Каспијска шума уврштена на листу УНЕСКО Светске баштине

106

Каспијска, односно Хирканијска шума, други највећи природни резерват у Ирану уврштена је на ‎листу Светске баштине на 43 седници комисије Организације УНЕСКО одржаној у гарду Бакуу у ‎Азербејџану од 30. јуна до 10. јула 2019. године. Предлог за уписивање ове шуме на листу ‎Светске баштине разматран је и одобрен 4. јула.‎

Седници су присуствовали делегати из 180 земаља, а Иран је представљао Мохамад-Хасан ‎Талебиан, заменик директора Организације за културну ‎баштину, рукотворине и туризам Ирана. ‎Он је поводом овог важног догађаја изјавио: „Глобално признање и регистрација овог подручја ‎још једна је почасна титула за Исламску Републику Иран и за њено културно наслеђе. Каспијска ‎шума протеже се кроз пет иранских покрајина – Семнан, Голестан, Гилан, Мазандаран и Северни ‎Хорасан, те ће њено стављање на листу Светске баштине учинити да ових пет покрајина постану ‎важно глобално туристичко одредиште.“‎

Иран је иначе на листи Светске баштине до сада имао 23 локалитета, од чега 22 историјска и ‎један резерват природе – пустињу Лут. Каспијска шума је 24. локалитет Ирана на листи Светске ‎баштине.‎

Карактеристике Каспијске шуме

Каспијска, односно Хирканијска шума чини јединствени шумовити масив који се протеже 850 км ‎дуж јужне обале Каспијског мора. Историја ових широколиснатих шума датира из доба од пре 25 ‎до 50 милиона година, када су покривале већи део овог умереног северног региона. Ове древне ‎шумске области повукле су се током Плеистоценске епохе (леденог доба), а затим су се поново ‎прошириле како је клима постајала блажа. Биодиверзитет флоре ових шума је изузетан: 44% ‎васкуларних биљака познатих у Ирану налазе се у Хирканској регији, која покрива само 7% ‎земље. До данас је забележено 296 врста птица, од којих је 180 типичних за широколиснате ‎умерене шуме, и 58 врста сисара, укључујући и култног персијског леопарда (Panthera pardus ‎tulliana), дивље козе, медведе, црвеног каспијског јелена и многе друге. У њој расте 150 врста ‎биљака од којих су најбројније пароције (Parrotia persica) и шимшири (Buxus). Ту је и 80 врста ‎дрвећа и 50 врста жбуња, од којих многе спадају у ендемичне врсте. ‎

Каспијска шума обухвата 15 локалитета односно националних паркова: Северни Голестан, Јужни ‎Голестан, Источни Абр, Западни Абр, Ђахан Наме, Була, Алиместан, Источни Ваз, Западни Ваз, ‎Коџур, Чахар-баг, Хошк-е Даран, Сијахруд-е-Рудбар, Гаст Рудхан и Лисар.‎

Мапу локалитета можете погледати овде (веб-страница Организације УНЕСКО посвећена ‎Каспијској шуми).‎

Мапу свих локалитета Ирана уписаних на листу Светске баштине УНЕСКО можете погледати овде ‎‎(веб-страница Организације УНЕСКО са интерактивним мапама).‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.