Махмуд Фаршчијан

241

Махмуд Фаршчијан, рођен 24. јануара 1930. у Исфахану, у Ирану, је светски познат мајстор ‎персијског сликарства и минијатуре. Фаршчијан је тренутно најистакнутији савремени ‎уметник у области минијатуре која је настала у древној Персији, а касније се проширила у ‎Кину и Турску и друге земље Блиског истока.‎

Живот

Махмуд Фаршчијан је у Исфахану, граду чувеном по иранској уметничкој традицији, почео да ‎проучава сликарство и вајарство. Током одрастања био је окружен многим архитектонским ‎ремек-делима која су изоштрила његов осећај за пропорцију, боју и облик. Љубав према ‎уметности усадио му је његов отац, трговац теписима и који је и сам био поклоник уметности. ‎Као млад показао је интересовање за уметност и неколико година је учио код великих ‎мајстора као што су Хаџи Мирза-Ага Емами и Иса Бахадори. Након што је дипломирао на ‎Академији ликовних уметности у Исфахану, Фаршчијан одлази у Европу где проучава дела ‎западних сликара. По повратку у Иран, почео је да ради у Националном институту за ликовне ‎уметности (који је касније постао Министарство за уметност и културу), а временом је ‎именован на место директора Одељења за националне уметности и професора на факултету ‎Техеранске школе лепих уметности. У том периоду свог живота, Фаршчијан је створио многа ‎од својих јединствених ремек-дела која убрзо постају предмет пажње и изван националних ‎граница. Мајстор Фаршчијан тренутно живи и ствара у Њу Џерзију, САД.‎

Стил

Фаршчијан је створио посебан сликарски стил и властиту школу сликања коју чини јединствен ‎спој класичног сликарства, поезије и модерне уметности. Његова платна зраче духовном ‎снагом, зрелом визијом, стваралачком енергијом и великом разноликошћу и свежином. Тај ‎стил краси изражен смисао за креативност и аутентични мотиви изведени глатким и ‎префињеним линијама и живописном, скоро бајковитом палетом боја. Своју уметност ‎мајстор Фаршчијан углавном црпи из дела великана персијске класичне поезије као што су ‎Хафиз, Руми, Фирдуси и Хајам, затим библијских и куранских прича и исламског мистицизма. ‎Гностичке визије продубљене снагом његове изузетне маште чине његова дела ‎јединственим. Његова платна приказују различита људска осећања и стања које се ‎манифестују на ефектан начин. ‎

Дела

Захваљујући вери у Створитеља, вољи и жељи за радом и стварањем, Фаршчијан је насликао ‎многа непролазна дела. Неки од најзначајнијих радова из његовог богатог опуса су ‎реминисценције на догађаје из ране историје ислама и монотеистичке традиције. ‎

Вече ашуре

Можда најпознатије Фаршчијаново дело, бар у иранским оквирима, је приказ трагедије на ‎Карбали под називом “Вече ашуре”. Ашура, односно десети дан месеца мухарема, је дан ‎страдања потомства Божијег посланика у Боју на Карбали 680. године у којем је Послаников ‎унук, имам Хусеин, заједно са својим најближим, достигао мучеништво. Платно које је и ‎својеврсно одавање почасти жртви имама Хусеина и његових пратилаца, фокусира се на ‎неправду учињену женским члановима његове породице, жени, сестри и ћеркама и ‎представља израз најдубље туге. Само име слике “Вече ашуре” директно упућује на тренутак ‎у времену који је сликар хтео да овековечи: вече након битке на Карбали. Ова слика је, ‎заправо, нарација у којој се без директне упуте у прошле догађаје приказују последице. ‎Жене и девојчице плачу покрај ратног коња који се вратио из битке без коњаника. У центру ‎слике се налази сестра имама Хусеина, Зејнаб, наслоњена на коња са пребаченом руком ‎преко њега и држи се за седло. Друга женска фигура седи на земљи и грли му њушку док је на ‎њено раме ослоњено дете. Поред коња је још двоје деце, једно му је обргрлило ногу, а ‎друго врат. Мало даље од коња налазе се још две жене које су спустиле главе једна другој у ‎крило и леже на земљи и плачу. Тела жена су повијена услед терета и патње због губитка ‎имама Хусеина и његових следбеника. Повијена фигура може се уочити и у телу коња као и ‎израз туге у његовом погледу. Рашчупана грива, полузатворене очи и ране од стрела указују ‎на велики умор и бол који животиња осећа. Као да му је предодређено да стоји ту како би се ‎жене и деца ослонила на његово тело и да затим умре на ногама. ‎

