Каспијска, односно Хирканијска шума, други највећи природни резерват у Ирану уврштена је на листу Светске баштине на 43 седници комисије Организације УНЕСКО одржаној у гарду Бакуу у Азербејџану од 30. јуна до 10. јула 2019. године. Предлог за уписивање ове шуме на листу Светске баштине разматран је и одобрен 4. јула.
Седници су присуствовали делегати из 180 земаља, а Иран је представљао Мохамад-Хасан Талебиан, заменик директора Организације за културну баштину, рукотворине и туризам Ирана. Он је поводом овог важног догађаја изјавио: „Глобално признање и регистрација овог подручја још једна је почасна титула за Исламску Републику Иран и за њено културно наслеђе. Каспијска шума протеже се кроз пет иранских покрајина – Семнан, Голестан, Гилан, Мазандаран и Северни Хорасан, те ће њено стављање на листу Светске баштине учинити да ових пет покрајина постану важно глобално туристичко одредиште.“
Иран је иначе на листи Светске баштине до сада имао 23 локалитета, од чега 22 историјска и један резерват природе – пустињу Лут. Каспијска шума је 24. локалитет Ирана на листи Светске баштине.
Карактеристике Каспијске шуме
Каспијска, односно Хирканијска шума чини јединствени шумовити масив који се протеже 850 км дуж јужне обале Каспијског мора. Историја ових широколиснатих шума датира из доба од пре 25 до 50 милиона година, када су покривале већи део овог умереног северног региона. Ове древне шумске области повукле су се током Плеистоценске епохе (леденог доба), а затим су се поново прошириле како је клима постајала блажа. Биодиверзитет флоре ових шума је изузетан: 44% васкуларних биљака познатих у Ирану налазе се у Хирканској регији, која покрива само 7% земље. До данас је забележено 296 врста птица, од којих је 180 типичних за широколиснате умерене шуме, и 58 врста сисара, укључујући и култног персијског леопарда (Panthera pardus tulliana), дивље козе, медведе, црвеног каспијског јелена и многе друге. У њој расте 150 врста биљака од којих су најбројније пароције (Parrotia persica) и шимшири (Buxus). Ту је и 80 врста дрвећа и 50 врста жбуња, од којих многе спадају у ендемичне врсте.
Каспијска шума обухвата 15 локалитета односно националних паркова: Северни Голестан, Јужни Голестан, Источни Абр, Западни Абр, Ђахан Наме, Була, Алиместан, Источни Ваз, Западни Ваз, Коџур, Чахар-баг, Хошк-е Даран, Сијахруд-е-Рудбар, Гаст Рудхан и Лисар.
Мапу локалитета можете погледати овде (веб-страница Организације УНЕСКО посвећена Каспијској шуми).
Мапу свих локалитета Ирана уписаних на листу Светске баштине УНЕСКО можете погледати овде (веб-страница Организације УНЕСКО са интерактивним мапама).