамул-Мулк је, такође, ‎озбиљно схватио питање џихада, пошто је власт Селџука на Истоку напредовала до града ‎Кашгара у данашњој Кини, а на Западу до краја данашње азијске Турске, а његова морнарица ‎је озбиљно угрозила Византијско царство.‎

Дела

Као један од истакнутих писаца своје епохе, Незамул-Мулк је написао чувено дело Сијасат-‎наме (Књига о владавини). Ово дело је на енглески 1960. године превео и приредио за ‎штампу Хуберт Дарке. Незамул-Мулк је сарађивао и са научницима попут Хајама у изради ‎џелали календара који је завршен 451. године по хиџри. Његовим налогом је основан и ‎Универзитет Незамија у Багдаду, на коме је предавао и чувени имам Мухамед ел-Газали. ‎Друге познате незамије основане су у Исфахану, Нејшабуру, Басри, Мосулу и Херату.‎

Титуле

У историјским књигама Незамул-Мулк се помиње по осам титула:‎

‎1. Велики министар, зато што се у целокупном селџучком царству није појавио ниједан ‎министар попут њега.‎

‎2. ВеликиХаџе, јер је подучавао Малик-шаха у време док је овај био принц.‎

3. Круна два височанства, односи се на положај министра током владавине два султана.‎

‎4. Истрајност вере, верска титула који су му дали верски учењаци његовог времена.‎

‎5. Поредак власти (Незамул-Мулк), титула којом га је ословљавала већина људи, по којој су у ‎каснијим периодима називани многи поверљиви министри у Ирану и Индији.‎

‎6. Атабег(отац, господар), титула коју му је доделио султан Малик-шах.‎

‎7. Задовољство Заповедника правоверних, титула коју му је дао халифа ал-Муктада ал-‎Бамарулах 475. године по хиџри.‎

‎8. Глава ислама.‎

Такође, на печату Незамул-Мулка исписано је на арапском: „Нека је слављен Бог на Његовим ‎благословима.“‎

Имовина

Алп Арсалан је Незамул-Мулку дао регију Тус. Он је уложио велике напоре у развој овог ‎подручја све док није доживело значајан просперитет, када су и његове баште служиле као ‎шеталиште султана и његове жене, Туркан-хатун. Незамул-Мулкови вртови у Тусу сматрају се ‎најлепшим у историји.‎

Три школска друга

У причи о тројици школских другова коју је Едвард Фицџералд ставио у увод енглеског ‎превода Хајамових рубаија, Фицџералд је довео у корелацију Хајама, Незамул-Мулка и ‎Хасана Сабаха. Међутим, на основу разлике у годинама, ова прича више личи на легенду, а ‎Хасан и Хајам би морали да живе дуже од 120 година. Осим тога, ниједан од Хајамових ‎савременика није споменуо овај догађај. Прича говори о томе да су ове три личности били ‎школски другови који су се заклели да ће, чим било који од њих задобије неки положај, ‎сместа притрчати у помоћ другима. Од тројице први је Незамул-Мулк постао министар ‎Селџучког царства. Одржао је своје обећање и пошто је Хајам био човек од науке и знања и ‎нису га занимали државни послови, одредио му је суму од десет хиљада динара годишње ‎како би могао да се посвети сакупљању знања и науци, а Хасану Сабаху је доделио висок ‎положај у државној власти. Међутим, недуго после тога, између Хасана Сабаха и Незамул-‎Мулка је дошло до несугласица, а потоњи је на крају успео да Хасана преваром понизи у ‎очима селџучког султана. Хасан се заклео да ће му се осветити и на крају је убио Незамул-‎Мулка. Ово је једна од легенди о Исмалитима која је колала на Истоку.‎

Гробница

Гробница Незамул-Мулка налази се у здању Дар ал-Батих у насељу Ахмадабад у Исфахану, у ‎улици званој Хаџе Незамул-Мулк. Ово мала и неукрашена грађевина је гробница из ‎селџучког периода у којој се налази десетак гробница селџучких принчева и племића. ‎Већина гробова има камење од изврсног мермера, а на гробу Незамул-Мулка налази се ‎прелеп мермерни камен украшеним цитатима из Кур’ана и другим изрекама. Познато је да су ‎на овом месту сахрањени Незамул-Мулк и султан Малик-шах. Иако је уписан у Листу ‎националних споменика Ирана под бројем 99, међу историјским споменицима Исфахана овај ‎споменик је заборављен.‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.