У позадини слике је шатор. Застор који је окачен на улазу делом је у измаглици, а делом ‎осликан нежним и пригушеним линијама. Застор носи симболику материјалног и духовног ‎елемента. Чворови на канапима од шатора, изражени клинови пободени у земљу, уздижуће ‎линије шатора у горњем углу слике, као и делови шатора који нису видљиви, наговештавају ‎небеско путовање.

Иако је сликар склонио засторе и одвео нас у шатор, он не дозвољава ни себи и нама да јасно ‎видимо тужна и сузама покривена лица оних који су унутра, и због тога је између посматрача ‎и актера слике направљено растојање. Међутим, основни разлог неприказивања овог светог ‎чина (плакања због неправде учињене имаму Хусеину) јесте да подсети посматраче на ‎светост тог тренутка и потпуно одсуство претварања у жалости, што, заправо, представља чин ‎обожавања.‎

Он долази

Дело “Он долази” је предесхатолошка визија доласка очекиваног и обећаног спаситеља, ‎имама Махдија, из потомства Божијег посланика Мухамеда. Предање казује о имаму Махдију ‎као обећаном месији који се тренутно налази у стању велике, вишевековне скривености и ‎појавиће се на крају времена да на земљу донесе правду. У доминантно плавом озрачју виде ‎се само стопала фигуре и крајеви хаљине која се лелуја и као да је спремна да закорачи. Ова ‎кретња наговештава скори и очекивани долазак спаситеља, као да је почетни корак већ ‎направљен, док су горњи део фигуре и њена глава скривени и не виде се. Танка, скоро ‎прозирна граница између контура фигуре и њеног појавног дела, указује на скори излазак ‎месије из домена духовног у физички свет.‎

Заштитник газеле

Заштитник газеле, како је назван овај рад, је у ствари титула имама Резе, осмог шиитског ‎духовног вође, који је на платну насликан у аури светлости. Постоји предање које каже да је ‎имам Реза заштитио газелу од ловца, којем је, наводно, гарантовао да ће му се газела вратити ‎када подоји младе. Такође, у неким изворима помињу се извештаји о газели која проналази ‎уточиште у светилишту имама Резе у Машхаду. Платно се чува у Музеју мајстора Фаршчијана ‎и сматра се једним од његових најистакнутијих радова. Фаршчијан је 2010. године представио ‎дело “Заштитник газеле 2” који је наставак првобитног рада. На њему је приказано неколико ‎газела које су у страху од ловца пронашле уточиште у крилу имама Резе. Дирнут овим ‎несвакидашњим и узвишеним призором, ловац је поломио свој лук и одустао од лова.‎

Шамс и Руми

За платно које је назвао “Шамс и Руми”, Фаршчијан је пронашао инспирацију у једној од ‎Румијевих песама. Аутор каже да је у његовој изради настојао да употреби посебне боје које ‎би на најбољи начин приказале снагу духовног и мистичког привлачења Румија од стране ‎његовог учитеља, Шамса. Он је овде представљен као центар Румијевог универзума око којег ‎се Руми окреће у духовном заносу. Шамсова глава подсећа на сунце и прелива се на читав ‎космос. Руми је на земљи, док пружа руку Шамсу као заштитнику и учитељу. Платно је ‎настало као реакција на различите покушаје присвајања Румија од стране неких народа.‎

