Дан Фердосија и очувања персијског језика у Српској књижевној задрузи

96

У четвртак 16. маја у просторијама Српске књижевне задруге на редовном састанку новинара ‎културних редакција са ауторима и сарадницима Српске књижевне задруге, а у сарадњи ове ‎водеће литерарне институције и Културног центра амбасаде И. Р. Ирана у Београду, одржан је ‎специјални програм посвећен 15. мају који се обележава као Дан Фердосија и Дан очувања ‎персијског језика. Поред чланова Српске књижевне задруге програму су присуствовали ‎професори и студенти Београдског универзитета, и истакнути српски писци. О значају Фердосија ‎као једног од највећих песника света и његовом спеву „Шахнаме“ говорили су професор ‎оријенталистике на Београдском универзитету др Дарко Танасковић и Махди Ширази, директор ‎Културног центра Ирана у Београду.‎

На почетку програма добродошлицу присутнима пожелео је главни уредник и в. д. управник ‎Српске књижевне задруге Драган Лакићевић. Он је изразио задовољство што се један овакав ‎програм одржава у овој институцији и захвалио Културном центру Ирана на сарадњи. ‎

Потом је директор Културног центра Ирана Махди Ширази говорио о позицији и значају ‎Фердосија у персијској књижевности, и о карактеристикама спева „Шахнаме“, истичући: „Пре ‎више од хиљаду година, у време када су Иран нападала и разарала многа освајачка племена, ‎Фердоси је својим спевом „Шахнаме“ оживљавао и од заборава чувао древне митове и легенде ‎старе Персије. Он је својим делом ојачао наше везе с прошлошћу и повезао преисламски и пост-‎исламски Иран. Да њега није било, и ми би смо можда, као и многе друге етничке групе, ‎изгубили свој национални идентитет и заборавили своју културу.“ Ширази је даље говорио о ‎позицији епа „Шахнаме“ у иранској књижевности, као и о књижевним карактеристикама овог ‎дела, и додао: „Садржај Фердосијеве „Шахнаме“ можемо сврстати у три категорије: митску, ‎епску и историјску. Но, све у свему, „Шахнаме“ јесте епски спев који се фокусира на митолошку и ‎легендарну тематику. Приповедање је базирано на вечитом сукобу добра и зла, односно ‎мудрости и похлепе, а Фердоси својим језичким умећем и вештом карактеризацијом јунака ‎појединачних прича и приповести читаоцу преноси вредне етичке поруке.“‎

У наставку програма проф. др Дарко Танасковић најпре се осврнуо на историју културних веза ‎између Србије и Ирана, рекавши да је Иран земља која изузетно цени и вреднује културу, и ‎посвећена је ширењу исте. Он је истакао да је током претходних деценија Иран успео да ‎оствари посебне културне везе посматрајући културу других земаља као вредно културно и ‎уметничко благо, и додао да је Културни центар Ирана од свог оснивања 1990. године па до ‎данас постигао успех, чему сведочи и данашњи програм.‎

Др Танасковић је даље говорио о позицији дела „Шахнаме“ међу класицима светске ‎књижевности, истакавши да је међу свим делима која се изучавају у оквиру оријенталних студија ‎Фердосијево дело „Шахнаме“ недвосмислено најзначајније, јер и по начину на који обрађује ‎древне легенде, и по форми и језику којим је писано представља јединствено дело без премца у ‎светској књижевности. Многи други велики светски класици су га изучавали, а међу њима је ‎најпознатији Гете, који иако претежно надахнут Хафизом, у свом делу „Западно-источни диван“ ‎значајно место посвећује и Фердосију. Др Танасковић је нагласио да у Гетеово време није било ‎доброг превода „Шахнаме“ на немачки језик, те изразио мишљење да би Гете вероватно више ‎пажње посветио Фердосију него Хафизу да је имао прилику да чита бољи превод његовог дела. ‎Након што се појавио превод приче о Рустему и Сухрабу проф. Фехима Барјактаревића, светски ‎признати оријенталиста и члан руске Академије наука Игнатиј Јулијанович Крачковски оценио га ‎је као најбољи превод из „Шахнаме“ на свим словенским језицима. Сходно својој традицији да у ‎сваком колу објави по једно велико дело светске књижевности, Српска књижевна задруга је већ ‎‎1928. године објавила Барјактаревићев превод. Он је на крају додао да оно што раде Српска ‎књижевна задруга и Културни центар Ирана представља праву мисију у култури, где култура ‎постаје и даје јој се могућност да буде оно што јесте, а то је најбоља политика међу људима у ‎платоновском значењу културе. ‎

На крају програма свечано је представљено ново издање Фердосијевог „Рустама и Сухраба“ у ‎преводу Фехима Барјактаревића, а у издању Српске књижевне задруге, у сарадњи са ‎Министарством културе Републике Србије и Културним центром амбасаде Ирана у Београду.‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.