fbpx

Дан Кудса

51

Дан Кудса (дан Јерусалима; Кудс је арапско име за Јерусалим), званично назван Међународни дан Кудса (перс. روز جهانی قدس), је годишњи догађај који се одржава последњег петка месеца рамазана који је иницирала Исламска Република Иран 1979. године како би изразила подршку Палестинцима и супротставила се ционизму и Израелу.

Дан Кудса се такође одржава у неколико других земаља, углавном у арапском и муслиманском свету, са протестима против израелске окупације Источног Јерусалима. Митинзи се одржавају у разним градовима од стране муслиманске и немуслиманске заједнице широм света.

 

Историја

Након што је 1979. године започео нови израелски напад на југ Либана, имам Хомеини је 7. августа исте године прогласио последњи петак светог месеца рамазана за Дан Кудса, односно за дан у којем ће се муслимани широм света ујединити у знак солидарности против Израела и подржати Палестинце. Хомеини је прогласио „ослобађање“ Јерусалима за верску дужност свих муслимана. Тог дана је изјавио:

У име Бога Милостивог, Самилосног

Дуги низ година упозоравао сам на опасност од Израела узурпатора, који је ових дана појачао своје бруталне нападе на палестинску браћу и сестре, посебно у јужном Либану, где у намери да уништи палестинске борце стално бомбардује њихове куће и домове.

Позивам муслимане света и исламске државе да се уједине како би одрезали руке овог узурпатора и његових присталица, и позивам све муслимане света да последњи петак светог месеца рамазана – који је један од дана одређивања судбине и који може да одреди судбину палестинског народа – изаберу за „Дан Кудса“ и да овом церемонијом искажу своју подршку легитимним правима муслиманског народа. Молим Свемогућег Бога за победу муслимана над неверницима.

У Ирану се овај догађај обележава приказивањем слика и постера Јерусалима, тематским говорима, уметничким изложбама које обрађују то питање. Кључна манифестација обухвата масовне маршеве и скупове. У Либану, организација Хезболах обележава ову прилику војном парадом која се организује последње недеље месеца рамазана. Дан Кудса се, такође, обележава у свим муслиманским и арапским земљама. Током Прве интифаде у јануару 1988., Јерусалимски комитет Организације исламске конференције одлучио је да се Дан Кудса обележава на јавним догађајима широм арапског света. У земљама са значајном шиитском популацијом, посебно у Либану где обележавање ове манифестације организује Хезболах, манифестације које се одржавају овог дана су у значајној мери посећене. Он се, такође, одржава у Ираку, палестинском појасу Газе и Сирији. Хамас и Исламски покрет џихада у Палестини подржавају Дан Кудса и одржавају церемоније. Изван Блиског Истока и ширег арапског света, протести Дана Кудса одржани су у Великој Британији, Немачкој, Канади, Шведској, Француској, Сједињеним Државама, као и неким претежно муслиманским земљама у источној Азији.

Од 1989. у Јордану се ова манифестација одржава организовањем академских конференција, чије се место од универзитета до универзитета разликује сваке године.

 

Дан Кудса у говорима имама Хомеинија

Дан Кудса је глобални дан. Он није посвећен само Кудсу. То је дан када се потлачени супротстављају моћницима. Дан суочења нација које су биле под притиском америчког и неамеричког угњетавања наспрам суперсила. Дан је када се потлачени мора опремити против арогантног и арогантни мора бити сахрањен. То ће бити дан између лицемера и оних који су предани. Дан Кудса је дан када се мора одредити судбина потлачених нација, потлачене нације морају прогласити своје постојање против арогантних.

Дан Кудса је исламски дан и представља исламску јавну мобилизацију. Ја се надам да ће то бити увод у [формирање] партије потлачених широм света.

Дан Кудса је дана када морамо упозорити све суперсиле да ислам више неће никада неће бити под вашом контролом кроз ваша рђаве поступке . Дан Кудса је дан живота ислама.

 

Дан Кудса у говорима ајатолаха Хаменеија

Дан Кудса је један од најистакнутијих успомена великог имама Хомеинија и Божјом милошћу и упутством велики и будни народ Ирана ће се уједињен подићи заставу подршке за потлачени народ Палестине, предводећи народе у свету које се боре против тлачења.

Захваљујући исламском буђењу, свет ислама је данас више него икада осетљивији и мотивисанији у вези са палестинским питањем, и да је у време окупације Палестине 1948. године постојао исти овакав ниво освешћења, земљу никада не би окупирала Ционисти.

 

Дан Кудса у говорима других

Извод из говора Сејида Хасана Насролаха, генералног секретара либанског Хезболаха, одржан на дан Кудса 2013. године у Бејруту: Приоритет мора бити наглашавање конфронтације са ционистичким непријатељем и да је тако било од почетка, не бисмо данас дошли до ове тачке … Да су Арапи потрошили петину буџета за палестинску ствар, а коју су потрошили на рат против Ирана и шиитске фобије, она би већ била слободна.

 

Амерички мировни план („Споразума столећа”)

Споразум столећа, или Трампов мировни план, је мировни предлог између Израела и Палестине за решење палестинско-израелског сукоба који је предложио председник Доналд Трамп. Пројекат је покренуо Џаред Кушнер, старији амерички саветник. Различите новинске агенције описале су план као „споразум столећа”, мада нема доказа да су то име користили председник Доналд Трамп или његова администрација. Према плану, Израел ће пристати на формирање независне палестинске државе у замену за добијање већих овлашћења, од оних раније, према Палестинској ослободилачкој организацији и што стоји у резолуцији Савета безбедности, као и припајање делова окупираних територија.

Махмуд Абас, председник Палестине, и многи палестински и други званичници жестоко су се успротивили том плану. Према спекулацијама листа „Israel Hayom” који је близак Бенјамину Нетанјахуу, уколико Држава Палестина не прихвати Трампов план, Сједињене Државе ће вероватно блокирати неки вид помоћи Палестинцима.

Планирано је да се оконча више од 70 година палестинско-израелског сукоба. Према плану, остали делови Палестине, укључујући половину Западне обале и део Источног Јерусалима који према међународној заједници припадају Држави Палестини, биће уступљени Израелу, а Израел ће заузврат пристати да формира независну палестинску државу на другој половини Западне обале и целом појасу Газе и неколико четврти у Источном Јерусалиму. Према плану, главни град Палестине уместо Јерусалима биће град Абу Дис. Палестинци се, такође, морају одрећи права на повратак у своју домовину које је признато Резолуцијом бр. 194 Савета безбедности.

 

Детаљи „Споразума столећа”

Области, села и арапска насеља у којима већински живе Палестинци, биће предати Држави Палестини, а биће обезбеђен и један пролаз за Палестинце да путују до џамије Ал Акса. „Споразум столећа”, такође, нуди предлоге за окончање стања палестинских избеглица и израелско насељавање.

План износи предлог за формирање палестинске државе на приближно половини Западне обале, целог појаса Газе и неких области Јерусалима, укључујући Бејт Ханину, Шу’афат, Рас Хамис и Кафр ‘Акаб. Поред тога, стари град и околна насеља, као што су Силван, Шејх Џаррах и Џабал ал-Зејтун, остају Израелу.

Према спекулацијама објављеним у израелским медијима, новој Држави Палестини је забрањено да има војску.

 

Реакција палестинске стране

Политички биро Хамаса каже: „Ми се снажно противимо такозваном „Споразуму столећа” и наглашавамо потребу да се протести наставе све док се не постигну њихови циљеви. Легитимно је право наше нације да настави све врсте дозвољене борбе до уништења окупатора и да постигнемо своје зацртане националне циљеве. Оштро осуђујемо било какве званичне или незваничне арапске или домаће напоре који би водили ка нормализацији односа с Израелом”.

Шејх Акрам Сабри, проповедник џамије Ал Акса, упозорио је током беседе на молитви петком, на амерички план за Палестину назван „Споразумом столећа” и на споразум неких арапских режима и исламских земаља са овим планом: „Они који прате политичке коментаре о „Споразуму столећа” увиђају његову опасност. Међу тим опасностима је и брисање града Кудса (Јерусалим) из било каквих будућих преговора. Право на повратак је законско право и ни на који начин га нећемо изоставити. Јерусалим ће бити главни град Палестине и у вези са тим неће бити никакве алтернативе.”

 

Међународне реакције

Иран, Пакистан и неке арапске земље, попут Јордана и Египта, изразиле су противљење плану. Врховни вођа Ирана Сејид Али Хаменеи се осврнуо на план који је описао као злокобну и злобну политику Сједињених Држава у вези са Палестином, и написао да се тај споразум никада неће остварити. Он је врло експлицитно изразио противљење Исламске Републике Иран „Споразуму столећа” и он тај план сматра издајничким који се неће реализовати. „Питање обележавања Дана Кудса ове године важније је од било које друге године. Наравно, палестинско питање је основно питање и не односи се само на исламске државе; палестинско питање је људско питање; људска савест је присиљена да реагује на оно што се десило палестинском народу, и није само исламско питање. Наравно, оно је важније за муслимане, има више приоритета, а поред људског аспекта, има и верске аспекте, али то је у основи људско питање. Дакле, протестне шетње које се одржавају на Дан Кудса, у знак одбране Палестине кроз присуство људи увек су важне”. „Овогодишње протестне шетње на Дан Кудса важније су због тих издајничких поступака које неки амерички следбеници спроводе у региону како би се ангажовали у „Споразуму столећа” који се сигурно неће никада остварити, а Сједињене Државе и њихови савезници сигурно неће успети у томе. Разлика између њих и оних раније је у томе што они сада изричито говоре да желе да поништимо и уклонимо палестинско питање што, наравно, неће моћи да то ураде и доживеће неуспех”.

Сејиед Хасан Насролах, генерални секретар либанског Хезболаха, описао је повлачење САД-а из Већа сигурности УН-а и враћање санкција Ирану као знакове „Споразума столећа” и у вези истог изразио свој песимизам. Русија је у саопштењу навела да су у сукоб умешани и Израел и Палестина. Москва није део полемике. Вашингтон није тај који ће одлучивати.

 

Анкета

Према анкети Центра ЈМЦЦ (Центар за медије и комуникације, Јерусалим), више од 80 процената Палестинаца на Западној обали и у појасу Газе противе се плану, а само око 7 процената се слаже са њим.

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.