Платно је представљено 2. августа 2007. године у Фаршчијановом уметничком и културном ‎комплексу у Исфахану.‎

Пети дан стварања

По предању, пети дан стварања је дан када су створене животиње. Фаршчијан је на овом ‎платну приказао стварне и имагинарне врсте птица и риба како лете и окрећу се у вртлогу ‎стварања. ‎

Дизајнирање зариха

Мајстору Фаршчијану је 2004. године указана велика част тиме што је одабран да дизајнира ‎два зариха, решеткасте ограде изнад гробница у светилиштима шиитских имама. Он је ‎дизајнирао и израдио орнаметалну металну конструкцију у светилишту имама Резе у ‎Машхаду која је постављена 2004. године. Читав пројекат трајао је седам година. Такође, ‎‎2007. године је дизајнирао зарих у светилишту трећег шиитског имама, Хусеина, у Карбали, ‎Ирак.‎

Међународна репутација ‎

Фаршчијан је имао пресудну улогу у представљању иранске уметности на међународној ‎уметничкој сцени. Између 1948. и 1994. године одржао је 54 самосталне и учествовао на 83 ‎групне изложбе и за своја изванредна уметничка достигнућа стекао је признања широм света. ‎Његова дела су заступљена у неколико великих музеја и колекција широм света и излагана су ‎у Алжиру, Фиренци, Минхену, Солт Лејк Ситију, Пекингу, Карачију, Њујорку, Шангају, Чикагу, ‎Кијеву, Паризу, Истанбулу, Лахору, Равалпиндију, Бечу, Исфахану, Милану, Риму и ‎Вашингтону.‎

Самосталне изложбе:

‎‎1984 – Галерија Фоксворт, Њујорк ‎
‎1981 – Музеј савремене уметности, Техеран
‎1978 – Галерија ликовних уметности, Техеран
‎1976 – Музеј науке и индустрије, Чикаго
‎1976 – Универзитет Јуте, Солт Лејк Сити ‎
‎1976, 1970 – Институт за Блиски исток, Вашингтон
‎1976, 1970 – Галерија Рима, Њујорк
‎1975, 1972 – Иранско-америчко друштво, Техеран
‎1974, 1966 – Археолошки музеј Ирана, Техеран
‎1973 – Музеј Лахор, Лахор
‎1973 – Национални савет за уметност, Карачи
‎1973 – Институт за уметност, Равалпинди
‎1972 – Галерија Кир, Париз
‎1968 – Музеј лепих уметности, Алжир
‎1965, 1964 – Техерански универзитет, Техеран
‎1964 – Дворана културе, Техеран ‎
‎1963 – Галерија лепих уметности Европа, Беч
‎1963, 1959 – Галерија Кунст Милер, Минхен ‎
‎1962 – Палата Барберини, Рим
‎1962 – Галерија Лирикал, Милано
‎1960 – Музеј Голестан Палата, Техеран
‎1956 – Институт за уметност, Истанбул
‎1954 – Музеј Чехел сотун палата, Исфахан ‎
‎1949, 1948 – Иранско-британски институт за културу, Исфахан

Високи савет за културу и уметност Ирана доделио му је докторат највишег уметничког ‎степена у иранском сликарству и исламској уметности. Позван је да говори и излаже на ‎бројним универзитетима и уметничким институтима. О његовим делима објављене су бројне ‎публикације и чланци. ‎

Награде:

‎2001 – GODIVA Chocolates 75th Anniversary, САД
‎2001 – Who’s Who in the 21st Century, Кембриџ, Енглеска
‎2000 – Outstanding intellectuals of the 21st Century, Кембриџ, Енглеска
‎1995 – Gold Medal, Highest Honor
‎1987 – Golden Palm of Europe
‎1985 – Oscar D’Italia, gold statuette
‎1984 – Vessillo Europa Delle Arte, gold statuette, Италија
‎1983 – Diploma Accadenu’co D’Europa, L’Accademia D’Europa, Италија
‎1983 – Diploma Maestro Di Pittura, II Seminario d’Arte Moderna, Италија
‎1982 – Diploma Di Merito, Universita Delle Arti, Италија
‎1980 – Accademia Italia delle Arti e del Lavoro, gold medal
‎1973 – Ministry of Culture and Art, 1st prize in art, Иран
‎1958 – International Art Festival, gold medal, Белгија
‎1952 – Military Art, gold medal, Иран

