fbpx

Порука Амбасадора Исламске Републике Иран у Београду поводом светског дана Кудса

63

У Име Бога

Имам Хомеини, вођа Исламске Револуције Ирана, именовао је последњи петак сваког месеца ‎‎Рамазана ‎даном Кудса, да би солидарност муслимана и слободарских људи света и њихова ‎одбрана ‎палестинских ‎циљева ‎остала‏ ‏‎‎једно стварно и трајно‎ ‎‏питање. ‎Данас је овај људски ‎покрет постао растући ‎‏регионални и ‎међународни‎.‎

Иако су ‎међународне организације осудиле израелски режим због окупирања палестинске ‎територије и ‎‏позвале на окончање окупације и повратак избеглица, Израел, уз широку подршку ‎САД, игнорише ‎‏међународне резолуције и наставља да шири своју окупацију и крши ‎палестинска права‎.‎‏ ‏

Упорна и хумана политика Израела била је и остала главни и једини узрок свих тензија, ‎несигурности, криза и ‎‎стварања мржње и тероризма у региону.‎

Резолуције 242, 338 и 2334 (2016) Савета безбедности Уједињених нација наглашавају потребу да ‎се ‎оконча ‎окупација палестинске територије и да се ‎не мењају верска места у Јерусалиму. ‎Бројна ‎одобрења ‎‏Европске уније, Организације ‎‏‎ за ‎исламску ‎‏ ‏сарадњу и Генералне скупштине ‎УН такође, истичу ‎ово ‎питање.‎

Стога је ‎признавање Јерусалима за ‎‏ ‏главни град Израела од стране САД 6. децембра 2017. године ‎и ‎‎трансфер амбасаде те земље у овај град 14. маја 2018. године у супротности са међународним ‎‎правом. ‎Провокативни потез САД повећао је насиље и крвопролиће, а Генерална скупштина УН у ‎‎децембру ‎‎2018. године већином гласова успротивила се одлуци америчког председника.‎

Амерички ‎потез, поред кршења међународног права, резолуција Уједињених нација и других ‎‎‏међународних организација, учинио је израелски режим још арогантнијим режимом‎‏‎ ‎који ‎свестрано користи ‎насиље и ‎‏игнорише основна и неотуђива права‎ Палестинаца. ‎

Наставак процеса градње јеврејских насеља је против међународног права којим се захтева, ‎посебно ‎кроз ‎Резолуцију 2334 (23. децембар 2016. године), престанак градње насеља на ‎палестинској земљи, ‎која ‎се на жалост наставља.‎

Још ‎један од дискриминаторских поступака у вези са‎ Палестинцима, у време када Запад ‎поштовање ‎‏људских права види као јасан симбол своје такозване демократије, јесте закон‎ ‎‎„јеврејска влада – ‎јеврејски народ“, ‎који је дискриминаторски, расистички и представља прави ‎апартхејд. По овом закону, ‎грађани се ‎разврставају на Јевреје и не-Јевреје. Према овом закону ‎Израел је историјска земља Јевреја, а ‎Палестинци ‎су другоразредни грађани и због тога светско ‎јавно мњење не може и не сме остати ‎равнодушно.‎

Право палестинског народа на самоопредељење, као и свих осталих народа, и право повратка ‎‎расељених ‎лица, никад се не сме порећи или заборавити. Свет не може заборавити ово важно ‎питање.‎

План „Договор столећа“, чији је главни спонзор САД, у супротности је са прихваћеним ‎демократским ‎‎вредностима и нормама, као и онима усвојеним од стране Уједињених нација и ‎других међународних ‎организација. ‎У овом плану са дневног реда су уклоњена важна питања, ‎попут повратка избеглица, те ‎план као ‎такав није ни фер ни моралан, а осим тога политички је ‎мањкав и осуђен на неуспех.‎

Питање ‎Палестине одговорност је целе међународне заједнице, а дуги низ година нису ‎предузете ‎‏озбиљне акције за њено решавање. Одговорност свих нас слободних људи и ‎слободних мислилаца света је ‎‏да покажемо да Палестина није‎ сама.‎

Ако желимо мир, правду, стабилност и безбедност у региону и у свету, не само да морамо у ‎‎потпуности ‎признати легитимна и природна права Палестинаца, већ их морамо и испунити.‎

Тај дан ће доћи.‎

 

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена.