Дана 28. сафара по лунарној хиџри, односно 14. септембра по грегоријанском календару, муслимани широм света обележавају тужну годишњицу пресељења Посланика ислама Мухамеда (с.а.в.с.).
Мухамед (с.а.в.с.) је био је последњи Божији посланик по Исламу, који је послан од Бога целом човечанству како би употпунио оригиналну монотеистичку веру свих посланика прије њега, Адама, Аврама, Мојсија, Исуса Христа и других посланика. Ујединио је цело Арапско полуострво у једну политичку заједницу и осигурао да његово учење, пракса и Кур’ан, за који муслимани вјерују да му је пренет од Бога, чине основу исламске вере.
На крају десете године након хиџре, односно пресељења у Медину, Мухамед (с.а.в.с.) је први пут у потпуности обавио хаџ. На њему је одржао познати говор о праву појединца, националној и расној једнакости и још неким смерницама. У тефсирима се наводи да је у том моменту Опросног хаџа објављен ајет: „Данас сам вам вашу веру усавршио и благодат своју према вама употпунио и задовољан сам да вам ислам буде вера.“ (Ел-Ма’иде, 3).
Неколико месеци након Опросног хаџа Мухамед (с.а.в.с.) се разболео. Имао је јаке главобоље и осећао слабост. Упокојио се 28. сафара 11. године по лунарној хиџри, односно 632. г. н. е, у своме дому у Медини.
~~~
На исти дан 50. године по лунарној хиџри, односно 670. г. н. е, мученички је пострадао други имам шиитских муслимана Хасан Мођтаба (а.с.).
Имам Хасан Мођтаба (а.с.) био је прво дете Посланикове ћерке Фатиме Захре (с.) и имама Алија (а.с.) кога је Посланик (с.а.в.с.) одредио као свог наследника у вери и првог имама муслиманског света. Након очевог мучеништва, имам Хасан га је наследио на опште задовољство верника. Но његов противник Муавија ибн Суфијан који је веровао да њему припада то право, послао је војску на њега. Озбиљно рањен, имам Хасан је прихватио мировну понуду и предао калифат ибн Суфијану, под условом да влада у складу с Кур’аном и учењем Посланиковим, те да нико од имамових следбеника не буде прогањан.
Ибн Суфијан се није држао договора. А будући да је планирао да свог сина Јазида прогласи својим наследником, плашећи се сукоба са имамом Хасаном (а.с.) и његовим све бројнијим присталицама, платио је имамовој жени да га отрује. Преминуо је од последица тровања 28. сафара 50. године по лунарној хиџри, односно 670. г. н. е. у Медини.
~~~
Дана 30. сафара 203. године по лунарној хиџри, односно 818. г. н. е, мученички је пострадао осми имам шиитских муслимана Али бин Муса ал-Реза (а.с.).
Рођен у медини, имам Реза (а.с.) је наследио имамат од свог оца имама Казема (а.с.) у време нестабилног калифата Харуна ал-Рашида и принца Мамуна ал-Абасија. Мамун га је, против његове воље, именовао за наследника и довео га у Мерв у данашњој иранској покрајини Хорасан. Поставио му је ултиматум да буде његов наследник или да буде погубљен. Имам Реза је невољно прихватио титулу, под условом да „не командује и не забрањује, да не издаје фатве и не суди, да не одређује послове и не мења стање ствари“.
Имам Реза (а.с.) је током свог имамата живео и понашао се скромно и с пуно поштовања према свима, па чак и према слугама. Посебно је поклањао пажњу деци и омладини и њиховом добром васпитању. Будући да је био изузетно учен, саветовао је људе по многим питањима, укључујући здравље и медицину. Временом је стицао све већу наклоност и популарност међу светом, што је навело Мамуна да се забрине за своју позицију, те му је наредио да се врати у Медину.
Постоје различита предања савременика о смрти имама Резе (а.с.), но већина се слаже да је отрован по наредби самог Мамуна ал-Абасија. Преминуо је 30. сафара 203. године по лунарној хиџри, односно 818. г. н. е. и сахрањен недалеко од града Машхада у данашњој покрајини Хорасан Разави која по њему носи име.
Његови посмртни остаци данас почивају у велелепном маузолеју у Машхаду, а комплекс храмова посвећених њему годишње посети више од 25 милиона ходочасника из читавог света.