Под покровитељством потпредседника Одсека за животну средину при Унеску, др Ебтекара, ‎‎28. септембра 2014. године организована је конференција о делима реномираног иранског ‎сликара Махмуда Фаршчијана и утицају која она имају на животну средину. Унеско је објавио ‎две књиге о делима Фаршчијана.‎

Фаршчијан у Србији и Црној Гори

Фаршчијан је уступио своје минијатуре за илустрацију песничке збирке “Диван” која је ‎објављена 2015. године у издаваштву Културног центра Амбасаде ИР Иран у Београду, заједно ‎са пропратним писмом исписаним префињеном калиграфијом које је објављено на крају ‎књиге поред белешке о аутору минијатура. Ово капитално дело персијске класичне поезије ‎представљено је 19. фебруара 2016. године у Народној библиотеци Србије.‎

На манифестацији “Дани иранске културе у Црној Гори” одржаној од 1. до 7. новембра 2017. ‎године у организацији Културног центра Амбасаде ИР Иран у Београду и Културно-‎информативног центра “Будо Томовић”, приказане су репродукције слика најистакнутијег ‎савременог иранског минијатуристе Махмуда Фаршчијана.‎

Музеј мајстора Махмуда Фаршчијана

Захваљујући великом уметничком доприносу, у Фаршчијанову част 2001. године је у палати ‎Са’д Абад у Техерану отворен “Музеј мајстора Фаршчијана” у коме су у неколико галерија ‎изложени његови рани и савремени радови. Поред студената уметности који имају прилику ‎да виде и изучавају дела овог великог уметника, у музеј долазе туристи из целог света где из ‎прве руке могу да уживају у делима великог мајстора иранске минијатуре.‎

 

Литература

1) https://publicaciones.unirioja.es/catalogo/online/interarts/pdf/02_Jamali.pdf Colouring the ‎Words: Reproduction of Persian Literature Trough the Art of Iranian miniature, Leyli Jamali, Islamic ‎Azad University-Tabriz branch
2) http://sspp.iranjournals.ir/article_13800_19b314d2b0724890c046b88e384f0875.pdf ‎جايگاه‎ ‎مفاخر‎ ‎هنري‎ ‎در‎ ‎عصر‎ ‎جهاني‎ ‎شدن‎ ‎استاد‎ ‎محمود‎ ‎فرشچيا‎ Amir Rezai Nabard, Faslname-i motale’at rahbardi đahani šodan, ‎sal-e šišom, šomare-i 15, bahar 1394 ‎
3) http://www.visualartsjournal.ir/ufiles/ENP2N2.pdf A Introduction to Mahmoud Farshchian’s Style ‎and Works, Amir Rezaeinabard, Comparative & Analytical Study of Islamic Art, Tehran University
Mahmoud Farshchian, NYU Press (June 1, 1992), ISBN 978-0814726129‎
4) Selected Paintings Of Mahmoud Farshchian, Negarestan Collection Hardcover, Negar Books (2005), ‎ISBN 978-9645520654‎
5) Collected Paintings by Mahmoud Farshchian, „Asar-e Ostad Mahmoud Farshchian“, Bilingual Edition ‎English-Persian, Gooya Publications; 1st edition (2013), ISBN 978-9647610568‎
6) Хаџе Шемсудин Мухамед Хафиз Ширази, ДИВАН, (2015); препев на српски језик са ‎оригиналом на персијском језику, препев бошњачког превода са персијског језика проф. др ‎Бећира Џаке, Слободан Блажов Ђуровић, минијатуре: Махмуд Фаршчијан, Културни центар ‎ИР Иран у Београду, ISBN 978-86-7356-038-0‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.