Са свечаног отварања изложбе „Културно наслеђе Ирана“ у Народном музеју

146

Изложба „Културно наслеђе Ирана – калиграфија, илуминација, калиграфско сликарство“ свечано је отворена у уторак, 2. априла у Народном музеју Србије, уз пратећу трибину. Изложбу је организовао Културни центар Исламске Републике Иран у Србији, у сарадњи са Народним музејом Београда, а свечаном отварању је присуствовало више од стотину посетилаца заинтересованих за иранску културу и уметност. На трибини су говорили директорка Народног музеја Србије мр Бојана Борић-Брешковић, амбасадор Исламске Републике Иран г. Рашид Хасанпур, саветник за културу Амбасаде г. Амир Пурпезешк, мајстор калиграфије др Хади Гасеми, др Бентолхода Хашеми Халиловић, иранска уметница интарзије која живи у Србији и мр Виолета Димитрић, књижевница и новинарка.

На отварању семинара и изложбе иранске културне баштине, директорка Народног музеја Србије мр Бојана Борић-Брешковић рекла је: „Народни музеј Србије има велико задовољство и част да, негујући важност међународних односа и успешну сарадњу са Културним центром Амбасаде Исламске Републике Иран, допринесе бољем упознавању наше земље са иранском историјом, културом и уметношћу, које су у оквиру изложбе коју отварамо, садржане и уткане у драгоцени и јединствени спој писаног и визуелног аспекта калиграфије.“

Амбасадор Исламске Републике Иран у Србији г. Хасанпур у свом обраћању је истакао: „Исламска Република Иран, која се сматра ризницом великог културног и уметничког блага и има јединствене уметничке чари, успела је да повећа своје присуство у Србији на различитим уметничким пољима, укључујући калиграфију и илуминацију.“

Осврћући се на данашње светске прилике, Хасанпур је рекао: „Одговоран и посвећен уметник је неко ко користи уметност против рата и злочина у Гази и показује бруталност Израела с једне стране и угњетавања палестинског народа, посебно Газе, с друге стране, и својим делом скреће пажњу јавности и света. Израелски ционистички режим у Гази довео је безумље и анти-уметност до врхунца и прекршио најочигледније принципе и стандарде прихваћене у свету на најекстремнији начин. Терористички напад овог режима на зграду конзулата амбасаде Исламске Републике Иран, који се сматра грубим кршењем националног суверенитета Сирије, Повеље Уједињених нација и Бечке дипломатске конвенције, још један је недвосмислен доказ у прилог овој чињеници.“

Саветник за културу Амбасаде Ирана г. Пурпезешк је у свом говору навео да је културна баштина разноврсна и обимна збирка реликвија прошлости, а иранска култура и цивилизација је имала и има тако запањујућу моћ да су освајачи као што су Грци и Монголи, који су Иран учинили својим освајачким циљем, на крају и сами пали под утицај иранске културе и сами су се иранизирали. Он је навео да је сврха одржавања изложбе иранске културне баштине да се што више српских ентузијаста упозна са што више аспеката иранске културе и уметности, и да се продуби разумевање и пријатељство, и повезаност две земље кроз богату културу и уметност.

Др Бентолхода Хашеми Халиловић, докторанд књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду и уметница илуминације говорила је о употреби позлате и калиграфије у иранској и исламској уметности и архитектури, као и о тајни значења и метафизичким кодовима записа који се могу срести у архитектури џамија, школа и светих места широм исламског Ирана.

Др Хади Гасеми, истакнути мајстор калиграфије у Ирану, говорио је о самој суштини калиграфије, истакавши: „Калиграфија значи лепо писање или писање са стварању лепоте. Јер лепота је одувек била наглашена у исламакој вери. По предањима, постоји и хадис (изрека) „Бог је леп и воли лепоту“, а у древној историји наше земље њене границе биле су уклесане на каменим натписима. Поносна историја иранске уметности показије да је она увек била прогресивна, креативна, хуманитарна и боговерна уметност. Иранска уметност је одувек имала жељу за бољом будућношћу и добронамерне жеље за свет. Верујем да се многе недаће и предрасуде у савременом свету могу ублажити културном и уметничком дипломатијом.“

Мр Виолета Димитрић, књижевница, новинарка и чланица Удружења књижевника Србије је у свом обраћању рекла: „Култура је кључна карика и мост између народа. Постоји много сличности између традиционалног и обичајног културног наслеђа Србије и Ирана. Део тог културног наслеђа који игра важну улогу је и калиграфија кроз коју можемо боље да разумемо једни друге. Из тог разлога сам своју песничку књигу под називом „Сенке љубави“ написала средњовековном српском ћириличном калиграфијом, како би читаоци са њом имали интимнији однос и лакше је разумели. А ово је једна од ствари које су свету данас потребне да кроз нашу уметност одржимо љубав, разумевање и толеранцију међу нама и у људским друштвима.“

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.